Nazvana
i-motif, otkrivena forma izgleda kao upleten "čvor" umesto dobro poznate dvostruke spirale.
Još je nejasno kakva je funckija
i-motifa, tvrde naučnici, ali veruju da bi mogla da bude "čitanje" pojedinih sekvenci DNK i konvertovanje u korisne supstance.
Do otkrića su došli naučnici sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan u Sidneju. Oni su se već ranije susreli sa ovim oblikom DNK, ali ne unutar ljudskih ćelija, već u veštačkim uslovima u laboratoriji.
Naučnici su tada raspravljali da li
i-motif "čvorovi“ uopšte postoje u živim stvarima. Pitanje je rešila upravo nova studija objavljena u časopisu
Nature Chemistry. "Kada većina nas razmišlja o DNK, zamišljamo duplu spiralu“, navodi koautor studije profesor Denijel Krajst.
"Novo istraživanje nam stavlja do znanja da postoji totalno drugačija struktura DNK koja bi mogla da bude bitna za naše ćelije“, dodaje on.
Kako bi detektovali novi
i-motif u ćelijama, istraživači su morali da razviju nov alat. Zahvaljujući delu molekula koji pronalazi novu strukturu i povezuje se sa njom, koristeći fluorescentnu detekciju, identifikovali su brojne zelene površine u jezgru ćelije.
"Ono što nas najviše uzbuđuje jesu te zelene tačke –
i-motifs – koje se pojavljuju i nestaju sve vreme, zbog čega znamo da se formiraju, rastvaraju i ponovo formiraju“, navodi doktor Mahdi Zerati, čija istraživanja potkrepljuju nalaze studije.
Utvrđeno je da se
i-motif-i formiraju na pojedinim mestima odakle se aktivno čitaju informacije sa molekula DNK. Pojavljuju se i na promoterima koji kontrolišu da li se geni uključuju ili isključuju.
"Čini se kao da postoje da pomažu uključivanju gena i utiču na to da li se gen čita ili ne“, dodaje Zerati.
Naučnici se nadaju da će buduća saznanja pomoći u shvatanju da li novi oblik DNK može uticati i kako na naše zdravlje ili bolesti.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 14
Pogledaj komentare