HPV virus – Bolje sprečiti nego lečiti

Čak 70 odsto svetske populacije je došlo u kontakt sa HPV virusom, što je popriličnop alarmantan podatak.

Svakoga dana u Srbiji četiri žene obole, a dve umru od raka grlića materice, oboljenja koje najčešće izaziva humani papiloma virus (HPV), pokazuju zvanični zdravstveni podaci.

Iako je vakcina koja štiti od HPV virusa, a time i raka grlića materice, besplatna od 2022. Godine u našoj zemlji, nju je primio mali broj dečaka i devojčica uzrasta od devet do 19 godina, kojima je ova vakcinacija prvenstveno namenjena.

Šta je HPV virus i kako nastaje

HPV (Humani Papiloma Virus) je polno prenosiva virusna infekcija koja se najčešće javlja kod seksualno aktivnih osoba. Može se javiti i kod seksualno neaktivnih osoba budući da seksualni kontakt nije jedini način prenosa ove infekcije, ali su ti slučajevi ređi u odnosu na broj obolelih među seksualno aktivnom populacijom.

Budući da se najčešće prenosi intimnim kontaktom sa kožom inficiranog, ova infekcija je najčešće lokalizovana na koži i sluzokoži genitalija.

Postoji mnogo vrsta ovog virusa, ali čak 40 vrsta HPV-a može ugroziti genitalno zdravlje pojedinca, uključujući vulvu, vaginu, grlić materice, rektum, anus, penis i skrotum, ali pored genitalnog područja, takođe i usta i grlo.

Ono što je bitno naglasiti je da veliki broj seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku oboli od ovog virusa, te da ne bi trebalo osećati bilo kakvu vrstu srama kada je u pitanju odlazak kod lekara.  

HPV virus i simptomi

HPV virus često može biti asimptomatska bolest. U slučaju da osoba ne primećuje nikakve simptome, to je znak da se organizam sam bori protiv ovog virusa ne ispoljavajući simptome.

Delovanjem imunog sistema, virus može i nestati.

Ipak, postoje i slučajevi kada se simptomi prisustva HPV virusa vidno ispoljavaju. Najčešći način na koji se HPV infekcija ispoljava jeste u vidu genitalnih bradavica.

 HPV infekcije se dele u tri grupe:

• HPV infekcija sa niskim rizikom koja ima oznake 6, 11, 40, 43, 44, 54, 70

• HPV infekcija sa srednjim rizikom koja ima oznake 31, 33, 35, 39, 51, 52

• HPV infekcija sa visokim rizikom koja ima oznake 16, 18, 45, 56, 58, 59, 68, 73, 82

Najopasniji sojevi HPV virusa su tipovi 16 i 18.

Oni su ti koji dovode do bržeg razvoja lezija, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka.

Bezopasni oblici HPV virusa, koji se smatraju niskorizičnim, su oni koji mogu nestati sami od sebe i koji ne mogu ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje osobe.

Ti oblici se najčešće ispoljavaju u vidu genitalnih bradavica. Ozbiljni slučajevi HPV virusa, koji se vode kao visokorizični, su oni slučajevi kod kojih postoji povećan rizik od nastanka malignih oboljenja.

Važno je napomenuti da tip HPV virusa koji može dovesti do raka grlića materice ne izaziva pojavu bradavica na genitalijama.

Simptomi HPV virusa kod žena i muškaraca

U većini slučajeva su muškarci samo prenosioci, dok se kod žena javljaju vidljive promene u vagini i anusu, što ne isključuje mogućnost da se i kod muškaraca pojavi slična promena na polnom organu ili anusu.

U zavisnosti da li je u pitanju muška ili ženska osoba postoji mogućnost da se razlikuje njihova forma.

HPV virus, odnosnmo, znaci infekcije se kod žena mogu javiti unutar ili iznad kože, u vagini ili oko anusa, i karakteriše ih to da nisu uvek u vidu bradavica, već njihove površine mogu biti ravne ili ispupčene, teksturom sličnom karfiolu uglavnom bele ili crvenkaste boje.

