Jedno pleme je nakon 500 godina izašlo iz izolacije i upozorilo ljude na veliku opasnost

Sijera Nevada de Santa Marta na severu Kolumbije je najviši obalni masiv na svetu, čije se planine uzdižu do 5730 metara. Tamo je, među planinskim vrhovima, svoje utočište našlo pleme Kogi, koje je živelo u izolaciji više od 500 godina.

Početkom devedesetih godina prošlog veka pleme je polako počelo da izlazi u spoljni svet. Nije ih privukla savremena tehnologija niti prerađena hrana. Umesto toga, izašli su iz izolacije da upozore ljude na zlo koje čine uništavajući prirodu, da zaštite svoje domove, ali i svet.

Za sve su kriva mlađa braća

Za pleme Kogi, njihove planine su srce sveta - mesto gde je sav život počeo. Oni se smatraju starijom braćom koja obredima i molitvama štite srce sveta, kako bi održali ekološku i duhovnu ravnotežu planete. Ravnotežu su ugrozila Mlađa braća, ili stranci, kako ih zovu Kogi. S obzirom na štetu nanetu kolonizacijom, naziv za ljude kojima je svejedno je više nego blag. Uništače prirode Kogi doživljavaju kao decu koja ne razumeju šta zapravo rade rekama, šumama i planinama.

Kogi, baš kao i plemena Viva, Kangvama i Arhuako, potomci su autohtone civilizacije Tairona, koju su osvojili španski osvajači. Oni koji su preživeli sukob pobegli su u planine. Kogi, koji su živeli najbliže planinskim vrhovima, odvojili su se od ostatka sveta. U međuvremenu, Mlađa braća su neumorno krčili autohtone šume za proizvodnju hrane i kokaina. Razorni podaci pokazuju da je danas ostalo samo 17 odsto prvobitnih šuma Sijera Nevade.

Zaštićeno srce sveta

Srce sveta, ogromni masiv Sijera Nevada de Santa Marta, proteže se od podnožja koja dodiruju Karipsko more do vrhova gde sneg ne pada tokom cele godine. Između ova dva ekstrema postoje različiti ekosistemi, od glečera i maglovitih planina do sparne tropske džungle. Prelepa regija se može pohvaliti jednim od najvećih biodiverziteta na planeti, a UNESCO ga je zaštitio kao rezervat biosfere.

Lukasz Malusecki/Shutterstock

Ovo područje je utočište za više od 600 vrsta ptica, uključujući 36 vrsta koje se ne nalaze nigde drugde i 189 vrsta sisara. 2013. godine Međunarodna unija za očuvanje prirode proglasila je Nacionalni park prirode Sijera Nevada de Santa Marta "najnezamenjivijim" mestom na svetu za ugrožene vrste.

Film koji je trebalo da promeni sve

Krajem 1980-ih, plemenski sveštenici ili mamosi doneli su tešku odluku da okončaju izolaciju. Britanski reditelj Alan Ereira došao je na njihov poziv i sarađivao sa plemenom tokom naredne dve decenije kako bi dokumentarnim filmovima preneo poruku Mlađoj braći, upozoravajući kuda vode činovi pljačke prirode. Presušile su svete reke, topili se glečeri. Srce sveta je bolesno, možda čak i umire.

U svojoj knjizi Srce sveta (1990), Ereira opisuje kako se završilo njegovo prvo iskustvo sa Kogijem. Po završetku rada na dokumentarcu, filmska ekipa je prešla most, a Mamosi su ga simbolično zatvorili. Rečeno im je da se Mlađa braća ne vraćaju. Samo je Alan morao ponovo da dođe da im pokaže film koji su snimili. Ereira je uradio ono što je obećao, ali uništavanje prirode nije zaustavljeno, naprotiv, ubrzalo se. A Kogijeva novostečena slava privukla je turiste, antropologe i duhovne tragače svih vrsta koji su se odvažili na putovanje u nadi da će upoznati "netaknutu" domorodačku kulturu i upiti njenu mudrost – ili barem napraviti neke dobre fotografije.

"Želimo da Mlađi brat zna da ne može više da dolazi ovamo, da ne može da se vrati. Ovde smo postavili granicu. Shvatite, ne želimo da dolazi ovde i da nas uznemirava. Toliko toga je uništio", rekli su Kogi u jednom od dokumentarnih filmova.

Lukasz Malusecki/Shutterstock

Otkako je Ereira prvi put posetio Kogi kasnih 1980-ih, pleme je primilo mali broj autsajdera: akademike, lingviste i ekologe čijim se motivima može verovati. Zvaničnu dozvolu za posetu izdaje Organizacija Gonavindua Tajrona (OGT), koja deluje kao predstavničko telo autohtone vlade.

Danas je OGT uglavnom orijentisan na upravljanje rezervatom Kogi, zaštitu prirode, kao i pomoć u proizvodnji i prodaji kafe, zahvaljujući kojoj pleme živi.