Neraspoloženi ste, umorni i ne spavate kako treba? Možda je u pitanju hormonski disbalans

To takođe može imati značajan uticaj i na naše mentalno zdravlje. 

Iako ovo može biti samo zbog anksioznosti ili paničnog poremećaja, može imati i hormonalni uzrok. Ako se osećate dodatno neraspoloženo ili se borite da zaspite, to takođe može značiti da u vašem organizmu postoji hormonski nesklad.

Stručnjak za zdravlje hormona Majk Kočiš otkriva zašto su hormoni možda krivi za vaše razmišljanje i kako da sprečite da vaše misli divljaju bez vaše kontrole.

Estrogen

Estrogen igra važnu ulogu u regulaciji raspoloženja.

"Najpoznatiji primer ovoga je PMS, gde premenstrualni pad estrogena izaziva emocionalne promene raspoloženja, razdražljivost i poteškoće s koncentracijom, što može dovesti do povećanja preteranog razmišljanja", rekao je Majk Kočiš iz Balance Mi Hormones.

Tokom perimenopauze i menopauze, nivoi estrogena znatno opadaju, što može dovesti do simptoma kao što su anksioznost i depresija.

"Ove hormonalne promene mogu otežati kontrolu nametljivih misli, preteranog razmišljanja", kaže on.

Serotonin

Serotonin, hormon sreće, reguliše vaše raspoloženje i obrasce spavanja.

"Kada nivo serotonina padne, možete osetiti simptome anksioznosti, depresije, umora i ruminacije", rekao je Majk.

Ruminacija je čin fiksiranja na negativne misli, emocije i iskustva, koje vrtite iznova i iznova u svojoj glavi.

Nizak nivo serotonina može otežati vašem mozgu da se oslobodi negativnih misli, stvarajući začarani krug preteranog razmišljanja i nesreće.

Progesteron

Progesteron utiče na neurotransmitere u mozgu, kao što je gama-aminobuterna kiselina (GABA). GABA ima smirujući efekat, a progesteron se vezuje za GABA receptore, što pojačava ovaj efekat.

"Međutim, kada nivoi progesterona fluktuiraju tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze, smirujući efekat je poremećen", rekao je Majk.

Ovo može izazvati promene raspoloženja, depresiju i anksioznost, a pad progesterona takođe može izazvati kognitivne simptome kao što su magla u mozgu i problemi s pamćenjem, što doprinosi ciklusu preteranog razmišljanja.

Kortizol

Kortizol reguliše odgovor vašeg tela na stres. Oslobađa se nakon hormona "bori se ili beži", poput adrenalina, tako da i dalje možete biti budni i sposobni da odgovorite na opasnost.

"Međutim, ako doživite hroničan stres, nivoi kortizola će vam biti stalno povišeni, a to može izazvati poteškoće sa spavanjem, oslabljen imuni sistem i preterano razmišljanje", rekao je Majk Kočiš.

Ovo vas može učiniti hipersvesnim potencijalnih pretnji – i stvarnih i zamišljenih – i može otežati vašem mozgu da se isključi i otpusti brige.

Kortizol takođe može uticati na vaš prefrontalni korteks, koji je deo mozga odgovoran za kritičko razmišljanje i emocionalnu regulaciju, što otežava stavljanje negativnih misli i preteranog razmišljanja u perspektivu.

Oksitocin

Oksitocin podstiče osećanja smirenosti i poverenja. To je hormon koji vaš mozak emituje kada se povežete s prijateljima ili se zaljubite.

Dok 'hormon ljubavi' može smanjiti anksioznost, on takođe možei  intenzivirati sećanja, posebno ona stresna.

"Ako se posvađate sa svojim partnerom ili najboljim prijateljem, oksitocin može da ojača to pamćenje i poveća verovatnoću da ga ponovite u svom umu i da se zadržite na negativnosti“, rekao je Majk  Kočiš.