Otkrivene tajne tetovaža najstarije mumije u Evropi VIDEO

Eci, ledeni čovek, čije su mumificirane ostatke pronašli pre nekoliko decenija u glečeru Ectalskih Alpa, bio je prekriven tetovažama.

Naučnici koji pažljivo proučavaju njegove ostatke prebrojali su 61 tetovažu na njegovom telu.

Prihvaćeno objašnjenje za ove tetovaže bilo je da je čađ utrljana u rezove napravljene na Ecijevoj koži. Međutim, tim naučnika i tetovažera doveo je to u pitanje.

"Jedna rana diskusija o tetovažama ledenog čoveka predložila je da one nisu tradicionalne tetovaže, već mesta gde je biljni materijal bio utisnut u inficirane rane, a zatim zapaljen", rekao je arheolog Aron Deter-Volf iz Tennessee Division of Archaeology za ScienceAlert.

Većina arheologa koja se bavila Ecijevim tetovažama poslednjih godina priznavala je da ne znaju kako su one nastajale, ali je ideja o posekotinama i dalje prisutna. Mislim da je to ostatak ideje da je sečenje kamenim oruđem najstariji vid tetoviranja. Nema specifičnih arheoloških podataka koji tu ideju podržavaju, ali ništa je i ne osporava. Mislim da to odražava opšti stav da je sečenje kamenim alatkama najstariji oblik tetoviranja. Ne postoje specifični arheološki podaci koji podržavaju tu ideju, ali nema ničega što je opovrgava", objašnjava on.

Zato što ljudska koža obično ne preživljava vekove, arheološki zapisi nemaju mnogo takvih ostataka.

Ne znamo mnogo o drevnoj praksi tetoviranja. Ne znamo zbog čega je izvođena, da li je imala neki duhovni značaj, ili se ljudima tada jednostavno dopadala.

Naučnici su spekulisali da su Ecijeve tetovaže možda bile lekovite, vrsta rane akupunkture, ali jednostavno ne možemo biti sigurni.

Ono što možemo da uradimo jeste da pogledamo fizičke dokaze koje imamo i pokušamo da shvatimo kako su tetovaže napravljene.

Deter-Volf i njegove kolege, tetovažeri Ridaj iz "The Temple Tattoo" na Novom Zelandu i Maja Sialuk Jakobsen iz "Inuit Tattoo Traditions" u Danskoj, sproveli su studiju 2022. godine koristeći osam različitih alatki i preko četiri različite tehnike tetoviranja kako bi urezali ponavljajući identični motiv na Ridajevu nogu.

Ove alatke su uključivale alatke napravljene od životinjske kosti, obsidijana, bakra, kljova divlje svinje i modernu čeličnu iglu. Tehnike su obuhvatale tapkanje, bodenje, inciziju i subdermalno tetoviranje, pri čemu se komad kosti zabode kroz kožu i izvuče kroz drugi otvor kako bi se boja stavila ispod kože.

Naučnici su zatim pažljivo dokumentovali proces zarastanja, izlečene ožiljke i izgled svake tetovaže tokom vremena. Ovo je pružilo bazu podataka s kojom su mogli uporediti drevne tetovaže za svoju novu studiju.

"Svaki put kada alatka za tetoviranje probije kožu, pravi se mala rana, i sve rane imaju karakteristične osobine koje zavise od načina na koji su napravljene", objašnjava Deter-Volf.

"Tetoviranje bodenjem ostavlja rane koje uglavnom odražavaju profil vrha alatke, pa su rane obično kružne. Da bi se tetovirala čvrsta linija, preklapaju se odvojene punkture, što pod povećanjem daje ivicama nepravilan oblik.

Ridaj je sam sebe tetovirao kopirajući Ecijeve tetovaže. Tako je otkriveno da, suprotno uobičajenom mišljenju, Ecijeve tetovaže nisu nastale rezovima.

U stvari tragovi, debljina linija, zaobljenost krajeva i razlivanje mastila na krajevima najbliži su onome što se dobija ručnim bockanjem sa alatom s jednim vrhom.

"Pretpostavljamo da je Eci tetovaže pravio bockanjem, najverovatnije šilom od kosti ili bakra. Takvi artefakti su otkrivani u regionu, ali nijedan nije identifikovan kao alat za tetoviranje. Nadamo se da će naš rad da inspiriše arheologe da preispitaju kako su se određeni artefakti koristili, a možda i da otkriju pravi alat za tetoviranje iz bakarnog dobaW rekao je Deter-Volf.

Istraživanje je objavljeno u European Journal of Archaeology.