Glavni simptomi depresije: Kada je vreme da se obratite lekaru?

U našem društvu i našoj "državi" glavni okidač je nemaština. Nemaš posao, živiš sa roditeljima, nema neke pozitivne perspektive, ili ako radiš u većini slučajeva radiš za male pare (sve ispod 80 000 je komedija), malo slobodnih dana, nemaš neku mogućnost za formiranje porodice, u kreditima si, nemaš za neka zadovoljstva tipa letovanje, skup i kvalitetan bicikl, ne možeš na aktivne vikende...

Ne kažem, mali procenat u Srbiji živi lepo i kvalitetno, i to je činjenica, ali je isto tako činjenica da ogroman procenat ljudi živi jako loše u svakom smislu. Ne bi toliki bili na lekovima za smirenje svih vrsta da nam je iole OK. Druga stvar, ljudi koji su ovde u depresiji (ili nekom sličnom stanju, nije ni sve to depresija, jer depresija je jako ozbiljna stvar koja se ponekad i lako poteže) u inostranstvu, kada dođu do normalne plate, stana, auta, imaju osećaj da vrede, da njihov posao i rad mogu da budu adekvatno plaćeni... bukvalno prodišu i preporode se.
Svi koji ne mogu ovde da organizuju život tako da imaju osećaj da vrede i ne mogu sebi da obezbede osnovne i pristojne stvari poput samostalnog života, normalne ishrane (i to je tema o kojoj se malo govori, jer mi kao narod imamo užasnu ishranu koja je dobrim delom uslovljena malim primanjima), mogućnosti da kvalitetno provedu slobodno vreme... moraju da rade na iseljavanju. Ljudi, učite, radite na sebi, prekvalifikujte se, polažite za C, D koju god kategoriju, i probajte da se iselite. Grizite, grebite, nemojte odustajati.

I tako, odlucis da krenes kod lekara i shvatis da nemas zdravstvenu knjizicu, ni novca da je overis, i padnes u jos vecu depresiju.

Cesto razmisljam o samoubistvu. Kocnica je ljubav prema jednoj zeni. Zavrsio sam fakultet, nezaposlen sam, zivim sa majkom, dok sam u losim odnosima sa bratom i ocem koji je alkoholicar. Da slag na torti bude lepsi, cini se da imam i OKP sa prisilnim ponavljanjem. Primer: Ako nesto ne ponovim nekoliko puta umisljeno ce mi se dogoditi. Nekada prodju sati i sve cesce mi se dogadja da ne mogu da se pomerim sa jednog mesta. Nakon toga samo legnem, ako nekim cudima stignem do kreveta, i ne pomeram se. Svako novo ustajanje je novo prisilno ponavljanje. Jednom sam popio cak 150 gutljaja vode, imao sam osecaj da cu se ugusiti. Zeni koju volim ovo ne smem da kazem, sigurno je da bi me odbila, jer je takodje sigurno da posedujem psihicki problem/e. A sve je pocelo sa nemastinom i nezaposlenoscu. Hvala ti Srbijo moja.

Koji prijatelji I porodica da ti pomognu ? A sta ako nemas prave prijatelje I izgubis porodicu ili ne mogu da ti pomognu ako ih imas. Treba se obratiti strucnjacima koji treba da prepisu antidepresive bez kojih se ne moze dok osoba ne ojaca!

Još 1621. godine jedan engleski književnik je zapisao: Ako postoji pakao na zemlji, naći ćete ga u srcu depresivnog čoveka!
Ispunjeni, ostvareni, bogati i spokojjni ljudi takođe padaju u depresiju kao i oni koji ne žive u tako jakoj ekonosmkoj sredini.
Te ''osnovne'' ljudske potrebe, kao posao koji volite, velika plata, zdrava porodica - nisu uslov da izbegnete depresiju-
Ona može biti da kažemo biološka, nedostatkom odrećenih žlezda, ćelija i td; i psihička, kada recimo izgubite voljenu osobu i mnoštvo drugih slučajeva nepravde koju život servira svima bez pardona.
Ali najčešća je ona kada jednostavno ne vidite sebe u ovom što pojmimo kao život.
Ni srećnog ni tužnog. Prosto vas guši čist planinski vazduh, prosto vam kolju utrobu svi ovi neizbežni i realni zakoni, pravila i život koji jeste takav kakav jeste. Religija, naravno ne nudi pomoć. Medicina je toliko daleko od rešenja da je Rak prema depresiji kao kijavica...
Teško je to shvatiti. Razumeti. Nemoguće je u stvari. Pišem o istinskoj depresiji a ne o potištenosti, smoru ili nekom periodu kad ste ''nekako tužni i bezvoljni''...
Kada se bude saznao odgovor o smislu života, tada će se pronaći i lek za depresiju, dotle će depresivci živeti na silu zarad drugih, ili će vršiti samoubistvo, jer treće opcije nema.

Zdravstveno nemam, porodica mi se raspala,novca da stvorim svoju obican covek bez pomoci primarne porodice nema, dugogodisnja devojka me je na kraju izdala i pokazala kolko joj nista nije bilo bitno. Ne pijem,ne pusim,ne drogiram se,ne varam i ne kockam.Nemam nikakvu zelju za zivotom jer je sav trud ,nadnja i planovi su bili uzaludni.

