Ovog nevidljivog ubice skoro niko nije svestan: Izaziva srčani udar i utiče na mozak

Visoka izloženost buci svake godine odgovorna je za 48.000 srčanih oboljenja i 12.000 slučajeva prerane smrti u Evropi. Zagađenje bukom je nevidljiva opasnost. Ne vidi se, ali je ipak prisutna i može biti opasna, pa čak i smrtonosna.

Prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), buka je, nakon zagađenja vazduha, drugi najvažniji ekološki faktor nastanka bolesti u EU.

Visoka izloženost buci svake godine odgovorna je za 48.000 srčanih oboljenja i 12.000 slučajeva prerane smrti u Evropi. Takođe, više od 21 milion ljudi doživljava velike smetnje zbog buke, a ona remeti i san gotovo 6,5 miliona Evropljana.

Šta je buka

Bukom se smatra svaki neželjeni ili uznemirujući zvuk koji utiče na zdravlje i dobrobit ljudi i drugih organizama. Čovekovo uvo je osetljivo na frekvencije zvučnih talasa u opsegu od 20 do 20.000 Hz (Herc).

Zvučni talas frekvencije iznad 20.000 Hz naziva se ultrazvukom, a ispod 20 Hz infrasonikom. Jačina zvuka meri se u decibelima (dB).

Prag čujnosti je nula dB, šapat oko 20 dB, govor 40 do 50, zvuk sa saobraćajnice 80 do 90, električna pila 100, glasna muzika 110, rok koncert 120 do 130, zavijanje sirene 120 do 140 dB, a poletanje i sletanje aviona 140 dB.

• Ovo je bolest novog doba, a broj obolelih u Srbiji se rapidno povećava VIDEO
• Maja ignorisala simptome podmukle bolesti, a onda je stigla dijagnoza: Ako ovo osetite hitno reagujte VIDEO
• Kako letnje računanje vremena utiče na srce, mozak i kvalitet života?

 

Kako buka utiče na naše zdravlje

"Buka pogoršava zdravlje složeno i postepeno. U početku su to uznemirenost i nelagodnost, što je praćeno i poremećajem sna. Pošto povećava stres i podiže arterijski pritisak, povezana je sa kardiovaskularnim mortalitetom koji je u velikom broju slučajeva preuranjen. Kod dece izložene buci dovodi do kognitivnih teškoća i zastoja u razvoju", pojasnio je akademik Bojan Jelaković.

On je dodao i da buka na zdravlje utiče direktno smanjujući kvalitet sna što, ponekad i uz oštećenje sluha, povećava stres.

"Takođe utiče i na emotivne reakcije, što isto povećava stres", kazao je Jelaković.

Zdravinjo/Shutterstock

Stres izazvan bukom, jednak je kao i svaki drugi stres, deluje na vegetativni nervni sistem, kao i na brojne žlezde, kao što su hipofiza i nadbubrežna žlezda, što rezultira porastom arterijskog pritiska, povećanjem srčanog udarnog volumena, povećanom sintezom lipida i šećera, napominje akademik.

"Povećava se viskoznost krvi, a to s povećanom sintezom komponenti sistema za zgrušavanje dovodi do većeg rizika za tromboembolijske incidente. Konačni nepovoljni ishod je arterijska hipertenzija, ateroskleroza, arterioskleroza i posledično veći rizik smrti od ishemijske bolesti srca i moždanog udara. Naravno, osim na arterijski pritisak i kardiovaskularni rizik, buka utiče i na naše mentalno zdravlje", izjavio je Jelaković.

Koje su opasni nivoi buke

Uočivši štetnost buke za zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine pripremila smernice o buci za Evropu gde je svaki peti stanovnik izložen tom ekološkom faktoru, što je svrstava u sam negativni vrh. Prema tim smernicama, buku treba ograničiti na 53 dB danju i 45 dB noću uz prometnice sa sličnim preporukama za vazdušni saobraćaj i vozove.

"Prema sprovedenim istraživanjima, već je 2014. godine više od 10.000 preuranjenih kardiovaskularnih smrti bilo pripisano buci, a više od 900.000 stanovnika Evrope je dovela do arterijske hipertenzije, danas neupitnog ubice broj 1. Srbija se ne ubraja u zemlje sa velikom izloženošću buci, ali više od deset odsto domaćinstava je izloženo tom faktoru rizika. Najveći deo populacije koji je izložen buci živi u gradovima, i to najviše uz velike saobraćajnice", naglašava Jelaković.

