"Poslovni stres" može nas koštati zdravlja: Ubija plodnost i za 97 odsto povećava rizik od infarkta

Međutim, ono čega mnogi od nas nisu svesni jeste kako stres može da izazove pustoš u našoj unutrašnjosti, ponekad ostavljajući naš organizam u neredu na duge staze.

Da, ti dugi sati i nezahvalni zadaci mogu učiniti više od samo glavobolje. Nova studija je otkrila da stres može oštetiti srce i povećati rizik od srčanih bolesti.

Kada pogledate koliko ljudi doživljava stres na poslu, ovo je ogroman problem. Prema Upravi za zdravlje i bezbednost, stres je sada jedan od najčešćih uzroka dugotrajnog bolovanja na poslu.

Stres uništava naše telo

Srce

Stres na poslu može udvostručiti rizik od razvoja potencijalno fatalnog nepravilnih otkucaja srca.

Naučnici s Univerziteta Laval u Kvebeku, u Kanadi, otkrili su da ljudi koji se bave teškim poslom i koji ne uživaju u svom poslu imaju veću verovatnoću da razviju atrijalnu fibrilaciju – obično poznatu kao AF ili AFib.

Zajedno, ovi faktori su bili povezani s 97 posto većim rizikom od razvoja AFib-a u poređenju s radnicima koji nisu bili izloženi stresu.

Mozak

Očigledno je da stres u bilo kom okruženju može uticati na mozak. U stvari, britanska studija je otkrila da poslovi na kojima su ljudi izloženi velikom stresu čine da mladi radnici dvostruko više pate od depresije.

Otprilike svaki šesti Britanac pati od depresije, a žene imaju dvostruko veće šanse da imaju problema s mentalnim zdravljem. To je najčešći problem mentalnog zdravlja kod starijih ljudi, s oko 22 odsto muškaraca i 28 odsto žena od 65 ili više godina.

Naučnici s Kraljevskog koledža u Londonu utvrdili su da postoji veliki porast slučajeva depresivnog poremećaja kod ljudi koji obavljaju veoma zahtevne poslove, od čega pati 14 odsto žena i 10 odsto muškaraca.

Plodnost

Stres na poslu ne kvari vam samo raspoloženje. On može uticati i na vašu sposobnost da imate decu. Bilo je mnogo studija tokom godina koje su ispitivale da li stres može uticati na plodnost, s pomešanim nalazima.

Jedna studija iz 2014. objavljena u časopisu Human Reproduction otkrila je da su žene koje su izjavile da se osećaju "veoma pod stresom" imale 29 odsto manje šanse da zatrudne od onih koje su bile pod manje stresa.

Naučnici s Univerziteta u Ohaju istakli su da stres remeti ovulaciju kod žena i utiče na kvalitet sperme kod muškaraca, potencijalno otežavajući parovima da dobiju decu.

Hormoni koji se oslobađaju tokom stresa, kao što je kortizol, mogu da ometaju reproduktivni sistem, izbacujući ga iz ravnoteže.

Imunitet

Da li ste ikada primetili kako se čini da se stresna nedelja na poslu poklapa s prehladom? Ispostavilo se da vas stres može učiniti podložnijim bolestima.

Studija s Univerziteta Viskonsin-Medison, objavljena u medicinskom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, otkrila je da hroničan stres može potkopati našu imunološku odbranu.

To je zato što, kada ste pod stresom, vaše telo oslobađa kortizol – koji u malim dozama zapravo može pomoći u upravljanju stresom. Međutim, kada stres postane dugotrajan problem, ovi povišeni nivoi kortizola mogu potisnuti efikasnost imunog sistema.

To znači da je sposobnost vašeg tela da se bori protiv infekcija ugrožena, što vas čini sklonijim prehladama, gripu ili ozbiljnijim bolestima.

Istraživanje objavljeno 2006. pokazalo je da je ovaj efekat povezan s upalom izazvanom stresom. Hronični stres može dovesti do stanja trajne upale, koja ne samo da slabi vaš imuni sistem već i narušava njegovu normalnu funkciju.