U jednom beogradskom podrumu nađeno 600 zmija FOTO

Radosavljevići se bave uzgojem pitona još od 2002. godine i od toga žive.

"U to vreme to je bilo jako teško s obzirom na to da se kod nas niko time nije bavio, sve informacije sam morao preko interneta da nabavljam, neku stručnu literaturu sam nabavljao, jako je bilo teško doći do pravih informacija kako se one gaje, bio je stvarno veliki uspeh kada sam video prvo leglo pitona. Redovno da se menja voda, da se hrane dva do tri puta mesečno, nisu mnogo zahtevne, ne postoje jednostavnije životinje za čuvanje od zmija", naveo je za RTS Predrag Radosavljević.

• Devojka ugledala zmiju u toaletu restorana u Valjevu, premrla od straha
• Devojka ugledala zmiju u toaletu restorana u Valjevu, premrla od straha
• Jazbina sa 2.000 zvečarki dostupna za onlajn praćenje VIDEO
• U Hercegovini snimljeno ogromno stvorenje: Veća zmija nikada pre nije viđena VIDEO
• Otkriveni fosilni ostaci jedne od najvećih zmija koja je ikada živela

Pošlo mu je za rukom da na ovim prostorima, u veštačkim uslovima, razmnoži egzotične gmizavce, a njegova odgajivačnica reptila registrovana je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i najveća je u Srbiji. Po zakonu, sve vrste ovih gmizavaca moraju da se čipuju.

"Regulisan proces izdavanja potvrda registrovanim uzgajivačima, nabavka mora biti regulisana zvaničnim tokovima, kroz pet šopove, kroz uzgajivačnice i to je najbolji slučaj jer su te životinje provereno zdrave, u dobrim uslovima odgajanja i to je procedura na nivou transakcije i toga da papir prati životinju, da potvrda prati životinju koja se kupuje kao kućni ljubimac. Nakon toga se proverava kod vlasnika, kroz sistem inspekcija, nadzora, dve sprovode inspekcije, veterinarska i za zaštitu životne sredine", objasnio je Vladimir Jaćović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Pored zmija, mnogi čuvaju i guštere, a pre nekoliko godina jedna vučica pobegla je iz dvorišta. Ipak, najčešće se, čak i kao kućni ljubimci, drže gmizavci.

"Vlasnici izgleda mnogo vole da krše zakon i često se nabavljaju zmije koje su otrovne, koje ne bi smele da se drže, u našoj zemlji ne postoji protivotrov za te egzotične zmije, tako da se desilo nekoliko puta ugriz otrovnice na koju su lekari mogli da reaguju kako reaguju, ali bez portivotrova, to je rizik ne samo za uzgajivače, nego i za okolinu, pretpostavljam da je to nekako adrenalinski više, nego potreba za kućnim ljubimcem, i to nikako ne preporučujem", istakla je Ana Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.

U Srbiji ne postoje veterinari specijalizovani za zmije, a posle toliko godina iskustva, i Predrag je počeo da leči pitone koje uzgaja.