Nizak krvni pritisak: Simptomi, uticaj na zdravlje, dijagnostika i lečenje

Ovo stanje može biti bez simptoma i benigno, ali u nekim slučajevima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Uzroci niskog pritiska

Nizak krvni pritisak može biti uzrokovan različitim faktorima, poput:

Dehidratacije: Nedovoljna količina tečnosti u organizmu može dovesti do pada krvnog pritiska

Srčanih problema: Srčane bolesti, kao što su bradikardija (spor srčani ritam), srčana insuficijencija ili srčani udar

Endokrinih poremećaja: Problemi sa štitnom žlezdom, insuficijencija nadbubrežne žlezde ili nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)

Gubitka krvi: Ozbiljno krvarenje, unutrašnje ili spoljašnje

Teške infekcije: Infekcija takođe može uzrokovati ozbiljan pad krvnog pritiska

Alergijske reakcije (anafilaksija): Teške alergijske reakcije mogu dovesti do hipotenzije

Nedostatak hranljivih materija: Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline može dovesti do niskog krvnog pritiska

Lekovi: Određeni lekovi, kao što su diuretici, beta-blokatori, antidepresivi i lekovi za Parkinsonovu bolest mogu izazvati hipotenziju

Trudnoća: U trudnoći mogu da se jave i nizak i visok krvni pritisak, zbog čega se vrednosti redovno prate tokom drugog stanja

• Kako podići nizak pritisak?
  
   

Simptomi niskog krvnog pritiska

Prepoznavanje i razumevanje simptoma je ključno za pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje hipotenzije, što može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata i smanjiti rizik od komplikacija.

Simptomi niskog krvnog pritiska mogu varirati od blagih do teških, a uključuju:

• Vrtoglavicu ili osećaj nesvestice
• Mučninu
• Zamagljen vid
• Umor
• Nedostatak koncentracije
• Hladnu, bledu ili vlažnu kožu

Kako se uspostavlja dijagnoza hipotenzije?

Dijagnoza hipotenzije se uspostavlja kroz sveobuhvatan proces koji uključuje procenu medicinske istorije, fizički pregled, laboratorijske testove, EKG, ehokardiogram i stres testove.

Lekar najpre prikuplja detaljne informacije o simptomima i prethodnim zdravstvenim problemima pacijenta kako bi identifikovao moguće uzroke niskog pritiska.

Fizički pregled uključuje merenje krvnog pritiska u različitim položajima, kao što su ležeći, sedeći i stojeći.

Laboratorijski testovi su ključni za otkrivanje osnovnih stanja koja mogu uzrokovati hipotenziju, poput anemije, hipoglikemije ili hormonskih poremećaja.

EKG se koristi za procenu aktivnosti srca i otkrivanje eventualnih srčanih problema, dok ehokardiogram pruža detaljne informacije o strukturi i funkciji srca putem ultrazvuka.

Stres testovi su posebno važni za procenu kako srce reaguje na fizički napor, čime se dodatno potvrđuje prisustvo i uzrok hipotenzije.

Ovaj kombinovani pristup omogućava lekaru da dobije sveobuhvatan uvid u stanje pacijenta i precizno identifikuje uzrok niskog krvnog pritiska, što je ključno za pravilno lečenje i upravljanje stanjem.

Kako se leči nizak krvni pritisak?

Lečenje niskog krvnog pritiska zavisi od uzroka i težine simptoma. Neki od mogućih tretmana uključuju:

•  Hidrataciju: Povećanje unosa tečnosti može pomoći u održavanju normalnog krvnog pritiska
•  Kompresivne čarape: Ove čarape pomažu u smanjenju nakupljanja krvi u nogama, podstiču cirkulaciju i povećavaju krvni pritisak
•  Lekove: Ukoliko na prirodne načine ne možete da podignete pritisak, lekar će vam prepisati adekvatnu terapiju. Nikako nemojte na svoju ruku da uzimate lekove.
•  Promene u ishrani: Povećanje unosa soli može pomoći nekim osobama sa niskim pritiskom, ali ovo treba raditi pod nadzorom lekara i uz oprez od preterivanja.

Da li je nizak krvni pritisak opasan?

