Sve više mladih u Srbiji ima teške bolesti: Stručnjaci upozorili na problem, evo šta skraćuje život VIDEO

Međutim, večita dilema je - da li na to koliko ćemo dugo živeti više utiču naše navike ili genetika?

O tome su u emisiji "Jutro" govorili prof. dr Vladimir Kovčin, onkolog i prof. dr Dragan Simić, kardiolog.

Kovčin je najpre istakao da na životni vek deluje mnogo faktora, na koje mi možemo ali i ne možemo da utičemo.

"Ne možemo da utičemo na genetiku, ali možemo na sve drugo. Mi još uvek ne možemo da pretpostavimo koji je maksimalan životni vek, on zavisi od zemlje do zemlje. U zemljama poput Švajcarske, Luksemburga, i drugima koje imaju bolji životni standard i manje stresa, svakako je duži životni vek", rekao je dr Kovčin dok njegov kolega, kardiolog Simić ističe da u današnje vreme, sa današnjim stilom života, mnoge bolesti počinju dosta ranije.

"Kardiovaskularno zdravlje i ateroskleroza koja je osnova koronarne bolesti i tih takozvanih ishemijskih bolesti, sa današnjim stilom života počinje mnogo ranije nego nekada. Mi već sada kod dece možemo videti da ne žive kako treba. Ne hrane se kako treba, imaju prekomernu težinu, ne kreću se i mnogo vremena provode pored ekrana. Vi sada imate decu od 12 ili 14 godina koji imaju početni aterosklerotski plak u krvnim sudovima. Njihova životna perspektiva već sada nije dobra", naveo je Simić.

"Zašto je sve više mladih sa teškim oboljenjima? Prva stvar, svakako je mesto gde živite. Ja kao doktor, kada lečim dosta stare pacijente, pitam ih za recept za dugovečnosti i većina tih ljudi nema višak kilograma, ceo životni vek su radili, bili fizički aktivni, ceo vek nisu radili ništa ekstremno loše, poput pušenja, nemaju dijabetes, mentalno su prihvatljivi... Dakle, nisu imali mnogo stresa i živeli su u jednoj sredini koja najčešće nisu urbana mesta, centar grada itd. Sve to ih je dovelo u neke mirne, životne vode", rekao je Simić, a više o ovoj temi pogledajte u video-prilogu koji sledi.