Simptomi tromba su različiti: Evo kako da ih prepoznate

On se formira unutar krvnih sudova i može ometati normalan protok krvi. 

Naime, reč je o bolesti trombozi - to je medicinsko stanje koje nastaje kada se u venama formira krvni ugrušak, što može značajno uticati na zdravlje.

Iako tromboza može biti opasna i zahteva hitnu medicinsku intervenciju, razumevanje simptoma može pomoći u njenom ranom otkrivanju i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija.

Što je tromboza?

Tromboza nastaje kada se krvni ugrušak formira unutar krvnog suda, što može uzrokovati blokadu protoka krvi. Zavisno o lokaciji ugrušaka, tromboza se može podeliti u dve glavne vrste: duboka venska tromboza (DVT) i plućna embolija (PE).

DVT se javlja kada se ugrušak formira u dubokim venama, obično u nogama, dok plućna embolija nastaje kada ugrušak iz dubokih vena migrira do pluća, gde može uzrokovati ozbiljne probleme.

Simptomi tromboze

Simptomi tromboze mogu varirati zavisno o vrsti i lokaciji ugrušaka. Najčešći simptomi uključuju:

Duboka venska tromboza (DVT):

Oticanje: Najčešće jedne noge, ali može i obe.
Bol i osetljivost: Naročito u području gde je ugrušak, osetljivost je često opisana kao bolna i neugodna.
Promena boje kože: Koža može postati crvena ili plava u području zahvaćenom trombozom.
Osećaj topline: Povećana temperatura kože na zahvaćenom području.

Plućna embolija (PE):

Kratak dah: Otežano disanje i kratak dah, ponekad i osećaj gušenja.
Bol u grudima: Može biti oštar i nalik na bol pri disanju.
Kašalj: U nekim slučajevima može biti praćen iskašljavanjem krvi.
Brzi puls ili palpitacije: Osećaj ubrzanog ili nepravilnog srčanog ritma.
Nesvestica: U teškim slučajevima, mogu se pojaviti simptomi poput vrtoglavice ili nesvestice.

Prepoznavanje tromboze može pomoći u pravovremenom lečenju i prevenciji.

Faktori rizika uključuju:

Dugotrajno sedenje

Nedostatak fizičke aktivnosti: Nedostatak kretanja može povećati rizik od formiranja ugrušaka.
Osobe koje su već imale trombozu imaju veći rizik od ponovnog nastanka.
Povrede ili hirurški zahvati: Posebno oni koji uključuju noge 
Hormonske promene: Korišćenje kontracepcijskih pilula ili hormonske terapije može povećati rizik.
Genetski faktori: Neki ljudi naslede sklonost ka trombozi zbog genetskih predispozicija.

Prevencija tromboze

Postoji nekoliko strategija za smanjenje rizika od tromboze, uključujući:

Redovno kretanje: Povećanje fizičke aktivnosti, posebno nakon dugog sedenja.
Zdrav način života: Održavanje zdrave kilaže, ishrana bogata vlaknima i niskim sadržajem zasićenih masti.
Kompresijske čarape: Korištenje kompresijskih čarapa može pomoći u poboljšanju cirkulacije kod osoba sa visokim rizikom od nastanka tromba.
Lekovi: Antikoagulantni lekovi mogu biti preporučeni osobama sa visokim rizikom za prevenciju tromboze.

Praćenje simptoma: Redovni medicinski pregledi i pravovremena reakcija na simptome mogu sprečiti ozbiljne komplikacije.