Muškarac zavisan od jedenja stakla: "Kad zagrizem čašu, osećam toplinu i pomalo me pecka"

"U početku je bilo malo zastrašujuće, ali onda kada sam shvatio da mi to ne škodi, postalo je mnogo lakše", rekao je. Kada ga je njegova verenica Natali prvi put videla kako jede čašu, priznala je da je mislila da je lažna.

"Kada sam saznala da je to istina, bila sam uznemirena i uplašena", rekla je.

"Kada zagrizem čašu, osetim vrelinu, malo me peče. Obično kada tražim staklo za jelo, tražim čaše za šampanjac, za vino, sijalice. Razlog zašto biram baš njih je taj što obično imaju tanje staklo", rekao je Džoš.

"Žvakanje, samo po sebi, zvuči užasno u mojoj glavi, ali zaista uživam u tome. Nema mnogo ukusa, više je stvar teksture. To je kao da jedeš užasno tvrde bombone sve dok ih ne samlješ", rekao je.

Iako je Natali zabrinuta za svog verenika, on je uverava da mu njegova zavisnost ne zadaje bol. Ipak, priznaje da je nekoliko puta posekao usne i pronašao komadiće stakla u desnima:

"Dakle, postoji vrlo jasna mogućnost da sam se posekao duboko u telu."

Iako kaže da se trudi da to ne radi, "jednostavno mora" kada je u društvu i često to radi na zabavama i u barovima.

"Volim reakcije koje dobijam od ljudi. Vrlo retko ću to raditi kada sam sam. Valjda sam više od svega zavisan od pažnje", priznao je.