Godine su samo broj: Deda Đorđe ima 90, a i dalje šije šajkače FOTO

Najpoznatija srpska kapa od davnina je čuvala srpske glave kako od bolesti, prirodnih nepogoda, tako i od ratnih poraza. Šajkača datira još od 18 veka, a kasnije se odomaćila u svakodnevnom životu, pa je uglavnom nose stariji muškarci u seoskim zajednicama. Užičanin Đorđe Jokić i u desetoj deceniji šije i kroji šajkače i za njega one nisu samo obične kape, već identitet srpskog roda.

"Šajkače, šubare i šapke najviše se kupuju na Saborima i vašarima, a ima i naših koji su se rasuli po čitavom svetu i vole da ih nose, tamo u tuđini.Njih nije sramota, a ovde , kod nas, nose ih najviše stariji, koji se ne odriču tradicije", kaže za RINU Đorđe Jokić, krojač iz Užica.

Ono što posebno raduje jeste da se poslednjih godinu dana šajkače vraćaju na glave mladih.

"U poslednje vreme, mladenci i svatovi odlučuju se za šajkaču, pa neretko se dešava da se u svatove idu upravo sa našom nacionalnom kapom, što me posebno raduje jer tradicija i identitet srpskog roda najbolje se oslikava upravo kroz šajkaču", dodaje deda Đorđe.

Nekada je deda Đole krojio suknje i odela prateći visoku parisku modu, ali svetla velegrada nisu sijala dovoljno jako, pa se ovaj Užičanin vratio u rodno Užice.

Na mašini staroj koliko i on, Đorđe danas kroji, šije i štepa,a ispod njegove vešte ruke sada nastaju tradiconalne srpske šajkače, kape i šapke jer su to kako kaže, retke stvari koje ne mogu da se nađu kod Kineza.

Razvoj tehnologije na mnoge zanatske radnje stavio je katanac, a u ulici gde je Đoletova radionica, samo su retki opstali.

Pored toga što je glavu i obraz čuvala, po načinu nošenja šajkače, moglo se zaključiti i raspoloženje srpskog domaćina.

Šajkače se i danas ručno izrađuju i kao takve sačuvale su svoju autentičnost. Malo je onih koji su  ostali verni ovom zanatu poput Đorđa.

Bočne strane šajkače mogu se ravno poklopiti kada se ne nosi na glavi, a zimi se mogu spustiti na uši, lako se savija, pa se mogla nositi i za opasačem, a izrađena od čoje, leti i zimi držala je konstantnu temperaturu glave, pa je njeno veličanstvo šajkača od 1870. godine uvedena u sastavni deo uniforme vojnika. Danas je samo retki domaćini sa sela čuvaju od zaborava i srpski narod, rasut u tuđini koji ne zaboravlja svoje korene.

Šajkače deda Đoleta stigle su sve do Australije i Rusije, sašivene od vojničkog kangara sivomaslinaste ili tamnoteget boje. 

Ono što je glavno obeležje šajkače kroz istoriju, jeste činjenica da se ni pred kim nije skidala, ni pred kraljem. Osim u jednoj situaciji - u crkvi, pred Bogom. Stoga, poznati užicki krojač koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje od svog zanata poručuje da ostanemo verni tradiciji.