Prevencija 1

01.12.2024.

20:51

Analiza gena pokazala kako smanjiti rizik od moždanog udara, infarkta, dijabetesa

Studija predstavlja važan korak u razumevanju uloge BMI-a u patogenezi različitih bolesti i može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i razvoj efikasnijih strategija prevencije i lečenja.

Izvor: Telegraf.rs

Analiza gena pokazala kako smanjiti rizik od moždanog udara, infarkta, dijabetesa
Shutterstock/Gorodenkoff

Podeli:

Nova studija, sprovedena od strane istraživača kompanije deCODE Genetics, podružnice Amgen-a, i objavljena u uglednom časopisu Nature Communications, pruža dragocene uvide u to kako indeks telesne mase (BMI) utiče na rizik od brojnih bolesti povezanih sa gojaznošću.

Studija je analizirala genetske podatke stanovnika Islanda i Biobanke UK kako bi istražila koliko je rizik od oboljenja povezan sa genetskim varijantama BMI-a u potpunosti ili delimično objašnjen efektima na BMI, piše SciTech Daily.


Rezultati studije ukazuju da je BMI značajan faktor u razvoju mnogih bolesti koje su česte kod gojaznih osoba. Na primer, za oboljenja poput masne bolesti jetre, intolerancije na glukozu i potrebe za zamenom kolena, genetska povezanost s ovim bolestima gotovo u potpunosti nestaje kada se uzme u obzir BMI. To sugeriše da je gojaznost, mereno kroz BMI, glavni uzrok ovih zdravstvenih problema.

Međutim, kod drugih bolesti, poput dijabetesa tipa 2, srčane insuficijencije i moždanog udara, smanjenje BMI-a značajno smanjuje rizik, ali ga ne eliminiše u potpunosti. To ukazuje na to da postoji niz drugih faktora koji doprinose riziku od ovih bolesti, uključujući promene BMI-a tokom vremena ili druge fiziološke procese povezane sa gojaznošću.


Istraživači su otkrili zanimljive razlike u tome kako BMI utiče na rizik od bolesti kod muškaraca i žena. Iako su osnovni obrasci slični, posebno u slučaju srčanog udara (infarkta miokarda), razlike između polova su izražene. Ovo otkriće ukazuje na potrebu za individualizovanim pristupom u prevenciji i lečenju bolesti povezanih sa BMI-jem.

Studija je takođe istražila genetske varijante koje utiču na BMI i kako one povećavaju rizik od bolesti. Naučnici su zaključili da mnoge od tih genetskih varijanti svoj efekat na rizik od bolesti ostvaruju kroz BMI, ali ne uvek u potpunosti. Na primer, iako se čini da BMI igra dominantnu ulogu kod masne bolesti jetre, neki rizici kod dijabetesa tipa 2 i dalje ostaju neobjašnjeni samo BMI-jem. To naglašava potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razumeli dodatni faktori rizika.


Naučnici su istakli da trenutna vrednost BMI-a možda nije dovoljna za procenu ukupnog rizika od bolesti. Promene u BMI-u tokom vremena, uključujući povremene oscilacije u telesnoj težini, mogu igrati važnu ulogu.

Rizik od srčanog udara se pokazao posebno zanimljivim zbog izraženih razlika između muškaraca i žena, što sugeriše da polni hormoni ili drugi biološki faktori mogu uticati na način na koji BMI doprinosi bolesti.

Ovo istraživanje jasno ukazuje na to da smanjenje BMI-a može biti značajan korak u smanjenju rizika od mnogih bolesti povezanih sa gojaznošću. Međutim, kako autori studije navode, to nije jedini faktor. Promene u BMI-u tokom života, genetika, i drugi povezani faktori takođe igraju važnu ulogu.

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: