Najezda mrežastih stenica: "Preplavile oluke i fasade" VIDEO

Zagrepčanka se nedavno požalila da ih je sve više.

"Ovako nikad nije bilo, bilo ih je možda stotinak, ali sad je ovo strašno. Kako smo na četvrtom spratu, vidim da su oluci kod krova i fasade prepuni, prija im sunčana strana i razmnožavaju se tamo, videla sam ih juče. One grickaju ljude, odvratne napasti",  rekla je Anđela za Index.hr.

Nisu opasne za ljude, ali jesu za hrast

Iako neprijatne, ove invazivne bube nisu opasne za ljude, ali jesu za drvo hrast.

"Mrežaste hrastove bube nisu opasne po ljude. Iako mogu da ubodu ljude, ovi ubodi nisu ozbiljni i ne prenose bolesti. Ubodi nisu kao kod komaraca jer bube ne sisaju krv, već pokušavaju da se hrane biljnim sokovima." 

"Dakle, tvrdnja da se hrane ljudskim mesom ili kožom nije tačna. Međutim, mogu biti neprijatne jer se zadržavaju na koži i odeći", objasnila je Sandra Volf Kramarić, diplomirana inženjerka za šumarstvo i stručna rukovoditeljka u Parku prirode Medvednica.

Ova ustanova je pre nekoliko dana na svom sajtu upozorila posetioce na najezdu mrežaste hrastove bube na Medvednici.

"Na Medvednici je trenutno zabeležen veliki broj mrežastih hrastovih stenica (Corithucha arcuata), invazivne vrste koja se širi u našim hrastovim šumama. Iako ovi sićušni insekti nisu opasni za ljude, mogu biti dosadni jer pokušavaju da probuše kožu i zadrže se na odeći. Preporučujemo da budete svesni njihovog prisustva tokom vaše posete", napisali su.

Hrastove bube se hrane hrastovim sokom, a kada padnu na ljude, često ih zamene za drvo. Stoga će ugristi samo jednom, a kada shvate da nisu zagrizli u drvo, neće ponovo ugristi. Izuzetno su otporne, a u krajevima gde nemaju prirodnih neprijatelja, poput ovog, dolazi do zaraza. 

Uvezene iz Severne Amerike

"Mrežasta hrastova buba (Corithucha arcuata) nije autohtona vrsta u Hrvatskoj. Potiče iz Severne Amerike, a u Evropu je unesena 2000. godine. Prvi put je zabeležena u Hrvatskoj poslednjih godina, a od tada se ubrzano širi kroz hrastove šume, posebno u kontinentalnim delovima zemlje", objasnio je Volf Kramarić.

U Hrvatskoj je prvi slučaj zabeležen 2013. godine, u istočnoj Slavoniji, a od tada su se stenice proširile na sve delove Hrvatske u kojima raste hast. Pre toga, 2000. godine, zabeležena je u Italiji, a potom i u Turskoj, a pretpostavlja se da je uvezena s drvenim materijalom iz Amerike i da se širila na kamionskim stajalištima duž auto-puteva, u predelima gde raste hrast.

Iako bube ne mogu potpuno uništiti hrast, mogu ga znatno oslabiti. To je zato što sisaju sok iz lišća i izazivaju prerano propadanje listova. Žuto i smeđe hrastovo lišće u kasno leto nije znak da je jesen stigla ranije, već nagoveštaj najezde hrastovih buba.