Zašto se javlja praznična depresija i kako je pobediti?

Dok neki jedva čekaju praznike i uživaju u njima bez oklevanja, za druge je to period borbe sa teškim i bolnim osećanjima za koja drugi često ne pokazuju razumevanje. Isto tako, ako vaš život spolja izgleda tako savršeno i priređujete najbolju novogodišnju žurku, to ne znači da se ne osećate usamljeno tokom praznika.

Šta je, u stvari, usamljenost?

Usamljenost se u psihologiji opisuje kao psihičko stanje koje može nastati u fizičkoj samoći ili u društvu, a koje se gradi na osnovu osećanja nerazumevanja, nedostatka vezanosti za druge ljude, tuge, nesigurnosti, osećanja praznine...

Psiholozi čak vrlo jasno ukazuju na simptome usamljenosti kako bismo mogli da proverimo koliko je to osećanje izraženo u nama:

• Izolacija: pojedinac se oseća izolovano od sveta, iako je u stvarnosti okružen ljudima.
• Tuga: osoba je depresivna, tužna i, ako se situacija nastavi, može prerasti u depresiju.
• Nedostatak energije: iscrpljenost je takođe čest simptom depresije i karakteristika je koja može ozbiljno uticati na performanse osobe u ličnom i profesionalnom životu.
• Nemir: već navedeni simptomi dovode pojedinca do nemira i nezadovoljstva zbog nadražaja koje doživljava.

Zašto se osećamo sve usamljenije?

Činjenica je da je u današnjem društvu osećanje usamljenosti sve češće među pojedincima, čak i među najmlađima. Prema istraživanju sa Harvarda, više od četvrtine mladih ljudi je u opasnosti da kod njih usamljenost izazove ozbiljnije zdravstvene probleme. Prema psiholozima i sociolozima, postoji više razloga za to, ali u suštini svi se svode na postmodernu kulturu i stil života.

Studije su dokazale da savremene tehnologije, pre svega naglašena upotreba pametnih telefona, podstiču ovo osećanje usamljenosti. Ovom rastućem fenomenu dodatno je doprinela globalna usamljenost i izolacija koju smo osećali tokom izolacije zbog pandemije koronavirusa. One ranije, krhke veze među ljudima su takođe prekinute.

Potreba da se pronađe odgovor na pitanje usamljenosti postaje sve jača u svetu koji, iako digitalno povezan, doživljava opipljiv paradoks sve većeg međuljudskog distanciranja.

Zašto je samoća još jača tokom praznika?

Praznik se generalno smatra vremenom radosti i ljubavi, ali za mnoge je to vreme usamljenosti. Neki ljudi žive daleko od svojih porodica i ne mogu da vide svoje voljene u ovo doba godine; drugi prolaze kroz životne probleme koji još više dolaze do izražaja u prazničnoj atmosferi, treći osećaju strepnju zbog godine koja dolazi...

Kada ste usamljeni, slike ljudi koji se zabavljaju i uživaju u društvu (a mi smo okruženi njima) samo podstiču vašu tugu i osećanje odbačenosti. Usamljenost tokom praznika može se pojaviti čak i ako ste u prostoriji punoj ljudi. Za one koji se osećaju usamljeno praznici mogu biti vreme dodatnog stresa.

Kako prevazići usamljenost tokom praznika?

Slede neke od smernica i korisnih saveta koje predlažu psiholozi kako bi se prevazišlo ili lakše podnelo osećanje usamljenosti tokom praznika.

Pre svega, važno je identifikovati određenu emociju, prepoznati je kako biste mogli da delujete na nju i pretvorite je u nešto pozitivno.

Drugo, morate razmišljati o usamljenosti: vaše emocije vam šalju poruku. Da li je postojao značajan događaj koji je pokrenuo vaša nova osećanja ili je to nešto što vas muči već neko vreme?

Uspostavite novi mentalni pristup da se suočite sa problemom, prevaziđete svoje strahove, donesete nove odluke i napravite promene, sa proaktivnim stavom i sa minimumom inicijative da se izađe iz kolotečine. Lako je reći, ali teško uraditi, jer se stvara začarani krug: depresivna, umorna i izolovana osoba ne može imati ovakav stav ako ne uspe da prekine tu petlju.

Morate pronaći svrhu u životu, koja daje smisao vašem svakodnevnom životu.

Naučite da uživate, uživajte u sopstvenom društvu.

Povećajte svoje samopoštovanje. Izbegavajte da sebi šaljete negativne poruke. Smatrajte ovu "slabu" fazu kao onu koja vas može učiniti jačim.

Oslonite se na ljude koji su vam najbliži i stimulišite svoju društvenu aktivnost da pronađete ljude sličnih interesovanja, nemojte očekivati da će vam drugi doći. Trenirajte svoje društvene veštine.

U slučaju da ste izgubili voljenu osobu, morate prihvatiti tu realnost, ma koliko bila teška. Pokušajte da preokrenete značenje usamljenosti. To može biti prilika da se ponovo otkrijete kao ličnost i otvorite se novim mogućnostima i snovima.

Vežbanje je uvek dobro za vaše emocionalno zdravlje. Takođe, jedite zdravu hranu, redovno spavajte i slično.

Pratite rutinu rasporeda u svom svakodnevnom životu i pokušajte da se tog rasporeda i držite.

Da biste postigli ove ciljeve, preporučljivo je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.