10 činjenica koje verovatno niste znali o kvascu

Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja! 

1 - Kvasac je gljivica

Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.

2 – Postoji preko 2.000 vrsta 

Sada postoji preko 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.

Promo

3 - Kvasac je svuda

Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).

4 - Kvasci su mnogo stariji od nas

Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.

5 - Kvasac može da preživi skoro svuda

Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C. To ga čini otpornim i sposobnim da živi u najraznoraznijim sredinama.

6 - Više ličimo na kvasac, nego na biljke

Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.

Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.

Promo

7 - Ljudi koriste kvasac unazad milion godina

Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.

Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.

Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta 1300—1500 pre nove ere5 i Kine 500—300 pre nove ere.

Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.

Promo

8 - Kvasac je neophodan za aromu vina

Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.

9 - Kvasac čini svet održivijim

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije!

Promo

10 - NASA je poslala kvasac u svemir

Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja. 

Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.

#poweredbyyeast

Promo