Al Paćino otkrio potresne detalje: "Drugovi su mi se predozirali heroinom, zašto i ja nisam tako završio"

U memoarima su otkriveni i posebeno potresni momenat iz njegovog detinjstva, a tiču se njegove majke Rouz Đerardi Paćino koju je opisao kao "emocionalno krhu".

Bolni trenuci s majkom

"Bili smo napolju oko sat vremena kada smo videli komešanje na ulici", priseća se Paćino u knjizi, koju je napisao Dejv Ickof.

"Ljudi su trčali prema stanu moje bake i dede. Neko mi je rekao: 'Mislim da ti je majka'. Nisam verovao, ali sam počeo da trčim sa njima. Ispred zgrade je bilo vozilo hitne pomoći, a tamo je na ulazna vrata, nošena na nosilima, bila moja majka. Pokušala je samoubistvo", otkriveno je u knjizi.

"Sonny Boy" je bio Rouzin nadimak za Paćina – uzela ga je iz hit pesme Ala Džolsona, koju mu je često pevala – i Paćino dodaje da su filmovi "bili mesto gde je moja samohrana majka mogla da se sakrije u mraku i ne mora da deli svog Sonny Boy-a ni sa kim drugim."

Njegovu majku je napustio njen mlađi muž Salvatore Paćino, kada je glumac imao samo dve godine.

Paćino je nazvao dezerterstvo svog oca "karikom koja nedostaje" u njegovom životu.

Posledice su bile strašne. Rouz, koja je patila od hronične depresije, nije imala novca. Pre nego što je pokušala samoubistvo, pribegla je i terapiji elektrošokovima i na kraju postala zavisna od barbiturata.

Imala je samo 43 godine kada je umrla 1962.

"Siromaštvo ju je srušilo", rekao je Paćino.

Njegov voljeni deda po majci, Vinćenzo, umro je godinu dana nakon Rouz.

Paćino je ovo opisao kao svoj "najmračniji period".

"Prošao sam kroz neke stvari. Imao sam terapiju pet dana u nedelji 25 godina", rekao je za The Hollywood Reporter 2019.

Važne životne lekcije

U memoarima, Paćino takođe ističe da je naučio mnogo o životnim kodovima od Vinćenza, koji je emigrirao u Ameriku iz starog sicilijanskog grada čije je ime, kako će Paćino kasnije saznati, bilo Korleone.

On ga naziva "očinskom figurom" u svom životu, a glumac se jasno seća onoga što se dogodilo jednog dana kada je sa šest godina došao iz škole.

"Deda, ovo dete u školi je uradilo veoma lošu stvar. Otišao sam i rekao učiteljici, a ona je kaznila to dete", priseća se on u knjizi.

EPA/ETTORE FERRARI

"Ne propuštajući ni jedan potez, moj deda je rekao: 'Znači, ti si pacov, a?' Bilo je to slučajno zapažanje, kao da je rekao: 'Voliš klavir? Nisam to znao.' Njegove reči su me pogodile pravo u solarni pleksus. Nikada više nisam nikoga u životu kritikovao. (Iako trenutno, dok ovo pišem, pretpostavljam da to radim sam sebi)", navodi glumac.

Jasno je da su neizbrisiva sećanja na odrastanje u Južnom Bronksu i na "likove" koji su mu pomogli da se formira, još uvek u prvom planu Paćinovog uma.

Kaže da je bilo teško biti siromašan, i uveren je da je "i dalje postojala stigma protiv" Italijana-Amerikanaca u posleratnoj eri.

Bio je deo ulične bande

Počeo je da puši sa samo devet godina, a pio je žestoka pića sa 13 godina. Bio je deo ulične bande zvane The Red Vings.

U "Sonny Boy" memoarima on svoju malu ekipu naziva "čoporom divljih, pubertetskih vukova sa lukavim osmesima" i opisuje kako su njegova tri najbolja prijatelja – Klifi, Brus i Piti – na kraju umrla od predoziranja heroinom.

Paćino otkriva: "Zašto ja nisam tako završio? Zašto sam još uvek ovde? Da li je sve bila sreća? Da li je to bio Čehov? Da li je to bio Šekspir?"

Možda je instinktivno znao da je gluma uvek bila njegov izlaz i put za bekstvo, a Rouz je uvek davala sve od sebe da podstakne Paćinove mladalačke glumačke ambicije.

Sastanak koji mu je promenio život

Godine 1967, sa 27 godina, Paćino je upoznao Čarlsa Lotona u baru u Grinič Vilidžu. Sastanak mu je promenio život. Loton je bio profesor glume u studiju Herbert Berghof i nagovorio ga je da se upiše. Postao je Paćinov mentor, upoznavši ga sa velikim piscima kao što su Džojs i Rembo.

"U tim neuobičajenim godinama, niste me mogli naći bez knjige", ​​rekao je Paćino.

Iako je noću uvek bio u barovima, Paćino je žestoko radio na svom zanatu tokom dana, upijajući sve što je mogao u Studiju glumaca.

EPA-EFE/DAVID SWANSON

Njegova prva ulgoa bila je pojavljivanje u regionalnom pozorištu u Bostonu. Njegov debi na Brodveju dogodio se 1969. godine, iste godine kada je debitovao na filmu.

Što je najvažnije, pronašao je svoju svrhu.

"Gluma je ono što treba da radim", rekao je Paćino za The New Yorker.

Traume su ga još uvek pratile

Paćino je potražio utočište u piću kada su ga preplavili lični problemi i sećanja iz detinjstva. Zaista, Pacino je veći deo sedamdesetih proveo u izmaglici prouzrokovanoj pijanstvom.

