Ruskinja s porodicom živi u selu gde medveda i vukova ima više nego ljudi FOTO

Selo Stabna udaljeno dvadesetak kilometara od centra Plužina na severu Crne Gore prethodnih dana postalo je poznato u čitavom regionu kada je u njemu mečka napala i teško povredila lovca.

Ipak, ovo prelepo ali surovo selo podno planine Volujak posebno je i po tome što je jedno od retkih u koje se sa svojom porodicom iz velikog grada doselila jedna Ruskinja. Tatjana Tufegdžić sa suprugom Rankom i kćerkom Dašom iz Bara je došla u Stabna, gde se uspešno bave kozarstvom  - jedina u Crnoj Gori uzgaja nubijske koze.
"Ranko i ja smo se upoznali u Rusiji gde je on radio, tamo smo se venčali i dobili dvoje dece a potom se preselili u Bar gde smo kupili kuću, u Baru se rodila najmlađa kćerka Darija. Kada je došla korona puno vremena smo provodili ovde u selu, a onda je Ranko odlučio da kupimo koze i da se preselimo u selo. Ja sam ga u tome podržala i došli smo u Stabna", kaže za RINU Tatjana.

Kaže i da je na početku bilo jako teško, jer je sve bilo zaraslo u šumu, ali korak po korak sredili su svoje domaćinstvo koje danas odiše toplinom. Posla ima dosta, ali ne žale se jer se nikada nisu libili teškog rada.

"Nubijske koze su jako retke i zato mleko mahom koristimo za naše potrebe, a jarad prodajemo. Kupaca ima, ali je u ovim vrletima jako teško sačuvati koze od vukova i medveda. Ima mnogo divljači, a od kada je medved napao čoveka i mi se plašimo. Darija i ja kad čuvamo koze sve vreme se dovikujemo kako bi napravile buku i oterale potencijalne zveri. Suprug i ja sve radimo zajedno, pomažemo se, volimo i poštujemo i to je ono što je najvažnije za uspeh kako u kući, tako i u poslu", dodaje Tatjana.

Ona kaže da sada kada žive u selu jako retko idu u Rusiju ili u Bar, jedino do Plužina po namirnice. Stariji sin živi im u Rusiji, srednja kćerka udala se u Čačak, a sa njima je najmlađa kćerka Darija. Zbog svoje odluke da napusti grad i dođe u selo Tatjana kaže da se nikada nije pokajala.

"Prvu godinu kada sam došla iz Rusije u Crnu Goru bilo mi je teško i otišla sam u posetu roditeljima. Međutim, tamo sam shvatila da mi Crna Gora mnogo nedostaje i da je to moj dom. Jako je važno da uz sebe imate dobrog i vrednog čoveka, jer samo tako gde god bile bićete srećne. To je neka moja poruka ženama koje se dvoume da li da se udaju na selo ili ne", kaže Tatjana.

Život na selu, naročito ovako udaljenom i nepristupačnom kao što sue Stabna kod Plužina ima mnogo prednosti, ali i mana. Svež vazduh, čista izvorska voda, domaća hrana svakako je nešto što će uskoro postati luksuz, ali ima i dosta problema.

"Sa strujom se zaista baš dosta mučimo, takođe sve bilo sjajno kada bismo imali dobru povezanost i autobuske linije. Dok sam živela u Rusiji nije bilo potrebe da imamo automobil, jer sa jednog kraja zemlje na drugi lako i brzo stiže autobusima, tramvajima, vozovima... Crna Gora je mnogo, mnogo manja od Rusije, a prevozne linije su jako slabe. Takođe, velika je razlika u razvoju primorske i sverne regije. To ne može da se poredi. Sever je još uvek mnogo nerazvijen", navodi ova vredna žena, koja je još jedano dokaz da može jako lepo da se živi i na seoskom području.

Naravno, ako želite da živite od svog truda i rada.