Nizak krvni pritisak može biti opasan ako uzrokuje ozbiljne simptome ili ako je posledica ozbiljnog medicinskog stanja. Hronična hipotenzija bez simptoma obično nije opasna. Međutim, nagli pad krvnog pritiska može biti opasan, posebno kod starijih ljudi, ako dovodi do nesvestice, pada ili šoka.

U slučajevima srčanih oboljenja ili teških infekcija, nizak pritisak može ugroziti dotok krvi u vitalne organe. Takođe, hronična hipotenzija zbog endokrinih poremećaja može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

U svakom slučaju, važno je konsultovati se sa lekarom za pravovremenu dijagnozu i lečenje.

Koje promene u načinu života mogu pomoći kod niskog krvnog pritiska?

Promene u načinu života mogu značajno pomoći u upravljanju niskim krvnim pritiskom. Evo i koje:

• Povećanje unosa tečnosti: Redovno pijenje vode pomaže u održavanju adekvatnog krvnog pritiska
• Manji, češći obroci: Jesti manje, ali češće obroke može pomoći u održavanju stabilnog krvnog pritiska.
• Izbegavanje alkohola: Alkohol može smanjiti krvni pritisak, pa je važno izbegavati ili ograničiti njegov unos.
• Polako ustajanje: Kada prelazite iz sedećeg ili ležećeg položaja u stajanje, radite to polako kako biste izbegli vrtoglavicu.
• •  Redovna fizička aktivnost: Lagana do umerena fizička aktivnost može pomoći u održavanju zdravog krvnog pritiska.

Koje namirnice su dobre za podizanje pritiska?

I određene namirnice mogu pomoći u podizanju krvnog pritiska. Uključite ove namirnice u ishranu ako patite od niskog krvnog pritiska:

• Slana hrana: So može povećati krvni pritisak, pa dodavanje malo više soli u ishranu može pomoći, ali treba biti oprezan da se ne pretera kako bi se izbegao visok krvni pritisak.
• Kofein: Kafa, čaj i drugi napici koji sadrže kofein mogu privremeno podići krvni pritisak.
• Sladić: Sladić koren (glicirizinska kiselina) može povisiti krvni pritisak i često se koristi u tradicionalnoj medicini.
• Namirnice bogate vitaminom B12: Jaja, meso, riba i mlečni proizvodi pomažu u sprečavanju anemije koja može izazvati nizak pritisak.
• Namirnice bogate folnom kiselinom: Zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i druge namirnice bogate folnom kiselinom pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska.
• Voda: Pijenje dovoljno vode može pomoći u održavanju normalnog krvnog pritiska.

Kako razlikovati hipotenziju od drugih stanja?

Hipotenzija se može razlikovati od drugih stanja kroz pažljivu procenu simptoma i medicinsku dijagnostiku.

Simptomi hipotenzije kao što su vrtoglavica, umor i nesvestica mogu biti slični simptomima drugih stanja kao što su anemija, hipoglikemija ili srčane bolesti. Ključ je u detaljnoj medicinskoj istoriji, fizičkom pregledu i specifičnim dijagnostičkim testovima.

Lekovi koji mogu da izazvati nizak pritisak

Mnogi lekovi mogu uzrokovati nizak krvni pritisak kao nuspojavu:

•  Diuretici: Lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma mogu smanjiti pritisak
• Beta-blokatori: Koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih problema, ali mogu sniziti krvni pritisak
• Antidepresivi: Određeni antidepresivi mogu uzrokovati hipotenziju
• Lekovi za Parkinsonovu bolest: Ovi lekovi mogu sniziti krvni pritisak

Kako nizak krvni pritisak utiče na funkcionisanje?

Nizak krvni pritisak može uticati na svakodnevno funkcionisanje osobe, posebno ako izaziva simptome poput vrtoglavice, umora i nesvestice.

Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, rad ili vožnju. U teškim slučajevima, hipotenzija može dovesti do gubitka svesti i povreda.

Zato se obavezno obratite lekaru ukoliko primetite neke od navednih simptoma, kako biste pravovremeno naučili kako da kontorlištete ovo stanje.

Spavanje i nizak pritisak

Kada imate nizak krvni pritisak može da se desi da se osećate pospano ili kao da “tonete”. Međutim, nije preporučljivo da legnete ukoliko imate nizak pritisak jer stanje može da se pogorša.

Naprotiv, kod niskog krvnog pritiska savetuje se umerena fizička aktivnost kako bi “porastao” do normalnih vrednosti.