Njegovo važno dostignuće je i to što je trezan već skoro pet decenija. Proslavio je svoj 80. rođendan 2020. uz bezalkoholno piće.

Ali u mlađim danima je toliko pio da mu je mozak, prema sopstvenim rečima, bio "pokvaren".

Ispijao bi pivo zajedno sa martinijem, a alkohol je služio kao protivotrov njegovoj prirodnoj stidljivosti, način da se nosi sa intenzivnim teretom da bude u očima javnosti.

Piće je bilo deo kulture njegovog zanata u to vreme, kasnije će objasniti, podsećajući da je čak i eminentni glumac kao što je ser Lorens Olivije naveo "piće posle predstave" kao svoj omiljeni deo glume.
 

Konačno, Kum

Dok je Pacino imao 31 godinu, alkohol je počeo da ugrožava njegovu karijeru u usponu. Napravio je nekoliko zapaženih uloga kada ga je primetio Frensis Ford Kopola, koji je insistirao da je Paćino savršen za glavnu ulogu u Kumu iz 1972.

Paramount Pictures je tražio da Robert Redford ili Voren Biti igraju Majkla Korleonea, ali je reditelj ostao pri svom izboru.

"Nisam mogao da izbacim Ala iz glave", rekao je.

Paćino je umalo sve uprskao.

Profimedia/filmstill

Na dan svog prvog testa na ekranu, bio je mamuran i nije zapamtio svoje replike. Pokušao je da osvetli scenu, što je razbesnelo Marija Puza, autora krimi romana po kome je film zasnovan. P

aćinu je trebalo mnogo ubeđivanja da dobije ulogu.

Na kraju, bio je sjajan kao mafijaški bos, za dlaku mu je nedostajao Oskar za najboljeg glumca, koji je umesto njega pripao njegovom kolegi Marlonu Brandu, koji je igrao njegovog oca Vita Korleonea.

Ali iznenadna slava i priznanje gurnuli su Paćina u još teži alkoholizam.

Veliki uspeh "Pasjeg popodneva"

Prava krizna tačka došla je u Londonu 1974. godine, nakon uspeha Serpika, kada je Paćino odseo u hotelu Dorčester. Bio je iscrpljen nakon šest meseci snimanja Kuma II i već se prijavio da igra Sonija Vorcika u filmu "Pasje popodne", koji je režirao Sidni Lumet.

Dramatizovao je priču o nesposobnom pljačkašu koji drži banku u Bruklinu da bi dobio novac za operaciju potvrđivanja pola svog partnera.

Paćino je počeo da razmišlja o ulozi. Nakon vremena u pabu u londonskom Vest Endu, odustao je od filma, a Lumet je nevoljno prihvatio glumčevu promenu mišljenja i poslao scenario Dastinu Hofmanu.

Profimedia

Producent Martin Bregman je, međutim, gnjavio Paćina da ponovo razmisli.

Rekao je: "Možeš li da prestaneš da piješ na neko vreme i pročitaš scenario?", priseća se Paćino.

"Nisam pio nekoliko dana i pročitao sam scenario. Bilo je jasno. Rekao sam: 'Zašto to ne radim? Trebalo bi da radim ovo.' Imao sam sreće što sam ga imao tamo", ističe glumac.

Film "Pasje popdne" je doživeo veliki uspeh. Pravi Vorcik (Džon Vojtović), koji je služio kaznu u saveznom zatvoru u Luizburgu, u Pensilvaniji, čak je pisao Njujork tajmsu izjavljujući da Paćino zaslužuje Oskara.

Na kraju je dobio nagradu za najboljeg glumca.

"Dozvolili bi mi da glumim bilo šta"

Paćino je iskoristio sva iskustva i previranja u svom životu da bi postao jedan od najempatičnijih glumaca modernog doba.

Uneo je sopstvenu magiju u portrete nekih od najupečatljivijih likova iz bioskopa. Bilo je i uloga koje je odbio.

Kako se priseća u svojim memoarima: "Posle Kuma bi mi dozvolili da igram bilo šta. Ponudili su mi ulogu Hana Soloa u Ratovima zvezda. Evo me, čitam Ratove zvezda. Dao sam ga Čarliju. Rekao sam: 'Čarli, ne mogu ništa da napravim od ovoga.' Zove me. 'Ne mogu ni ja.' Dakle, nisam to uradio."

Ipak, pobeda u njegovoj bitci sa pićem mora se svrstati u jedno od najvećih dostignuća izuzetnog života.

Paćino pripisuje Lotonu što ga je naterao da "prepozna" svoju zavisnost.

"Bio je to moćan trenutak… Ne bih uspeo bez Čarlija", rekao je Paćino za Plejboj.

On se u svojim memoarima šali o tome da je često "pijan kao tvor" i kaže da je pokušao da ide na sastanke anonimnih alkoholičara, ali da "jednostavno nije imao veze sa tim okruženjem".

Paćino, koji uvek nosi naočare za sunce na otvorenom da ostane neprepoznat, stalno se žalio na pažnju javnosti koju je donela njegova karijera. Sa čežnjom je pričao o tome da ne može da radi normalne stvari poput vožnje podzemnom železnicom ili izlaska u javnost sa svoje troje dece.

Pre svoje smrti u 82. godini 2022. godine, Džejms Kan je rekao da je njegov kolega u filmu Kum uvek bio "prilično složen".

Kaže da je Holivud 1972. znao da se na sceni pojavio poseban talenat.

"Iako je Paćino bio čudan momak u ćošku, mislim da smo svi znali u to vreme da se momak u ćošku razvija u verovatno jednog od najvećih talenata svih vremena u našoj industriji", istakao je Kan, piše Martin Čilton za Independent.