Na listi najbučnijih gradova na svetu i Niš

Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) iz 2022. godine, najglasnije mesto na svetu je Daka, glavni grad Bangladeša i jedan od najbrže rastućih megapolisa u svetu.

U gradu čiji se broj stanovnika procenjuje na 25 miliona, prosečan nivo buke kreće se između 70 i 80 decibela, a vrhunac je 119 decibela. Daku slede indijski Moradabad (114 dB), Islamabad (105 dB) u Pakistanu, Rajsahi (103 dB) u Bangladešu i Ho Či Minov grad (103 dB) u Vijetnamu. U Evropi je najviše zagađenja bukom u Londonu (86 dB), a slede Tirana (81 dB), Pariz (80 dB), Barselona (76 dB) i Niš (75 dB).

"Procena je da se u Barseloni godišnje dogodi 300 srčanih udara i 30 smrtnih slučajeva samo zbog buke u saobraćaju", rekla je za BBC epidemiološkinja dr Marija Foraster sa Instituta za globalno zdravlje u Barseloni.

Kako se zaštititi od buke

Ubi pus, ibi evacua (gde je gnoj, treba ga odstraniti) je bilo ranije, a i sada je za određene situacije zlatno pravilo. To važi i za buku, tj. izloženost treba uvek izbegavati ili bar smanjiti, po mogućstvu, do smernica zadatih decibela.

"Kako se uklanjanje izloženosti buci može brzo odraziti na zdravlje, najbolje to može da predoči "eksperiment" koji je nastao tokom pandemije kovida-19 oko aerodroma u Krakovu", priča akademik.

Tokom lokdouna prosečna izloženost buci smanjena je sa oko 60 dB, koliko je bio višegodišnji prosek, na 47 dB. Autori tog istraživanja primetili su značajan pad arterijskog pritiska kod stanovnika koji su živeli oko aerodroma tokom perioda praćenja. Najveći efekat je primetan na noćni pritisak, koji je važniji nepovoljni prognostički faktor za buduće kardiovaskularne incidente od dnevnih vrednosti.

"Uz to, primetili su i povoljan efekat na krutost velikih krvnih sudova, što je takođe nezavisan prognostički faktor. Ti povoljni efekti objašnjavaju se smanjenjem aktivnosti simpatikusa što je prvo dovelo do povećanja kvaliteta sna, a to je sinergistički dovelo do smanjivanja upalnih procesa i oksidativnog stresa u mozgu, ali i celokupnom krvotoku", navodi dalje on.

Dodatno, smanjenjem izloženosti buci smanjena je i izloženost PM 2,5 česticama, što je takođe dovelo do smanjenja oksidativnog stresa sa direktnim povoljnim učinkom na arterijski pritisak i krutost krvnih sudova, rekao je akademik Jelaković.

• Ovo je najzdravija riba iz konzerve
• Ovo povrće može da izazove ozbiljno trovanje, a u Srbiji se jede u ogromnim količinama
• Neprijatan miris znoja prvi je simptom ovih bolesti

 

Zašto slušalice nisu dobre u saobraćaju

Naglasio je da se od buke možemo zaštititi tako što ćemo izbegavati boravak uz saobraćajnice tokom velikih saobraćajnih gužvi, čime se izbegava i izloženost drugom važnom ekološkom faktoru rizika, a to su male čestice zagađenja vazduha.

"Ne bih preporučio "harm reduction" u vidu korišćenja slušalica sa muzikom dok smo aktivni učesnici u saobraćaju, jer iako se time smanjuje okolinska buka, smanjuje se i pažnja u saobraćaju, što može dovesti do nesrećnih ishoda. Takođe, bilo bi svakako dobro da je stolarija kvalitetna kako bi se postigla zvučna izolacija. Na glasnim koncertima treba stajati što dalje od zvučnika. Svi treba da tražimo od nadležnih gradskih i državnih institucija da na što više mesta, a posebno uz velika raskrsnica ili na mestima gde autoputevi prolaze blizu naselja, postave zvučne barijere. I svakako brzinu saobraćaja u svim naseljenim mestima, a ne samo u gradovima, treba ograničiti na maksimalno 40 kilometara na sat. One koji jure motociklima, motorima ili imaju posebno prilagođene auspuhe koji proizvode zvučne eksplozije treba drastično kažnjavati", zaključio je akademik Jelaković.