Na Jadranskoj obali viđen vatreni crv: Veoma je opasan i otrovan, a ima ga i u plićaku

Vatreni crv (Hermodice carunculata) jeste vrsta poliheta iz porodice Amphinomidae. U Jadranu je vatreni crv autohtona vrsta, ali se u poslednje vreme sve češće viđa u severnim krajevima, posebno leti.

Ovu vrstu je prvi put otkrio pruski prirodnjak Peter Simon Palas 1766. godine u Karipskom moru.

Rasprostranjena je u Atlantskom okeanu i u Crvenom i Sredozemnom moru. To je termofilna vrsta, što znači da voli toplije vode. Crveno-bele je boje i može narasti do 70 centimetara i doživeti devet godina. On je grabežljivac i čistač, koji se hrani velikim brojem morskih vrsta, od morskih zvezda do riba.

Brani se otrovnim čekinjama koje su vrlo tanke i krute kao igle, i nose otrov na sebi. Njihovi vrhovi se mogu zabiti u telo kupača ili životinje i popucati. Otrov na njima može izazvati jaku iritaciju, crvenilo i dugotrajan svrab, zbog čega je i dobio naziv vatreni crv. Kod osetljivijih osoba može čak doći do kratkotrajne paralize nekog dela tela.

Profesor Petar Kružić, morski biolog sa Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, kaže da se odavno pretpostavlja da su vatrene gliste otrovne i da koriste svoje dorzalne vapnenaste čekinje za ubrizgavanje toksina.

"Nedavna istraživanja pokazuju da oni koriste složenu mešavinu toksina koji se nalaze u čekinjama da bi se branili od predatora. Takođe je pokazano oslobađanje ovih toksina iz vrhova čekinja. Sugerisano je i da vatreni crvi mogu da izvlače toksine iz svoje hrane, uključujući palitoksin (PTKS), najjači poznati neproteinski toksin, koji proizvode žarnjaci kojima se hrane", kaže Kružić.

Pulski naučnik tumači da su zbog svog termofilnog karaktera, odnosno zbog sklonosti ka toplijim vodama, vatreni crvi u poslednje vreme sve brojniji na području severnog Mediterana, uključujući i severni Jadran, posebno u letnjim mesecima. U poslednjih deset godina proširili su se s južnog Jadrana na srednji i severni deo.

"Leti se pojavljuju u plitkim vodama i mogu biti potencijalno opasni za kupače. Naime, ova vrsta na svojim prstenovima ima snopove čekinja koje nose neurotoksin koji u fizičkom kontaktu sa kožom može dovesti do bolova, otoka, peckanja, crvenila. i svraba. U plićaku često stradaju plivači ili pecaroši dok čiste svoj ribolovni pribor, kao i ronioci koji se dodiruju ili se naslanjaju na vatru dok rone", rekao je.

"Ako dođe do slučajnog uboda, mesto se mora očistiti alkoholom, a ako su u koži ostale čekinje, moraju se ukloniti lepljivom trakom ili selotejpom. U slučaju jače ili alergijske reakcije, najbolje je konsultovati lekara. Uprkos tome, nema potrebe da se plašite ove vrste – lako ju je uočiti zbog intenzivne crvene boje i najbolje je jednostavno je zaobići", rekao je Žunec.