Zanimljivosti o Olimpijskim igrama za koje sigurno niste čuli

Čak i ako vam nije preterano stalo do sporta i sportskih manifestacija, postoji nešto magično u vezi s Olimpijskim igrama: sportisti godinama treniraju da daju sve od sebe i ostvare učinak celog života – često u roku od samo nekoliko sekundi. Plačemo od sreće s pobednicima, saosećamo s gubitnicima, vičemo na TV i radujemo se s nepoznatim ljudima ako se zadesimo van kuće tokom prenosa. Osećamo se malo više uz Srbiju nego inače, navijamo za naše i postajemo zaista dobri u prepoznavanju zastava i himni iz celog sveta.

Da bismo se prepustili olimpijskom duhu i emocijama koje s njim dolaze, otkrivamo vam neke činjenice o Olimpijskim igrama koje će vas oduševiti – tako da imate u šta da se udubite dok čekate da se obori sledeći atletski rekord (ili da stigne dostava pice ).

1. Prve Olimpijske igre

Prve Olimpijske igre održane su u 8. veku pre nove ere u Olimpiji u Grčkoj. Održavale su se svake četiri godine tokom 12 vekova. Zatim, u 4. veku nove ere, car Teodosije I zabranio je sve paganske praznike i Olimpijade više nije bilo.

2. Povratak Igara

Međutim, atletska tradicija je vaskrsla oko 1,500 godina kasnije: prve moderne Olimpijske igre održane su 1896. u Grčkoj.

3. Takmičenja u staroj Grčkoj

U staroj Grčkoj sportisti nisu brinuli o sponzorstvu, zaštiti niti modi – takmičili su se goli, a imali su i poseban režim ishrane.

4. Trajanje Igara

Tada su igre trajale pet-šest meseci.

5. Žene na Olimpijadi

Ženama je dozvoljeno da se takmiče na Olimpijskim igrama od 1900. godine.

6. Zimske i Letnje igre

Od 1924. do 1992. Zimske i Letnje olimpijske igre su se održavale iste godine. Sada su u odvojenim ciklusima i smenjuju se svake dve godine.

7. Osvojene medalje na obe OI

Samo četiri sportista su osvojila medalje i na Zimskim i na Letnjim olimpijskim igrama. A samo jedna od njih, Krista Luding-Rotenburger, iste godine je osvojila medalje.

8. Potreba za peškirima

Tokom Igara u Londonu 2012. Olimpijskom selu je bilo potrebno 165.000 peškira za nešto više od dve nedelje aktivnosti, što je svojvrsni rekord OI.

9. Zvanični jezici igara

Zvanični jezici igara su engleski i francuski, dopunjeni službenim jezikom zemlje domaćina.

10. Tarzan na takmičenju

Džoni Vajsmiler, sportista koji je postao glumac i igrao Tarzana u 12 filmova, osvojio je pet zlatnih medalja u plivanju dvadesetih godina prošlog veka.

11. Umetnici na Olimpijskim igrama

Od 1912 do 1948. godine na Olimpijskim igrama učestvovali su umetnici. Slikari, vajari, arhitekte, pisci i muzičari su se takmičili za medalje u svojim oblastima. Zanimljivo, zar ne?

12. Japanci prepolovili medalje

Tokom Igara u Berlinu 1936. dva japanska skakača s motkom izjednačila su se za drugo mesto. Umesto da se ponovo takmiče, prepolovili su srebnu i bronzanu medalju i spojili dve različite polovine tako da je svaki od njih imao po pola srebra i pola bronzane medalje.

13. Paljenje olimpijske baklje

Olimpijska baklja se pali na starinski način u drevnoj ceremoniji u hramu Hera, u Grčkoj: glumice, u kostimima grčkih sveštenica, koriste parabolično ogledalo i sunčeve zrake da zapale baklju.

14. Putovanje baklje

Odavde baklja počinje svoju štafetu do grada domaćina: obično je nose trkači, ali je putovala čamcem, avionom (čak i "konkordom"), na konju, na leđima kamile, preko radio-signala, pod vodom i u kanuu.

15. Baklja u svemiru

Neupaljena olimpijska baklja je takođe nekoliko puta poslata u svemir.

16. Plamen koji se ne gasi

Štafetna baklja i olimpijski plamen bi trebalo da gore tokom celog događaja. U slučaju da se plamen ugasi, može se ponovo zapaliti samo rezervnim plamenom, koji je upaljen u Grčkoj, i to nikada običnim upaljačem!

17. Dame i Olimpijske igre

Igre u Londonu 2012. bile su prve Olimpijske igre na koje su sve zemlje učesnice poslale svoje sportistkinje.

18. Sportovi koji više nisu deo Igara

Sledeći sportovi (nažalost) više nisu deo Olimpijskih igara: solo sinhrono plivanje, potezanje konopca, penjanje po užetu, balon na vrući vazduh, pištolj za duel, tandem bicikl, trka sa preprekama u plivanju i poniranje na daljinu.

Srećom, gađanje živih golubova bilo je jednokratno i samo deo Olimpijskih igara 1900. u Parizu.

19. Olimpijski prstenovi

Pet prstenova olimpijskog simbola – koje je dizajnirao baron Pjer de Kuberten, suosnivač modernih Olimpijskih igara – predstavlja pet naseljenih kontinenata sveta.

20. Boje prstenova

Šest boja – plava, žuta, crna, zelena, crvena i bela pozadina – izabrano je zato što zastava svake nacije sadrži bar jednu od njih.

21. Olimpijada i Olimpijske igre nisu isto

Prema pravopisu, kad mislimo na takmičenje, pravilno je reći Olimpijske igre, dok se Olimpijada odnosi na četvorogodišnji period između Olimpijskih igara.

22. Prva olimpijska maskota

Prva zvanična olimpijska maskota bio je Valdi, jazavičar, na Igrama u Minhenu 1972. godine.

23. Pet stalnih sportova

Postoji samo pet sportova koji su dosad bili na svim Olimpijskim igrama, a to su: 

• atletika
• ritmička gimnastika,
• plivanje,
• biciklizam,
• mačevanje.