U komentarima naravno dominira povezivanje depresije i novca sto je apsurd. To moze biti slucaj ali su ljudi depresivnk i zbog samoce, nedostatka ljubavi, zdravstvenih problema, ljubavnih problema itd. Sve je to individualno.

Depresija ne bira zrtve... bolesni su i bogati i siromasni.. to je bolest savremenog doba, posledica otudjenosti.. preziveli su ljudi i mnogo teza vremena nego sto je danasnje ali nisu gubili volju i zelju za zivotom.. danas se na zalost propagira narcisoidnost i samodovoljnost koja polako ljude uvlaci u izolovanost.. danas ljudi ne znaju prvog komsiju, razvode se od bracnog druga zato sto nije odgovorio njihovim “ocekivanjima”, ne pada im na pamet da bilo kakvu “zrtvu” ni za najblize a kamoli za prijatelje ako ih uopste imaju
U, pa se posle cudimo sto na kraju stigne stigne depresija...

Depresija je proizvod stanja u drzavi koju su politicari kreirali.

Što pre to bolje.
Naravno, živeći u Srbiji teško je na vreme poznati Depresiju, jer smo odgajani Titovim radnicima od akcije i pionirima; pa se moguć nedostatak bitnih moždanih žlezda, koje služe za energiju i volju, te ostalih psihičkih komplikacija - smatra sve lenjošću!
Naravno, i to treba razumeti jer nemamo standard EU dražava i dovoljno velike plate i štek sa kojim ne znamo šta ćemo; ovako, bez para, u dugovima i večnoj borbi za bolje sutra, svaku psihičku bolest smatramo odustajanjem i nekom slabošću! Namerno pišem znak uzvika jer 90% Srba su zatucani, šatro patriotsko otrovani i crno vaspitani ljudi, koji nemaju osećaja ni za Boga kom se mole, a kamoli za čoveka...
Bitno je da budete uporni da nađete psihijatra koji vam najbolje odgovara i terapiju koja najbolje deluje u vašem slučaju. Ne klonite ako se čini da ''nema leka''.
Ima, samo je pitanje sreće i vere, iako je vera poslednje što blica u svesti depresivne osobe. Niko ne zna šta je svrha života, ne ona površna, nego ona unikatna - zašto bilo šta umesto ništa; ali ovo smo što smo, nepitani u ovom u čemu jesmo, pa se moramo boriti makar u inat sudbini.
POzz

Bolovao sam od depresije, a nisam bio ni svestan, onda sam postao alkoholičar ali to je mač sa dve oštrice, kad si pijan sve je ok osim toga što si pijan ali si pozitivan, međutim alkoholno dejstvo kad prođe depresija se pojača, a i vremenom tolerancija na alkohol jača. Ni lake droge mi nisu bile strane u toj priči, sve je bilo crno iako sam imao love, divnu decu, ženu.... U mojoj duši, mislima, nazovite kako hoćete sve je bilo loše, ništa mi ne pričinjava radost, svađam se sa ljudima, gužva u saobraćaju je dovoljna da poludim... Na kraju sam došao do količine od pola L rakije i normalno obavljam dnevne aktivnosti, uveče pakao u glavi. Elem, tada sam imao 35 god, otišao sam kod psihijatra, na predlog jedinog pravog prijatelja, razgovor sa psihijatrom mi je otvorio oči, ispoštovao sam terapiju, malo sam se borio sa željom za alkoholom ali posle 6 meseci sam se vratio. Sad imam 42 god, depresija je prošlost, umem da osetim sreću, uživam u deci, poslu, kad je gužva u saobraćaju ja razmišljam o nekim hobijima itd, ne pijem više terapiju. Shvatio sam da se nije svet promenio nego ja, to je u suštini dovoljno da promeniš svet. Svima koji imaju problem želim da se vrate što pre.

Strah od smrti i nada u bolje drži depresivnu osobu u životu, tj u bolu. Neke obe te činjenice, neke samo jedna, ali na kraju ma koliko odlagali nema tog prijatelja, majke, oca, sestre ili brata - koji će vas razumeti i trpeti do kraja; Jer na samom kraju morate da se suočite sa životom, i bez lekova ili sa lekovima pobedite to Zlo koje dišemo svi svaki dan, oduvek, zauvek, nepitani, a zove se Život!
Ili ga prihvatite, ili ga ugasite zauvek.

Depresija je sve ovo oko nas u ovoj zemlji !!!Nismo normalno društvo i to moramo da priznamo i to ponajvise treba da zahvalimo ovim ....a na vlasti

Ovde kad smo tmurni je normalna pojava, nenormalno je kad smo presrecni, 'verovatno je na drogi nekoj'.

Cepajte radzu. Isti efekat ima kao antidepresivi samo sto deluje odmah.(posle 15-20 min.)

Pišite dragi ljudi, i ovo je jedan mali ali značajan izduvni ventil, samo izbacite to iz sebe, anonimno, bez osude i predrasuda. Svi smo mi manje/više u živom blatu. Ne predajte se, molim vas!