Kod muškaraca je situacija nešto drugačija, uglavnom su prenosioci, a u slučaju da su zaraženi  dominira uglavnom crvenkasta boja na predelu polnog organa.

HPV i bradavice

Pored genitalne HPV infekcije, često se susrećemo i sa kliničkim manifestacijama na drugim delovima tela.

Jedna takva HPV infekcija sa kojom se susrela gotovo svaka osoba bilo iz ličnog iskustva ili videvši na nekom drugom, su viseće i klasične bradavice.Njihovi uzročnici su HPV tipovi 3 i 4.

Viseće bradavice obično srećemo na vratu, ispod pazuha, na preponama i očnim kapcima. Obično to počinje sa par bradavica, a onda se s vremenom njihov broj stalno uvećava.

Bradavice se javljaju sa podjednakom zastupljenošću kod oba pola i to gotovo od najranijeg detinjstva pa do pozne starosti. Meke fibrome najčešće nalazimo na trupu i genitoanalnom području (prepone).

HPV u ustima

HPV u ustima nema simptoma, te često osobe i ne znaju da su zaražene. U ređim slučajevima u ustima će se pojaviti bradavice.

Promene izazvane ovim virusom mogu se javiti bilo gde na sluznici u usnoj šupljini, a ponekad mogu ometati žvakanje. Radi se o belim ili ružičastim izraslinama, koje podsećaju na karfiol, čvorastog oblika.

Rani simptomi karcinoma mogu uključivati:

• probleme sa gutanjem

• neprestanu bol u uhu

• iskašljavanje krvi

• neobjašnjiv gubitak težine

• povećane limfne žlezde

• neprestana grlobolja

• kvržice na obrazima

• izrasline ili kvržice na vratu

• promuklost

Rizični faktori za pojavu HPV virusa u ustima su:

• oralni seks

• veći broj partnera

• pušenje

• alkohol

Kako se radi HPV tipizacija i HPV test

HPV tipizacija je test koji se koristi za identifikaciju vrste HPV virusa koji je uzročnik infekcije. HPV tipizacija se obično obavlja pre nego što se uradi HPV test, jer se na osnovu rezultata tipizacije određuje koji tip HPV testa treba da se uradi.

Rezultati HPV tipizacije mogu da pomognu u određivanju rizika od razvoja nekih oblika raka, kao što su rak grlića materice, penisa i anusa.

HPV tipizacija se obično obavlja uzorkovanjem tkiva ili brisa sa genitalnog područja. Rezultati HPV tipizacije se mogu dobiti u nekoliko dana.

HPV test poznat je i kao genotipizacija HPV-a. Test se izvodi prikupljanjem uzorka ćelija sa i iz grlića materice (kao u slučaju uzimanja brisa za Papa test). Uzorak se sakuplja u posebnoj epruveti i šalje u laboratoriju.

HPV test se može uraditi iz istog uzorka prikupljenog za Papa test ako se koristi metoda u tečnom medijumu.

Kako izbaciti HPV virus iz organizma

Ne postoji specifični "lek" za HPV-infekciju koji će potpuno izbaciti virus iz organizma, ali infekcija može da prođe sama od sebe, odnosno organizam se sam izbori.

Nakon toga lečenje je usmereno prema promenama na koži ili sluznici koje nastaju kao posledica HPV-infekcije. Mogu se ukloniti laserom, elektrokauterom, hiruški ili kiroterapijom. Takođe, lokalno se posledice mogu lečiti mastima na bazi citostatika, interferona, koje prepiše lekar.

Najbolji način smanjenja rizika od zaraze HPV-om, pa tako i bolesti koje on može uzrokovati je pravovremeno vakcinisanje.

Tu bi trebalo imati na umu kako je vakcina najučinkovitija kada se primi u dobi u kojoj je bolji imunološki odgovor i pre nego osoba stupi u polne odnose.