Stručnjaci za dugovečnost otkrivaju pet navika koje produžavaju život

Kako prenosi HuffPost, stručnjakinje su podelile pet glavnih navika koje mogu pomoći da što duže živimo. Zapravo su vrlo jednostavne za uvođenje u svakodnevicu. Redovno pokretanje tela

"Mnoga istraživanja pokazuju da je svakodnevno kretanje tela povezano i s dugovečnošću i sa zdravim starenjem", objašnjava vanredna profesorka gerontologije Dženifer Alšir.

Dodaje da tu ne misli isključivo na vežbanje koje uključuje odlazak u teretanu, trčanje ili slične aktivnosti, iako naravno dobro utiču na zdravlje. Pod svakodnevnim kretanjem misli na aktivnosti poput vrtlarstva, izrade rukotvorina ili rada po kući.

Hodanje se takođe računa, a Ailšir dodaje da što je više moguće izbegavamo dugotrajno sedenje tokom dana.

"Svima nam je malo teško da izbegnemo sedenje jer većina nas radi za računarom", objašnjava i dodaje da u slobodno vreme treba da budemo što više fizički aktivni tokom celog života. Uključivanje u društvene aktivnosti

Profesorka objašnjava da se ljudi koji "dobro stare" redovno druže s ljudima, bilo da provode vreme s porodicom ili prijateljima, volontiraju ili provode vreme na poslu s kolegama. Više istraživanja pokazalo je da ljudi s razvijenim i jakim društvenim vezama žive duže te imaju bolje kognitivno i fizičko zdravlje, prenosi HuffPost. Učinite što možete kako biste smanjili stres

Između posla, zdravstvenih i porodičnih problema, život je često vrlo stresan. No, održavanje uma i tela u dobroj formi znači smanjivanje nepotrebnog stresa pod svaku cenu.

Alšir je objasnila da su mnogi SuperAgersi, koji su učestvovali u istraživanjima, otkrili da su izbegavali da budu pod stresom u mnogim situacijama koje su mogli da kontrolišu. "Neverovatno mi je da su barem izbegli stres u onoj meri u kojoj su mogli, nisu sami sebi stvarali stres." Izazovite svoj mozak

Kako objašnjava Alšir, kognitivna stimulacija je takođe važna za zdravo starenje, a postoji više načina na koje možete izazvati um kako starite. "Nikad niste prestari da naučite novi jezik, novi način rukovanja instrumentom ili da radite nešto što vam predstavlja pravi kognitivni ili mentalni izazov", objašnjava ona.

Međutim, ključno je to iskustvo učiniti mentalno stimulišućim. S ovim se složila i Tamar Gefen, docentkinja u centru za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest Mesulam na Medicinskom fakultetu Feinberg, koja ističe da, ako vam određeni zadatak izaziva paniku, nemojte se truditi. Odvojite vreme za stvari u kojima uživate

Kada se sve sagleda na kraju, Alšir ističe da su zdravi stari ljudi "oni koji rade stvari koje ih čine srećnim i ispunjenim". S ovim se složila i Gefen, koja ističe da, "zavisno od toga ima li neko luksuz da to učini, jedna preporuka je da se uključi u aktivnosti koje su zanimljive, ugodne, motivišuće i ne izazivaju stres", prenosi HuffPost.