Hrabri, svesno otišli u smrt: Radijacija je bila tolika da su im oči postale plave VIDEO

Katastrofalna nuklearna nesreća dogodila se kada je černobiljski nuklearni reaktor eksplodirao nakon požara grafita na otvorenom.

Černobiljski "likvidatori", hrabri ljudi kojima je zadatak da očiste radioaktivni nered, ispričali su jezivu priču koja nije prestala kada je požar ugašen. Ovi hrabri heroji su se bukvalno uvukli u blistave, radioaktivne olupine kako bi sprečili širenje požara, znajući da će to za njih verovatno biti smrtna kazna.

Za one koji su prvi reagovali u Černobilju, 1986. je bila godina iscrpljujućeg trovanja radijacijom koje je zauvek promenilo njihove živote – zajedno sa samim tkivom njihovog DNK.

Uz malo zaštite od radijacije, osim improvizovanih olovnih odela, 28 vatrogasaca i zaposlenih umrlo je u nedeljama nakon događaja. Radijacija je bila toliko jaka da im se koža istopila sa tela, a smeđe oči černobiljskih vatrogasaca postale su plave.

Mnogi drugi, koji su preživeli akutno trovanje zračenjem (zajedno sa nekim od sada radioaktivnih životinja koje su preživele Černobilj), vratili su se sa mesta čišćenja sa mnoštvom zdravstvenih problema. Nikad im nije bilo bolje.

Radijacija od černobiljske katastrofe je, bez sumnje, bila veoma štetna za ljude. Iz tog razloga, radio-kontrolisana vozila su prvobitno korišćena za čišćenje najopasnijih ostataka: visoko radioaktivnog goriva iz jezgra reaktora koje je bačeno na krov reaktora tri.

Nažalost, radijacija je bila toliko jaka da je uništila elektroniku u vozilu, a jedini način je bio da se radioaktivni materijal ukloni ručno. Vlada je poslala ljude kao prvi odgovor Nazvali su ih likvidatori ili biološki roboti. Tamo gde je tehnologija zatajila, ljudi su uskočili, ali to nije prošlo bez posledica.

Procenjuje se da je do 800.000 ljudi pomoglo u čišćenju nereda oko Černobilja u godinama nakon pada elektrane.

Najveći broj ovih likvidatora – skoro 200.000 – bili su prvi odgovor 1986.

Likvidatori su dolazili u tri faze. Postojala je "početna faza", koja je uključivala vatrogasce koji su se pojavili već 24 sata pre evakuacije Pripjata, nuklearnog grada u kome se nalazio Černobilj.

Druga faza, koja se smatra "ranom fazom", sastojala se od vatrogasaca i vojnih rezervista koji su pomogli u čišćenju područja i izgradili sarkofag oko reaktora 1986.

Oko 7% svih likvidatora je primilo visoke doze zračenja. Oni u kasnoj fazi najmanje su imali problema, jer su krenuli sa radom tokom završetka izgradnje sarkofaga i raspada SSSR-a.

Čišćenje je tada podeljeno između Rusije, Belorusije i Ukrajine.

Dok su mnogi spasioci koji su stigli tokom ranog topljenja umrli, Unija Černobilj procenila je da su između 90.000 i 200.000 likvidatora katastrofe koji su preživeli imali velike dugoročne zdravstvene probleme.

Vatrogasci su bili prvi

Dok su neke od prvih grupa koje su reagovale uspele da naprave improvizovanu čeličnu zaštitu, prvi vatrogasci koji su požurili na mesto radijacije bili su potpuno nezaštićeni.

Kada su stigli u elektranu, merači radijacije su se "zakucali" na najvišem nivou, ali su ipak uspeli da se probiju, pokušavajući da se izbore sa požarom pre nego što se proširi na okolinu.

Prema rečima vatrogasca i dežurnog potpukovnika Leonida Teljatnikova, vatrogasci su imali samo normalne vatrogasne uniforme, gas-maske i creva.

Iako im je ideja o trovanju radijacijom prolazila kroz um (bilo je neizbežno ako odluče da rade svoj posao), bili su odlučni da obuzdaju vatru. Niko nije govorio o riziku od radijacije – ili njihovoj zastrašujućoj, nadolazećoj sudbini – i mnogi su su se otrovali radijacijom dok su radili, ali i dalje nisu prestajali.

• Mrtvi, a kao živi: Šest godina patnje kako bi se samomumificirali VIDEO
• Najpoznatiji američki predsednik je bio barmen, a propao je zbog alkoholičara
• Bitka u kojoj je Napoleon izgubio od zečeva
• Ova država je bila toliko bogata da ni jedan njen građanin nikada nije morao da radi
• 300% - Najbrži hirurg ikada operisao jednog, a ubio trojicu

"Misli na moju porodicu bi mi prolazile kroz glavu i nestajale", rekao je on za časopis "Pipl" (People).

Za samo jedan sat vatrogasci koji su prvi uleteli u jezgro reaktora smrtonosno su se razboleli.

Ekipa koju je predvodio poručnik Vladimir Pravik hitno je prevezena u bolnicu, sa simptomima vrtoglavice i povraćanja, ali je bilo kasno.

Većina ekipe umrla je samo dve nedelje kasnije u bolnici, a zračenje je navodno bilo toliko jako da su Pravikove smeđe oči postale plave.

Drugi su zadobili plikove od zračenja na svojim srcima. Mnoga tela ovih vatrogasaca bila su toliko radioaktivna da su ih zakopali u olovne sanduke.

Preživeli vatrogasac Anatolij Zaharov, koji nije ušao u jezgro reaktora, rekao je da su svi tamo znali rizik i u šta ulaze.

"Naravno da smo znali!... Da smo poštovali propise, nikada ne bismo prišli reaktoru. Ali to je bila moralna obaveza – naša dužnost. Bili smo kao kamikaze", rekao je on.