Slučaj nestale devojčice zabrinuo i druge roditelje: "Nisam sigurna ni kada je sa bakom"

Dvogodišnja devojčica nestala je u utorak, 26. marta, oko 13 časova dok je bila u bezbrižnoj igri sa starijim bratom (3) u dvorištu, a dok je majka, kako je prethodno izjavila, "na trenutak otišla do kuće po vodu". Njoj se od tog trenutka gubi svaki trag.

Ovaj slučaj svakako je u centru pažnje javnosti, a pored sve upornosti žandarmerije i vojske, ali i dobrovoljnih meštana, intenzivne potrage i prvi put aktiviranog sistema "Pronađi me", mala Danka još uvek nije pronađena.

Nagađanja su svakojaka, a među građanima se širi strah i strepnja od najgorih mogućih ishoda. Roditeljima je pojačana briga za decu i njihovu bezbednost.

Roditelji maloletne dece govorili su za B92.net kako se osećaju zbog slučaja Danke Ilić i koliko je to povećalo njihovu zabrinutost za bezbednost dece, te da li će načiniti neke korake kako bi njihovo kretanje učinili sigurnijim.

"Učimo ih da ne razgovaraju sa strancima"

Majka troje dece iz Zemuna (9, 14, 16) istakla je da je pažljivo motrila na svoju decu kada su bila mlađa kada ih odvede na igralište ili u park. Takođe, deca su u nešto starijem uzrastu pazila jedna na druge, što je, kaže, bila olakšavajuća okolnost.

"Kada su bili manji i kada smo ih vodili u parkić, koji se nalazi iza naše zgrade, stalno smo gledali napolje, kako bi se uverili da su tu, ili smo barem osluškivali ne bi li ih čuli kako se dovikuju kada se igraju. Takođe, olakšica je to što su oni uvek imali jedno drugo i uvek je barem jedno imalo mobini telefon. To mi je ulivalo sigurnost. Učili smo ih da nikada ne razgovaraju sa strancima, niti da išta od njih uzimaju, da pokušaju da predvide neku opasnu situaciju možda i da se sklone na vreme", govori nam ova majka.

Ona je istakla da nije imala problem da dete ostavi i kod baka, u nemogućnosti čuvanja dece, i to ju je činilo potpuno bezbrižnom.

"Uvek sam imala "baka servis" - majku i svekrvu, kada su svi bili mali, ali to su jedine osobe kojima sam poverila čuvanje dece. Pretpostavljam da je danas jako teško doći do osobe kojoj verujete toliko mnogo da možete da joj poverite decu", rekla nam je ona.

"Nije mi svejedno ni kada je sa bakom"

Sa druge strane, majka šestogodišnjeg dečaka, navodi za B92.net da je od malena svog sina učila da ne razgovara sa strancima, da ne uzima ništa od nepoznatih ljudi, ma koliko mu oni možda delovali simpatično, kao i da se ne udaljava iz grupe ukoliko je u šetnji ili izletu sa vrtićem.

Međutim, na pitanje da li je uznemirenija zbog slučaja nestale dvogodišnje devojčice, ova majka ističe da je samo dodatno uplašena, jer je već imala strah od ovakvih i sličnih situacija.

"I pre nego što se desilo sve ovo, ja sam svoje dete pratila u stopu. Nije mi bilo svejedno čak ni kada je moje dete u parku sa babom. Iako ima šest godina, kad god smo u parku, igraonici, na rođendanu, gotovo uvek ga pratim pogledom",  navela je ona.

Ističe da je potpuno bezbrižna kada je sin u vrtiću.

"Što se tiče vrtića i poverenja u vaspitačice, nemam strah, jer znam da je sve pod ključem nakon dovođenja dece u vrtić, tako da nemam strah od toga da dete može samo da izađe, ili da neko neprimetno ušeta, a da isti nije roditelj deteta koje već pohađa ustanovu", rekla nam je i istakla da je pomalo skeptična čak i kada ga čuvaju bake i deke.

"Kada mi nismo u mogućnosti, obično ga pričuva moja majka, ali to je retko, tako da smo u većini slučajeva tu suprug ili ja. Ne mogu reći da tada nisam bezbrižna, ali da razmišljam o tome šta radi i da li je sve u redu - razmišljam", zaključila je i dodala da svakako ne bi ostavljala dete u popularnim "čuvaonicama" za decu, van vrtića.

"Najveći stres mi je park"

Otac 12-godišnje devojčice i četvorogodišnjeg sina iz Beograda priznaje da ga je ovaj događaj uznemirio ali kaže da mu to nije izazvalo veći strah za bezbednost nego inače. Kako naglašava, opreznost je uvek prisutna.

"Najveći stres mi je definitivno park, odnosno otvoren prostor. Kada su deca u grupi, teže ih je pratiti i jako je bitno da svi roditelji obrate pažnju na svoju decu. Mislim da imamo sreću da nam je društvo poprilično "šaroliko", samim tim su i deca različitih uzrasta, pa je mnogo lakše pratiti ih", kaže nam on i ističe da je svoju decu odmalena savetovao kako da se i sama paze.

"Sa ćerkom (12 god) o ovoj temi razgovaramo od prvog razreda, naravno iz godine u godinu sve ozbiljnije jer su i strahovi veći. Za suprugu i mene je, kada je ona u pitanju, najveći strah put do škole i treninga. Važno je otvoreno pričati o svemu i ne potcenjivati decu, već ih staviti u ravan zrele osobe. Sa sinom (4) nismo razgovarali na ovu temu. Prvo jako je nepoverljiv i ne želi da se upušta u komunikaciju sa našim poznanicima, a kamoli sa strancima. Drugo, nikad ne ostaje sam, pa i ne može da dođe u takvu situaciju", kaže nam on.

Na pitanje da li će zbog ovog slučaja preduzeti neke dodatne mere, navodi da je razgovor u svakom trenutku ključan ali i da ga ovo sada navodi na dodatno skretanje pažnje deci.

"Jedina mera su dodatni razgovori. Mislim da je, kod ovakvih slučajeva, prevencija ključna, a ona dolazi kroz otvoren razgovor, priču, objašnjavanje kroz primere, bar kada su u pitanju deca starijeg uzrasta", rekao je ovaj otac za B92.net.

Podsetimo, nastavak potrage za nestalom devojčicom biće obavljen operativnim putem, nakon što je utvrđeno da se devojčica ne nalazi u krugu od 10 kvadratnih kilometara od mesta nestanka.

Ukoliko imate bilo kakva saznanja o Danki Ilić odmah ih prijavite policiji na broj 192.