Hrvate napali žuti mravi

Stanari ovog mesta su očajni zbog najezde žutih mrava. Žale se kako ih ima svuda i prodiru u svaki kutak stana, pa dugoročno ne pomaže ni dezinsekcija, prenosi Jutarnji.hr.

Građani su na mukama zbog neviđene opsade žutih mrava. U Hrvatskoj ih, inače, ima 30 do 40 vrsta, a dobar deo njih je poslednjih dana okupirao Karlovac.

"Borim se rukama i nogama. Bilo ih je u sobi, sudoperi, u kupatilu, a najviše u krevetu", kaže Marija iz naselja Novi Centar u Karlovcu.

Problemi s invazijom pojavili su se pre tri godine. Iako je služba za deratizaciju odradila svoj deo posla, mravi se i dalje vraćaju.

"Nema gde ih nema, ispod parketa, lajsni, okvira od vrata, prozora, iz roletni, terasa je puna. Kad ih isprskam, umesto da nestanu, njih je sve više. To je jezivo", ispričala je Katarina Barić iz Novog Centra.

• U Evropi prvi put pronađena kolonija opasnih insekata
• Povećan broj uboda insekata: Izazivaju alergijske reakcije na koži
  
   

Raširili su se po celom gradu, a stanari kažu da ih je nemoguće izbeći.

"Ima ih dosta, kod snaje i sina vidim u ostavi, koliko god hoćete. To je problem koji dugo traje. To bi trebalo rešiti, ali ceo stan, od prizemlja pa do sprata", kaže Jelica iz karlovačkog naselja Grabrik.

Stručnjaci objašnjavaju da su žuti mravi specifični po tome što imaju puno malih, međusobnih kolonija.

"Ta vrsta faraonskih mrava najčešće dolazi u domove kroz građevinski materijal ili se tako nekako naseljava. Oni su poreklom iz tropskih predela i, zapravo, ne mogu preživeti zimu kod nas. Tako da je to vrsta vezana isključivo uz kuće i dosta ih se teško rešiti", ističe  kustoskinja zoologijske zbirke Prirodoslovno matematičkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Ana Ješovnik.

Osim na odvratne prizore, građani se žale i na ujede, koji su, kako kažu, veoma bolni.

"Uz lokalne reakcije koje mogu da budu u obliku edema ili crvenila i slično, kao svaki drugi osip, može doći i do plikova. Važno je naglasiti da izgleda kao opekotina i ne bi ga trebalo dirati već sačekati da sam od sebe prođe. Moraćemo na neki način da se usuglasimo s biolozima i epidemiolozima ukoliko izbiju veće epidemije", kaže doc.dr.sc. Ivana Prkačin, specijalista deromatogije i venerologije.