Pomeranje sata neprestano izaziva rasprave: Kada će se konačno ukinuti? ANKETA

Pomeranje sata s letnjeg na zimsko računanje vremena svake godine izaziva rasprave širom sveta. U Evropi i mnogim drugim zemljama ova praksa ima dugu tradiciju, ali se sve češće dovodi u pitanje.

Pomeranje sata u oktobru podrazumeva vraćanje kazaljke jedan sat unazad, što obeležava prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena.

Cilj ove prakse je prvenstveno ušteda energije, jer se tokom letnjih meseci dnevna svetlost koristi duže uveče, dok se zimi ranije razdanjuje.

• Pomeranje sata najviše posledica ostavlja na ovaj organ: Evo ko je u najvećem riziku
• Zimsko računanje vremena: Evo kada vraćamo sat
• Pomeranje sata stiže i donosi haos za naš organizam

Prvobitna ideja o promeni vremena potiče iz Prvog svetskog rata, kada su države poput Nemačke i Austro-Ugarske uvele sezonsku promenu vremena kako bi uštedele energiju.

U Srbiji je ova praksa zaživela tek 1983. godine, a od 1996. godine standardizovana je u Evropskoj uniji.

Ideja o uštedi energije, međutim, sve se više dovodi u pitanje. Istraživanja pokazuju da ušteda nije toliko značajna kako se očekivalo, a mnogi stručnjaci ističu negativne posledice koje pomeranje sata može imati na zdravlje.

Promene vremena mogu uticati na naš biološki ritam, izazivajući probleme sa spavanjem, koncentracijom i opštim raspoloženjem.

Dok sektori poput turizma i zabave beleže određene koristi od dužih letnjih dana, druge grane, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo, trpe zbog prilagođavanja radnog vremena.

Upravo zbog ovih kompleksnosti, u nekim evropskim zemljama se uveliko pregovara o ukidanju pomeranja sata. Neke zemlje su ukinule ovu praksu, a Srbija još uvek zadržava tradicionalnu praksu prelaska između letnjeg i zimskog računanja vremena.