"Za neke papučar, za neke ludak": U Ivana su usred Beograda svi gledali, a jedan momenat će posebno pamtiti

Nedavno je srpski tim u sinhronom plivanju imao priliku da se takmiči pred domaćom publikom, na Evropskom prvenstvu održanom u Beogradu.

Posebnu pažnju tada je privukao upravo Ivan  koji je jedini muškarac u srpskom timu, a kojem se pridružio nakon 15 godina treniranja plivanja.

"Krivac" za to je Jelena, takođe članica reprezentacije sinhronog plivanja.

"Trenirao sam plivanje 15 godina, na istom bazenu na kojem je Jelena uz našeg trenera Svetlanu trenirala sinhrono. Potcenjivao sam težinu sinhronog znajući koliko je plivanje zahtevno. Pošto sam hteo da provodimo vreme zajedno oprobao sam se u sinhronom u netakmičarskom periodu godine i od tad se zadržao u sportu", navodi Ivan za B92.net.
 

"Ljubav je bila presudna"

Međutim, nije bilo lako ući u sport koji se često percipira kao isključivo ženski.

"Komentari su na početku bili faktor koji mi je dosta uticao na preispitivanje da li da nastavim sa sportom. Za neke sam bio gej, za druge papučar, a za treće ludak. Ipak imao sam podršku par ljudi čije mi mišljenje značilo kao i jasan razlog zašto treniram. Vremenom su prestali da utiču na mene i prihvatio sam sinhrono kao deo sebe. Ljubav je definitivno bila presudna", kaže nam Ivan.

EPA-EFE/ALI HAIDER

Kako objašnjava, problem uključivanja muškaraca u sinhrono plivanje pogađa ovaj sport na globalnom nivou, što još uvek otežava pravljenje budućih planova. 

"Nažalost miks dueti nikad nisu bili deo olimpijskog programa zbog čega je pričati o budućnosti jako teško. Iako je muškarcima dozvoljeno učestvovanje na Olimpijskim igrama u timu i dalje su reprezentacije jako skeptične da uvrste momke u timove, iako su neki izborili kartu za Pariz, Bil Mej i Đorđo Minisni. Tako da i dalje postoji neka doza obrnutog seksizma u ovom sportu", istakao je ovaj plivač u razgovoru za naš sajt.

Na Evropskom prvenstvu u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se takmičio u timu u ovom sportu, zahvaljujući, dodaje, poverenju selektorke Svetlane Kontić, što pokazuje koliko je inkluzivna srpska reprezentacija.
Druge reprezentacije imale su solo muške predstavnike i predstavnike u miks duetima.

Ipak, za njega će ovo prvenstvo biti posebno i iz drugih razloga.

"Prvenstvo u Beogradu je najlepše na kojem sam učestvovao. Prvi put sam mogao da nastupam na velikoj sceni pred porodicom i prijateljima koji nikad nisu imali priliku da gledaju sinhrono plivanje na ovom nivou. Neprocenjiv je osećaj videti i čuti podršku porodice i prijatelja nakon meseci i meseci minimalnog kontakta s njima zbog priprema i putovanja. Meni će zauvek ostati slika moje dve bake na tribinama sa zastavom koje navijaju "Srbija" dok sedimo i čekamo rezultate", kazao nam je Ivan, koji je vrlo zadovoljan nakon ovog takmičenja.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Šta je teže?

Jelena i Ivan "prepirali" su se oko toga koji je sport teži, pa sada, nakon tri godine, Ivan kaže da je sinhrono plivanje mnogo zahtevnije, kako navodi, zbog vremena koje zahteva i zbog šarenolikosti sposobnosti koje traži.
Kako dodaje oba sporta i dalje podjednako voli jer imaju svoje čari.

"Umetničko plivanje je timski sport, za razliku od plivanja, zbog čega meni solo nikad nije predstavljao toliki užitak. Tim zahteva konekciju sa mnogo ljudi što je izazovno, ali osećaj uspeha kad je sve sinhrono i sliveno sa jos sedam osoba je nešto neverovatno i zahteva mnogo vremena. Miks duet s druge su dve osobe koje pored toga što moraju da budu sinhrone moraju i da osvoje bazen i pažnju publike sto je zahtevan ali lep izazov", priča Ivan i dodaje da je ovaj sport jako dobar zbog različitih veština koje razvija - motoriku kroz plivanje, gimnastiku, ples, ritmuku, timski rad i da bi voleo da ima još više i ženskih i muških takmičara.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Posle bazena - knjiga

Osim što se uspešno bavi sportom, Ivan i studira Ekonomski fakultet. Naporno je uskladiti sve, ali mu je obrazovanje jako važno, pa pauze provodi u čitaonici.

"Sport nije večan jer naša tela mogu da nas izdaju u svakom trenutku usled povreda zbog cega obrazovanje mora da bude imperativ. Od malih sportova se ne zarađuju milioni da bi moglo da se živi do kraja života od toga. Jako se teško usklađuje fakultet jer su takmičenja usred rokova, a  treninzi usred semestra kad su predavanja. Zato se pauze od sporta na kraju sezone provode u Narodnoj bilblioteci", kaže Ivan.

Ipak, sport mu je pomogao jer kako kaže izlazak na ispit mu nakon nastupa pred hiljadama ljudi više ne predstavlja problem.

"Podrška i razumevanje tima su ključni i guramo se međusobno i na akadmeskom i sportskom polju", zaključuje Ivan.