Dokazano: Mozak doslovno trune od TikToka FOTO/VIDEO/ANKETA

Kako izveštava španski list El País, sve veći broj naučnih dokaza sugeriše da fenomen trošenja sati i sati na skrolovanje naplatformama društvenih medija kakva je TikTok doslovce uništava mozak..

Naučna istraživanja su pokazala da ova široko rasprostranjena navika, koja se ponekad naziva i "pomeranje u propast", ​​može da dovede do alarmantnih promena u našem mozgu.

Evo šta treba da znate o tome kako preterano uživanje u sadržaju društvenih medija utiče na naše neuronske funkcije.

Koncept truljenja mozga

Termin koji postaje sve popularniji, posebno u akademskim krugovima, je "truljenje mozga". Ova fraza slikovito opisuje pogubne efekte neprestane upotrebe društvenih medija na naš mozak. Prema ekspertima sa prestižnih institucija kao što je Oksfordski univerzitet, trulež mozga se odnosi na oblik cerebralne degradacije uzrokovan stalnim bombardovanjem trivijalnog sadržaja - posebno rasprostranjenog na platformama kao što je TikTok.

Jednostavnim rečima, prekomerno angažovanje na ovim digitalnim izvorima dovodi do preopterećenja beznačajnih stimulansa, što dovodi naš mozak u stanje trajne rasejanosti.

• Jamajčanin čestitao Srbima Badnji dan uz rakiju i ćevape VIDEO
• Amerikanka isprobala "balkanski doručak" i razbesnela Balkance: "Ovo me vređa" VIDEO
• TikTok kažnjen
• Donald Tramp preduzeo prvi korak u pokušaju da spase TikTok

Ovo neprekidno stanje ometa sposobnost našeg mozga da se fokusira, efikasno obrađuje informacije i donosi odluke, što na kraju dovodi do smanjenja sive materije u ključnim oblastima povezanim sa donošenjem odluka i kontrolom impulsa.

Uloga sive materije

Smanjenje zapremine sive materije u regionima povezanim sa obradom nagrada i kontrolom impulsa oponaša obrasce koji se nalaze kod osoba koje pate od zavisnosti od supstanci. U suštini, ono što počinje kao bezopasna zabava postepeno se transformiše u kompulzivno ponašanje koje menja način na koji opažamo i reagujemo na našu okolinu.
 

Ovaj pad ne samo da utiče na pažnju, već i ozbiljno narušava izvršne funkcije, koje su neophodne za zadatke kao što su rešavanje problema i održavanje fokusa tokom dužih perioda. Naučna otkrića naglašavaju da produženo izlaganje promenljivim stimulansima sa društvenih medija zahteva od našeg mozga da se stalno prilagođava, izazivajući dugoročne štetne efekte na naše sposobnosti koncentracije.

• Ko je milijarder koji želi da kupi TikTok?
• Albanija zabranila TikTok
• Pljušte komentari: Hrvatica se snimala kako peva pesmu "Junaci sa Košara" VIDEO
• Na ovaj datum se odlučuje sudbina TikToka

Uporedni uvidi iz studija zavisnosti

Dr Majkl Mošel, neuropsiholog, ističe paralele između efekata prekomerne upotrebe interneta i tradicionalnih zavisnosti od supstanci, kao što su zavisnosti od droga ili alkohola. Njegovo poređenje naglašava kako naizgled benigne aktivnosti, poput gledanja TikTok-a, mogu evoluirati u štetne navike koje narušavaju naše kognitivne sposobnosti.

"Te promene odražavaju obrasce uočene kod zavisnosti od supstanci", izjavio je dr Mošel, upoređujući ih s posledicama koje ostavljaju metamfetamini ili alkohol.

"Prema svemu navedenom, možda je vreme da odložimo telefone, naravno, ako šteta već nije prevelika", rekao je on za El Pais.

Ovi nalazi ukazuju na to da se naša inherentna tendencija da tražimo nove informacije – koje su nekada služile u svrhe preživljavanja - sada iskorištava neograničenim pristupom potencijalno alarmantnom ili zanimljivom sadržaju. Ovo nas vodi u začarani krug neprekidnog pomeranja, često ne shvatajući koliko vremena smo potrošili na to.

Fizički i mentalni danak

Sveobuhvatna studija objavljena u avgustu 2022. godine, koja uključuje intervjue sa 1.100 učesnika, dodatno potvrđuje ove uznemirujuće trendove. Istraživanje pokazuje da kompulzivna digitalna potrošnja negativno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje , primoravajući korisnike da se često prilagođavaju različitim stimulansima koje predstavljaju različite aplikacije i veb stranice.

Efekat ove stalne adaptacije je dvostruk: ona degradira našu sposobnost da se koncentrišemo na dugotrajne zadatke, podrivajući na taj način akademske i procese učenja. Štaviše, doprinosi emocionalnom stresu jer se naši umovi bore da se izbore sa gomilom informacija i senzornih unosa.

Dugoročne posledice

Psiholog Eduardo Fernandez-Himenez iz Univerzitetske bolnice La Paz u Madridu naglašava da ova česta prilagođavanja koja zahteva brza potrošnja sadržaja vremenom degradiraju naše mogućnosti fokusiranja. Kumulativni uticaj dovodi do uslova u kojima zadržavanje pažnje na jednom zadatku postaje sve izazovnije, remeteći ključne mehanizme učenja.

Na kraju krajeva, nemilosrdna potrošnja različitih digitalnih stimulansa uzima značajan danak na našu spoznaju, narušavajući i trenutne i dugoročne intelektualne funkcije. Sklonost da se gubi pojam o vremenu dok koristite pametne telefone svedoči o tome koliko ovaj uticaj može da bude prodoran i podsvestan.