Nik Kejv se plivanjem u ledenoj vodi bori sa tugom: "To je moja protivdoza očajanju"

Odgovarajući nedavno na pitanje poštovalaca da li voli plivanje, na svom blogu theredhandfiles.com, Kejv je otkrio da je u zimu nakon smrti svog sina Artura, tokom šetnje praznom plažom u Brajtonu, osetio iznenadan poriv da skoči u more.

"Šokiralo me saznanje, nakon ulaska u hladnu vodu, da sam iskusio iznenadno, nasilno i korenito preoblikovanje mog odnosa prema skoro svemu", naveo je Kejv.

Otkrivši da je "prosto nemoguće tugovati u ledenoj vodi", Kejv je priznao da se nakon toga zaljubio u plivanje u hladnoj vodi, pa to upražnjava čak i kad je u Londonu, gde rano ujutro zna da skoči u jezero.

"Tokom zime, kad se temperatura vode spusti do zamrzavanja, to je ništa manje nego katastrofični napad na nervni sistem i strašno intiman susret sa svojom smrtnošću. Taj susret briše sav bes i boli sveta", opisao je Kejv.

Prema njegovim rečima, ledena voda, sa podivljalim adrenalinom i endorfinima, vraća nas "nedužnom, prvobitnom sopstvu, preko unutrašnjeg esktatičnog krika da se iznova rodimo".

Kejv je naveo i "osećaj razdraganosti, te drhtave radosti koja ostaje uz nas dok idemo kroz dan".

Muzičar, koji je nedavno nastupio u Beogradu, otkrio je da pored plivanja u moru kod Brajtona i jezeru u Londonu, to čini dok je na turnejama, "u bilo kojoj dostupnoj reci, potoku, akumulaciji, bari ili okeanu".

"Tu ćete me pronaći, rano izjutra, nenadgledanog, prestupnog, subverzivnog dok plivam na divlje. Moja istinska protivdoza očajanju", zaključio je Kejv.