"Takvih kao što je Miki Tambura se treba kloniti": Poznati glumac iz "Igre sudbine" pričao o svom liku

Jedan od glavnih antagonista serije Dejan Cicmilović, publici poznatiji kao Miki Tambura, ističe da je ponosan što je deo ovako velikog televizijskog projekta koji odoleva godinama.

Iako tumači lik sumnjivog tipa iz kriminalnog miljea, Dejan Cicmilović smatra da i njegov Tambura u sebi ima dobrote.

"Tambura je bivši pripadnik Državne bezbednosti koji je krenuo stranputicom i ušao u kriminal i sumnjive poslove sticajem okolnosti i željom za lagodnijim životom. Njegov hedonizam prevladava njegovim razumom. Pokušao sam da kroz njegovu hladnoću, način govora i ponašanje približim takvog čoveka publici. U njemu se bore dve ličnosti, otac koji žali za propuštenim prilikama u odnosu sa sinom i kriminalac koji reaguje kao i svaki kriminalac – pretnjama, ucenama i sličnim. Pokušavam da u svakoj ulozi, pa i u ovoj, pronađem takozvanu odbranu lika. Koliko god da je Tambura negativac, on u sebi nosi i pozitivne osobine, ljubav ka sinu, zaštitnički odnos ka ženama i neku pravičnost koju samo on razume, ali je ispoljava na njemu svojstven način, neprilagođen društvenim formama i često van okvira zakona.“

Ipak, Dejan Cicmilović ističe da s Mikijem ipak ima nešto zajedničko.

"Upornost, sklonost ka riziku, hrabrost da se upusti u problem i da ga rešava kako samo on ume i zna. Snalažljivost i promišljenost. Možda su ovo neke od osobina koje su nam zajedničke. Sličnost je sigurno u onom aspektu koji je vezan za porodicu. Pokušaj da uspostavi dobar odnos sa sinom mu je jedna od preokupacija. To je, prema mom mišljenju, jedna od pozitivnih osobina ovog lika.“

Postoje i osobine koje mu se ne dopadaju, kao i one koje su Dejana privatno nešto naučile.

"Brzopletost u donošenju odluka, koje uglavnom ne završavaju dobro po njega. Nasiljem i silom  se ništa ne dobija, već naprotiv, gubi se i ono malo što čovek ima.“

Šta mislite, koje poruke nosi ova serija?

"Fenomen ove serije i njenog trajanja kroz pet proteklih sezona je, pre svega, jednostavnost i komplikovanost života likova u seriji, koji se prepoznaju kod publike. Publika se poistovećuje sa sudbinama i životnim okolnostima likova i saživljava se sa njima. Pritom, u seriji ne postoje scene nasilja, brutalnosti, ili bilo kakvih banalnosti, niti bilo čega što je neprijatno za gledanje. Priča se lako prati, neopterećeno, u čemu publika očigledno uživa.“

Koju poruku šalje Vaš lik?

"Da se Tambura i njemu slični nikada neće prilagoditi društvu i zakonu i da ih se treba kloniti u životu.“

Glumac ističe da su glumačka ekipa, kao i svi iza kamere, vrhunski profesionalci i veoma iskusni filmski radnici koji odgovorno rade svoj posao, kao i to da je s vremenom došlo do međusobnog poštovanja i uvažavanja.

"Meni je svako snimanje velika radost, zato što nijedno ne bude isto. Na svakom snimanju se dešavaju vrlo zanimljive situacije, koje umeju da budu duhovite, ponekad stresne, ali nikada neprijatne. Pored uzajamnog poštovanja i uvažavanja, dolazi i do duhovitosti i rasterećenog odnosa. U zasmejavanju zasad prednjače Sandra Bugarski i Branko Babović.“

Dejana je publika imala priliku da upozna u serijama „Gore-dole“, „Porodično blago“, „Selo gori a baba se češlja“, „Folk“, „Čizmaši“ i drugim. Pored televizijske karijere, gradio je i onu u pozorištu, u kojoj, kako priznaje, najviše uživa.

„Koštana“, „Balkan ekspres“, „Pokondirena tikva“, „Ukroćena goropad“, „Hamlet rimejk“, „Sabirni centar“, „Deobe“, „Ana Karenjina“ – samo su neki od pozorišnih komada u kojima je glumio. Zanimalo nas je da li postoji savet koji bi dao mlađim kolegama.

"Početkom devedesetih, kad sam se upustio u ovu avanturu zvanu gluma, kriterijumi su bili mnogo stroži u smislu dobijanja šansi, snimalo se mnogo manje i do prilike se dolazilo jako teško. Prolazili su samo najbolji i jedini kriterijum je bio talenat. Današnje vreme donosi nešto sasvim drugo, što je donekle i prirodno. Veliki broj mladih glumaca koji izlaze sa akademija stvara takođe jaku konkurenciju i u tom smislu treba tražiti u sebi osobenost i graditi lični stil i prepoznatljivost. Veliki broj serija koje se snimaju mislim da pružaju dovoljno šansi da se mlad glumac dokaže. Put koji će neko odabrati zavisi mnogo od njega, sreće, okolnosti i mnogih drugih faktora na koje je teško uticati. Treba se prepustiti i uživati u ulozi, a karijera dolazi kad joj se najmanje nadaš.“

Da možete da vratite vreme, šta biste drugačije napravili u prošlosti?

"Ne osvrćem se unazad. Sve što je moralo da se u životu dogodi – dogodilo se i tu povratka nema. Od vremena treba uzeti ono što nam je preostalo i ono što nam pripada i to maksimalno iskoristiti.“

Ipak, ima i nedosanjanu ulogu.

"Ja sam u karijeri odigrao preko stotinu pozorišnih, više od 30 filmskih i televizijskih uloga, tako da nemam preteranih želja u tom pogledu. Možda u pozorištu, ako za to dođe vreme, Šekspirov Kralj Lir.“

Šta, prema Vašem mišljenju, treba da ima dobar i kvalitetan glumac?

"Mišljenja sam da dobar glumac mora da bude i dobar čovek. Ono što nosite u sebi vidi se u pozorištu, na sceni, na platnu i na ekranu. Ljudska priroda se vidi u očima, na licu i telu, govoru, ponašanju. Emocija, plemenitost, empatija, odgovornost i veliki rad su karakteristike koje glumca čine dobrim. Naša misija je da kroz uloge koje igramo pokušamo da promenimo ljude u pozitivnom smislu, pa je samim tim i odgovornost ka profesiji ogromna.“

Svaku ulogu koju je igrao on je zavoleo, jer u suprotnom ne bi imao volju da se njome bavi, ističe. Svaku ulogu je pripremao vrlo studiozno. Neke su ga čak mnogo i naučile.

"Igrajući u delima Šekspira i  Ljubomira Simovića naučio sam mnogo, ne samo o životu i njegovom smislu, već i o tome kakav čovek treba biti.“ 

Kako provodite slobodno vreme, u čemu najviše uživate?

"Nemam previše slobodnog vrema, a kad ga imam, uglavnom ga provodim na Dunavu ili drugim vodama, uz ribolovački pribor.“

Ko je Dejan Cicmilović kada se ugase kamere?

"Odgovoriću kad saznam, a kad će to biti – ne znam.“