Istorijska prevara Britanaca: Uvek pregovarajte s ljudima koji su nadrogirani

Prva te vrste u regionu Zaliva, koncesija za naftu dala je D'Arsiju posebnu i ekskluzivnu privilegiju da traži i okupira, eksploatiše, razvija, čini pogodnim za trgovinu, odvoz i prodaju prirodnog gasa, nafte, asfalta i ozokerita na celom prostoru Persijskog carstva u trajanju od šezdeset godina.

Početkom 20. veka, Persijom je vladao Mozafar ad-Din Šah, koji je, kao i cela njegova porodica, bila poznata po tome što su bili veliki uživaoci opijuma.

Šah je angažovao britansko-australijskog inženjera i arheologa Vilijama d’Arsija, koji je dobro poznavao teritoriju Persije, zahvaljujući iskopavanjima koja je vršio godinama unazad, za modernizaciju zemlje. On je iskoristo svoje odnose sa porodicom Šah i sa njima sklopio istorijski dogovor.

Naime, dogovor je bio sledeći: U slučaju da pronađe naftu, Šah bi dobio nadoknadu u današnjem iznosu od otprilike 2,5 miliona dolara i 16% koncesije.

To je značilo da će na svakih 100 dolara koje Britanija dobije od nafte, 16 dolara ići Persiji, a 84 dolara Britaniji.

Obično bi za ovakvu vrstu poslova "dobar ugovor" značio podelu 50-50, iranska nafta-britanska eksploatacija, te je podela 84-16 koju je postigao D'Arsi postala istorijska.

Kasnije se zbog ovog dogovora šaljivo preporučivalo "uvek pregovarajte s ljudima kada su nadrogirani opijumom".

Međutim, potraga za naftom nije bila laka. D'Arsi je nailazio na mnoge preobleme, što ga je dovelo do ivice bankrota, a što je naposletku rezultiralo stvaranju "Anglo-Persian Oil Company" kada je nafta i pronađena. I to ne malo. Pronađene su ogromne rezerve nafte, što je Britance naprasno učinilo "bezobrazno bogatim" samo od ovog ugovora.

Kako se bližilo vreme Prvog svetskog rata, Britanci su shvatili i da su delovi koji su pod upravom Otomanskog carstva bogati naftom, pogotovu u delu onoga što je danas severni Irak, te su i tu pokušali da sklope dogovor. Međutim, predlog je odbijen jer ih je Nemačka preduhitrila i sklopila povoljan dogovor koji je Turcima odgovarao.

• Krstaši koji deluju skoro 1.000 godina: Imaju svoju "stolicu" u UN, ali i ambasadu u Srbiji
• Hrabri, svesno otišli u smrt: Radijacija je bila tolika da su im oči postale plave VIDEO
• Mrtvi, a kao živi: Šest godina patnje kako bi se samomumificirali VIDEO
• Najpoznatiji američki predsednik je bio barmen, a propao je zbog alkoholičara
• Bitka u kojoj je Napoleon izgubio od zečeva
• Ova država je bila toliko bogata da ni jedan njen građanin nikada nije morao da radi

Taj trenutak postaje prekretnica koji je Britance i Francuze motivisao da sednu i da crtaju mape podele Bliskog istoka i onoga što će kasnije uslediti početkom Prvog svetskog rata, smatra američki profesor Roj Kasagranda.

Planiranje podele bogatog regiona se desilo jer je planiran i Veliki rat, smatra ovaj američki profesor, a za njega su posebno bili zainteresovani Britanci i to iz dva razloga.

Prvi je bila nafta, a drugi je bila nemačka imperija. Nova imperija, formirana 1871. godine, koja je bukvalno došla "niotkud" postala je super industrijska zemlja koja je stvarala masovnu mornaricu, koja je bila trn u oku Britancima i koja je uvela u trku naoružanja, crpeći masovno njene prihode.

Profesor Kasagranda kaže da je Britanija bila svesna da nešto mora da se desi i da je postalo pitanje trenutka kada će morati da "sruše" Nemačku na kolena.

"I naravno, počeo je Prvi svetski rat. Neko je bio ubijen... Koga briga, na kraju dana? Da se pokrene ceo globalni rat koji će trajati četiri godine i odneti 13 miliona života, zbog jednog čoveka? Nikoga za prestolonaslednika Ferdinanda nije bilo briga", kaže profesor Kasagranda i napominje da je Nemačka ponudila primirje Velikoj Britaniji, ali je bilo kasno. Britanija i Francuska su već imale iscrtanu mapu podele teritorije nekadašnje Otomanske imperije.