Nova istraživanja dovela do iznenađujućih otkrića: Marihuana menja delovanje gena

Medicinska marihuana najčešće se propisuje za ublažavanje hroničnog bola, posebno kod pacijenata s multiplom sklerozom i rakom. Takođe se koristi kod pacijenata s epilepsijom, posebno onih s retkim oblicima poput Dravetovog sindroma.

Koristi se i za ublažavanje mučnina i povraćanja izazvanih hemoterapijom te za podsticanje apetita kod pacijenata s AIDS-om. Konačno, ona može pomoći i kod anksioznih poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Nema dovoljno studija o mogućim posledicama

Budući da je do nedavno bila ilegalna, još uvek nema dovoljno studija o mogućim dugoročnim štetnim ni pozitivnim posledicama njenog konzumiranja.

Međutim u novije vreme istraživanja, kako na životinjama tako i na ljudima, sve više pokazuju da bi mogla imati ozbiljnije uticaje na delovanje gena, odnosno na epigenom, nego što se pre mislilo.

Što je epigenom i kako funkcioniše?

Epigenom je skup svih promena koje regulišu ekspresiju gena bez promene DNA. Te promene utiču na aktivnost gena - na njihovo snažnije ispoljavanje ili pak utišavanje, a podstaknute su spoljašnjim uticajima, primera radi ishranom i stilom života. Međutim, one takođe mogu biti nasledne u smislu da se mogu prenijeti na potomstvo.

Najčešći oblici epigenetičkih promena su metilacija DNA i modifikacija histona.

Metilacija DNA podrazumeva dodavanje metil grupe na DNA, što može rezultirati utišavanjem ekspresije gena jer metil regija postaje manje dostupna za transkripciju - prepisivanje genske informacije koja služi kao šablon za sintezu proteina. Drugim rečima, metilacija može utišati gene.

Ona igra ključnu ulogu u sprečavanju ekspresije neželjenih gena, kao što su oni povezani s razvojem tumora.

Histoni su proteini oko kojih se omotava DNA, čime se omogućuje organizacija i regulacija ekspresije gena u ćelijama.

• Marihuana je legalizovana i briše se 175.000 presuda za "duvanje"

Promene na histonima, poput acetilacije i metilacije, regulišu pristup DNA za već spomenutu transkripciju. Acetilacija obično olakšava ekspresiju gena, dok metilacija može imati različite učinke.

Neka istraživanja pokazuju da kanabis može podstaći metilaciju DNA i acetilaciju histona.

Primera radi, pokazalo se da psihoaktivni sastojak kanabisa THC može pojačati prepisivanje određenih gena koji su povezani s neurološkim funkcijama, ponašanjem i imunološkim odgovorom.

Promene u acetilaciji histona povezane s konzumacijom kanabisa takođe mogu biti povezane s dugoročnim učincima na neuroplastičnost mozga i pamćenje.

Istraživanja i njihovi nalazi

U novijoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Molecular Psychiatry, koju sus proveli naučnici iz više istraživačkih instituta, u više su navrata tokom godina analizirani uzorci krvi oko 1.000 odraslih korisnika marihuane kako bi se otkrili njeni mogući uticaji na epigenetičke promene.

Konkretno, naučnici su se fokusirali na promene u metilaciji DNA kod ljudi koji redovno koriste kanabis.

Višestruke epigenetičke promene povezane s upotrebom kanabisa prethodno su bile povezane s raznim procesima kao što su proliferacija ćelija, signalizacija hormonima, infekcije, psihijatrijski poremećaji poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja te poremećaji zavisnosti o supstancama.

Nema dokaza o uzrocima, ali ima o vezama

Važno je napomenuti da navedena studija nije dokazala da kanabis direktno uzrokuje ove promene ili da uzrokuje zdravstvene probleme. Za potencijalne dokaze trebaće da se sprovedu dodatna istraživanja.

Međutim, rezultati su pokazali da postoji značajna povezanost između konzumacije marihuane i promena u uzorcima na nivou metilacije DNA u genima koji su povezani s funkcijama mozga, imunog sistema i kardiovaskularnim zdravljem.

Posebno je zanimljivo to da su promene u metilaciji DNA primećene u genima odgovornim za sintezu dopamina i serotonina, neurotransmitera koji regulišu raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva, zbog čega se često nazivaju hormonima sreće.

Studija je takođe pokazala da su promene u epigenomu primećene ne samo kod aktivnih korisnika marihuane već i kod povremenih, što sugeriše da čak i niska ili povremena izloženost marihuani može imati trajan učinak na epigenetičku regulaciju.

Mehanizam epigenetičkih promena

Epigenetičke promene uzrokovane marihuanom nastaju kroz složen proces u kojem psihoaktivne materije, poput THC-a, menjaju signalne puteve u ćelijama. THC se veže na kanabinoidne receptore u mozgu i u perifernim tkivima, što pokreće niz biohemijskih reakcija koje mogu uticati na epigenetičke mehanizme.

Primera radi, THC može da stimuliše proizvodnju reaktivnih jedinjenja kiseonika (ROS), koji uzrokuju oksidativni stres. Ovaj stres može da ošteti DNA i aktivira enzime poput DNA metiltransferaze (DNMT), koji dodaju metil grupe na DNA i menjaju ekspresiju gena.

Moguće dugoročne posledice

Navedene epigenetičke promene mogle bi da imaju dalekosežne posledice na zdravlje konzumenata marihuane.

One mogu biti dugotrajne i čak mogu da se prenesu na buduće generacije, posebno ako se pojave u reproduktivnim ćelijama.

Nuačnici upozoravaju da je zato potrebno sprovesti dalja istraživanja kako bi se bolje razumele dugoročne posledice ovih promena, uključujući rizik od razvoja neuroloških poremećaja, kardiovaskularnih bolesti i oštećenja imunološkog sistema.

Jedna od zabrinjavajućih posledica mogla bi biti pojava kognitivnih poremećaja kod potomaka korisnika marihuane. Budući da se epigenetičke promene mogu naslediti, deca roditelja koji koriste marihuanu mogla bi biti pod povećanim rizikom od razvoja poremećaja u učenju, pažnji i ponašanju. Ovaj rizik posebno je izražen ako su promene zahvatile gene koji su ključni za razvoj mozga i neuroloških funkcija.

Epigenetičke promene i mentalno zdravlje

Navedena studija takođe je otkrila da marihuana može uticati na gene povezane s mentalnim zdravljem, posebno one povezane s raspoloženjem, anksioznošću i depresijom. THC menja ravnotežu neurotransmitera u mozgu, a epigenetičke promene koje uzrokuje mogu dodatno da pojačaju te učinke. Iako se marihuana često koristi kao sredstvo za smirenje i ublažavanje stresa, dugotrajna upotreba može dovesti do suprotnog učinka, odnosno može povećati rizik od anksioznih poremećaja i depresije.

Takođe je važno napomenuti da epigenetičke promene mogu varirati među pojedincima, zavisno od genetskih predispozicija, spoljašnjim faktorima i obrascima korišćenja marihuane. Zbog toga su neka istraživanja usmerena na identifikaciju specifičnih epigenetičkih biomarkera koji bi mogli pomoći u predviđanju ko je najosetljiviji na koje učinke.