Dan primirja: Šta danas slavimo i zašto je 11. novembar državni praznik?

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine. Simbol ovog praznika je Natalijina ramonda koju možete videti i na reverima zvaničnika.

• Natalijina ramonda "iznikla" na Sava promenadi u susret Danu primirja
• Za Ramondu zbog ovoga čula cela Evropa: Jedinstveni cvet za Srbe nosi jaku simboliku VIDEO
• Prvi susret srpskih sa crnim vojnicima: "Joj, al’ će Bugari da se prepadnu" FOTO
• Cvet feniks: Šta je Natalijina ramonda i zbog čega je simbol Dana primirja?
• Spomenica, crno-zelena traka i ljubičasti cvet: Da li znate značenje srpskog amblema Dana pobede? FOTO

U ratu su se na jednoj strani borile Nemačka i Austrougarska, dok su na drugoj strani bile Rusija, Francuska i Velika Britanija, a potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu odigralo se u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, i ostalo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Foš je u suštini bio glavni autor dokumenta koji je obuhvatao prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, očuvanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, zajedno s regulacijom postupanja tokom primirja.

Ovo će biti 12. godina kako se ovaj dan praznuje u našoj zemlji.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila. U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine, ili 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – od 1914. do 1918.