Da li zdravstveni sistem u Srbiji može biti bolji?

Sve to i te kako ima uticaja i na kvalitet zdravstvenih usluga u našoj zemlji, ali i na dostupnost zdravstvene zaštite u celini.

Problemi sa kojima se stanovnici naše zemlje susreću, ponekad i na dnevnom nivou, ogledaju se u zastareloj opremi, nedostatku finansijskih sredstava za istraživanja i za unapređenje zdravstvenih usluga, kao i sa prilično dugim listama čekanja na određene usluge. Svemu tome treba dodati i odliv kvalifikovanog kadra, a poznato je godinama unazad da je medicinska sestra zanimanje koje je među deficitarnima.

Ipak, uprkos svim ovim izazovima, zdravstvo u Srbiji i te kako ima potencijal za razvoj, ali i za unapređenje.

Kao jedan od ključnih faktora za postizanje tog cilja neretko se navodi ulaganje u stručni kadar, a odmah zatim i ISO standardi koji bi trebalo da budu implementirani u zdrvastveni sistem naše zemlje. Samim tim što je medicinska sestra vrlo često i prvi kontakt koji pacijenti imaju sa određenom zdravstvenom ustanovom, a da se radi o jednom od deficitarnih zanimanja, to je svakako dobra opcija kontinuirano raditi na školovanju radnika tog profila.

Svemu tome treba dodati i podatak da se baš zbog svega toga mnogi stanovnici naše zemlje odlučuju za korišćenje usluga privatne lekarske prakse, a sve kako bi dobili ne samo bržu, nego i kvalitetniju uslugu koja im je potrebna. Poznato je da privatne zdrvstvene institucije neretko zaista i nude kvalitetniju uslugu nego državne zdravstvene institucije, a najpre zbog korišćenja savremene opreme i personalizovanog pristupa pacijentima. Nema sumnje da je to možda i najuočljivije u oblasti stomatologije, budući da upravo privatne stomatološke ordinacije često predstavljaju prvi izbor mnogim pacijentima.

Medicinska sestra - jedno od deficitarnih zanimanja

Verovatno su svi stanovnici naše zemlje svesni da se zdravstveni sistem ne može baš podičiti kvalitetom u svim gradovima.

Nedostatak finansijskih sredstava u tom sektoru se u velikoj meri odražava na kvalitet usluga, ali i na dostupnost lekova i drugih medicinskih sredstava, te i na opremljenost mnogih zdravstvenih ustanova. Nedovoljna finansijska ulaganja u zdravstvo neosporno dovode do toga da bolnice i domovi zdravlja vrlo često i nemaju dovoljno novca, što se negativno odražava ne samo na nabavku najsavremenije opreme, nego i lekova i potrošnog materijala.

Izuzev sa finansijskim problemima, zdravstveni sistem u Srbiji suočava se i sa još jednim problemom. U pitanju je odliv stručnog i propisno kvalifikovanog kadra. I ne samo da je posao medicinskih sestara među najčešće pominjanim deficitarnim zanimanjima, nego i lekari. Slobodno se može reći da je to donekle i očekivano, ako se uzmu u obzir uslovi rada i plate.

Zato i ne čudi što će jedna kvalifikovana medicinska sestra pre otići da radi u neku evropsku zemlju, nego što će ostati u Srbiji, budući da će tamo imati ne samo bolje uslove rada, nego i mnogo veću platu.

Izuzetno dugotrajne liste čekanja za brojne specijalističke preglede, ali i dijagnostičke procedure predstavljaju još jedan, vrlo značajan problem sa kojim se srpsko zdravstvo vrlo često suočava.

I mada su to sve problemi koji se ne mogu osporiti, isto tako se ne može osporiti ni da se radi na unapređenju zdravstvenog sistema na različite načine. Pojedini ISO standardi tu igraju ključnu ulogu, jer se sve češće implementiraju i u ovaj sistem, a sa ciljem njegovom unapređenja.

ISO standardi u zdravstvu

Ako se za nešto može reći da je garancija kvaliteta u zdravstvu, onda su to ISO standardi. U pitanju su trenutno aktuelni i međunarodno priznati standardi, koji su najpre usmereni na definisanje zahteva koji se odnose na sisteme menadžmenta kvalitetom.

Konkretno u zdravstvu, ISO standardi bi trebalo da budu primenjivani kako bi se na prvom mestu osigurala bezbednost pacijenata, a odmah zatim i kvalitet usluga i efikasnost celokupnog procesa.

Nema sumnje da primena ISO standarda u zdravstvenom sistemu u velikoj meri zahteva angažovanje svih koji imaju udela u ovom sistemu, počev od menadžmenta, preko medicinskih sestara, pa do lekara. Svi koji su u konkretnom sektoru zaposleni bi trebalo da budu upoznati najpre sa zahtevima konkretnih standarda, a zatim i sa time kako bi ISO standardi trebalo da budu primenjivani njihovom svakodnevnom radu.

Stomatologija kao primer

Slobodno se može reći da je možda najbolji primer dobre privatne prakse stomatologija, uzevši u obzir da mnogim ljudima i ne pada napamet državna stomatološka ordinacija kao prvi izbor, već gotovo uvek privatna stomatološka ordinacija. Novi Sad se često izdvaja kao primer, budući da u glavnom gradu Vojvodine postoji značajan broj privatnih stomatologa.

Mnoge stomatološke ordinacije kako u tom, tako isto i u mnogim drugim gradovima širom zemlje, nude ne samo vrhunsku uslugu, nego i korišćenje najsavremenije opreme i materijala, što i te kako ima uticaja i na kvalitet usluga koje stomatolozi pružaju.

Uz to, mnogi se za privatne stomatološke ordinacije odlučuju i zbog toga što često ni ne moraju da čekaju da bi dobili određenu uslugu. Još jedan od razloga zbog koga je privatna stomatološka ordinacija čest izbor mnogima jeste i personalizovani pristup, ali i veća pažnja koju stomatolozi u tom slučaju posvećuju i prevenciji i estetici, kao i zato što imaju mogućnost da izaberu stomatologa.