Porodica u središtu teorija zavere: Ko su Rotšildovi?

"Naš otac Džejkob je bio prisutan u životima mnogih ljudi, vrhunski finansijer, šampion umetnosti i kulture, odan javni službenik, strastveni pobornik dobrotvornih ciljeva u Izraelu i jevrejskoj kulturi, strastveni zaštitnik životne sredine i veoma voljen prijatelj, otac i deda. Biće sahranjen u skladu sa jevrejskim običajem u krugu porodice", navedeno je u saopštenju prodice.

Prezime Rotšild mnogima je asocijacija za ogromno bogatstvo. Takođe, ono je u središtu brojnih teorija zavere o političkim uticajima velikih dinastija.

Ko su Rotšildovi?

Majer Amšel Rotšild bio je prvi iz porodice koji je otvorio banku, a Forbs ga je proglasio sedmim najuticajnijim biznismenom svih vremena, budući da je osmislio moderno bankarstvo. Jednostavno, Majer je razumeo da novac treba trošiti, kako bi se zarađivalo.

Rotšildovi su imali skromne početke. Živeli su u jevrejskom getu u Frankfurtu poznatom kao Judengase. Majer Amšel Rotšild, originalni arhitekta porodičnog bogatstva, rođen je 1744. Živeo je iznad porodične prodavnice sa gotovo 30 bližih i daljih srodnika u veoma skučenom prostoru.

Njegov otac Amšel Mozes bio je trgovac svilom i menjač novca, a na njegovoj listi klijentele bio je čak i princ Vilijam Hesel.

Ipak, Amšel nije bio bogataš ni u kom smislu.

Nakon što su njegovi roditelji umrli kada je imao 12 godina, Majer je otišao u Hanover kako bi naučio nešto više o finansijama.

Napustio je školu za rabine u Furtu i rešio da izbrusi zanat koji je učio još kao dete. U jednom pismu je napisao: "U mladosti sam bio aktivan trgovac, ali nisam bio organizovan, jer sam bio učenik Talmuda i nisam učio ništa o poslu".

Radio je kao šegrt u firmi Volfa Jakoba Openhajmera, koji je davao kredit plemstvu i bio uključen u međunarodnu trgovinu.

Njegov najvažniji klijent bio je takođe klijent njegovog oca – princ Vilijam.

Kao i njegov otac, Majer je imao priliku da se približi princu i zarađuje pristojan novac prikupljajući i preprodajući retke novčiće. Kupcima ih je slao poštom, a mnogi teoretičari kažu da su upravo oni bili osnova bogatstva Rotšilda.

Majer je 1769. postao sudski zastupnik, što je samo uticalo na još bolje prilike za poslovanje. Na njegovo bogatstvo uticao je i brak – venčao se 1770. sa Gutle Šnaper i dobio veliki miraz od njenog oca, koji je takođe bio zastupnik suda. Par je za života dobio pet sinova i pet kćeri.

Tokom Francuske revolucije, Majer je profitirao dajući namirnice austrijskoj vojsci i to od novca koji je dobijao od Britanaca.

Naime, na vreme je osetio potencijal za zaradu kroz industrijalizaciju i postao je veliki uvoznik za engleske tekstilne fabrike. Svoje operacije proširio je na celi svet.

Do kraja veka Majer je poslao sinove da otvore banke u svim većim evropskim prestonicama – u Frankfurtu, Napulju, Beču, Parizu i Londonu.

Grb Rotšildovih tako predstavlja pesnicu koja steže pet strela, što se odnosi na njegove sinove i snagu koja potiče iz jedinstva.

Majer je nastavio da kontroliše porodicu i kroz brakove. Brinuo je da bi neplanska venčanja brzo uništila porodično bogatstvo, pa je zato svoje četiri unuke venčao sa četiri unuka, dok je jedna morala da se uda za strica.

Amšel Rotšild, najstariji sin, ostao je u Frankfurtu da vodi ogranak firme. Ova manje poznata "strela" grba Rotšildovih, umrla je 1855. a kontrola nad frankfurtskim ogrankom prešla je na sinove njegovog brata Karla, budući da on nije imao dece.

Karl Rotšild otvorio je C M de Rothschild & Figli u Napulju, a odatle blisko sarađivao sa porodicom Mediči.

Salomon Rotšild osnovao je S M von Rothschild u Beču i igrao ključnu ulogu u finansiranju Nordban pruge i bio strastveni kolekcionar umetnina. Izgubio je deo bogatstva i bio javno kritikovan tokom revolucija 1848. pa je naposletku predao banku svom sinu.

Njegova ćerka Beti udala se za njegovog brata Džejmsa, prema porodičnim običajima.

Pariski ogranak, De Rotschild Freres, otvorio je upravo Džejms. To je bio vrlo uspešan deo porodične imperije, zahvaljujući njegovim bliskim vezama sa kraljem Lujom Filipom. Kuća u kojoj su njegova deca odrastala sada je deo Američke ambasade.

On je kupio zamak Lafite, koji je i dalje u vlasništvu porodice i ima jedan od najboljih vinograda u Francuskoj.

Teorije zavere

Ipak, ono što je mnogima prva asocijacija kada se spomene ova porodica jesu svakako teorije zavere koje je okružuju.

Više od dva veka Rotšildi su bili predmet mnogih različitih teorija ovog tipa.

Najčešće su one koje uključuju tvrdnje da ova porodica kontroliše svetsko bogatstvo i finansijske institucije, kao i da ima veliki uticaj na pokretanje ili sprečavanje ratova između vlada.

Ona najnovija govori o njihovoj zaveri u vezi sa koronavirusom, a uključuje i mnoge druge poznate bogataše poput Bila Gejtsa.

Danas poslovanja Rotšildovih obuhvataju širok spektar delovanja – finansijske usluge, nekretnine, rudarstvo, energetiku, poljoprivredu, vinarstvo, ali i humanitarni rad.