Cepajte radzu. Isti efekat ima kao antidepresivi samo sto deluje odmah.(posle 15-20 min.)
(Pera Detlic 2, 16. novembar 2018 22:51)

Alkohol je depresiv,znam po sebi.
Ne lozi ljude.

Čim osetite depresiju, idite bez oklevanja kod lekara. Ne očekujte da će rešiti problem, a i spremite se za izolaciju. Kako? Pa ako okolina sazna da ste otišili u neku od ustanova za mentalno zdravlje, vi ste sebi potpisali presudu i to bez prava na odbranu. Kada vaša okolina to sazna, znajte da ćete biti odbačeni od iste, jer primitivna srpska sredina, razmišlja na način, "ma ko zna šta budali može da padne napamet, bolje da se ja sklonim od njega"...Drugo, ako za to saznaju poslodavci, ako slučajno tražite posao ili to otkrije psiholog u razgovoru, verovatnoća da ćete naći posao je ravna nuli. Takođe, vaš partner odnosno partnerka ako za to sazna, u većini slučjeva će diči ruke od vas i naći "upotrebljivog" partnera, jer vi postajete OTPISANI. To je nažalost realnost, pa vam ostaju jedino roditelji i eventualno brat ili sestra ukoliko ih imate. Spremite se na veliku samoću, a ona je najveći prijatelj depresije, tako da ćete i uz pomoć lekara, teško iz nje izaći. Šta hoću da kažem. Ako imate depresiju, ili neku sličnu mentalnu bolest, bićete žigosani od strane društva, tako da se spremite na veliku izolaciju od okoline. Oporavak i zbog toga postaje jako težak, čak i ako je uspešna psihoterapija i ako lekovi deluju. Muka nastupa onda, kada terapija ne deluje, kada lekar nema odgovore, a dešava se sve ovo što sam prethodno opisao. To je jako teško izdržati, ali je dobra prilika za raščišćavanje u životu, da konačno ljudski otpad koji vas okružuje, uklonite iz svog života!

Ljudi jedini i sigurni lek protiv depresije je težak fizički rad na selu ili bavljenje sportom.
Svi su se pozatvarali u stanove koji su sivi i depresivni.
Ljudi,sela su prazna i plaču za depresivcima.
Imati seoski mir i mukotrpan rad u smislu poljoprivrede može doneti rezultate u vidu zdrave hrane i zdravog života.
A gde su još i kućni ljubimci!?
Naselite sela i pobegnite od zagadjenih gradova.

Kada me je tadasnja verenica, posle 5 godina veze, ostavila i otisla sa drugim, poceo sam da se osecam depresivno... Tad nisam imao posao, ziveo na grbaci roditelja, imao visak kilograma... U prva dva meseca sam izgubio 20kg kombinacijom stresa i intezivnog trcanja sa redukovanom ishranom... U narednih godinu dana sam dao "apsolventskih" 11 ispita i zavrsio fax, odselio se od mojih i fizikalisao 5 meseci u Bg-u, sastavljao kraj sa krajem, da bih se potom zaposlio u struci... Danas sam stabilna licnost zahvaljujuci podrsci svoje porodice i jednoj frazi koju sam neprekidno ponavljao u svim tim teskim trenucima:"Bori se"...

Depresija je mračni tunel iz koga se teško izlazi. Zato - na vreme kod doktora.

Bila sam oko nedelju dana u nekom stanju slicnom depresiji. Totalna bezvoljnost, apsolutno nista u cemu sam ranije uzivala me nije zanimalo, samo sam lezala bez ikakve motivacije za bilo cim, nisam jela. Korak po korak vratila sam se u normalan zivot, ali od tada pomisljam na to kako je ljudima koji se stalno tako osecaju i koliki je to pakao. Ne predlazite fizicki rad i slicno kao resenje, situacija je mnogo kompleksnija od toga. Svima koji se bore od ove opake bolesti od srca zelim da uspeju da je prevazidju

Za ove koji depresiju povezuju s parama.

Licno znam momka oko 30 godina (van Srbije,ali je nas),radili smo zajedno par godina, koji sada ima svoj biznis i sigirno imovinu u vrednosti od oko pola miliona dolara. Od cega je bar pola u kesu. Ostalo su dva stana u okolini Cikaga +vrednost privatnog biznisa koji mu nedeljno donosi ne manje od 10 000 dolara neto. Da,10 000 dolara nedeljno. Ima ubedljivo najvise para od celog drustva koje se na poslu kao nesto druzilo.

Ljudi,taj covek je toliko pun nekog defetizma i negativne energije da se sa njim,od ljudi koje ja znam, vise niko ne druzi. Koliko mi se samo puta desilo da dodjem na posao u fenomenalnom raspolozenju,naspavao sam se,napolju svanuo prelep dan,sunce me probudilo "udarajuci" direktno u moj prozor,dorucak,kafa,sunce...dodjem na posao vidim njega "polumrtvog",smrknutog kao da mu je sve zivo pomrlo,vuce se kao prebijen,kao da ide na streljanje...i meni se momentalno ogadi zivot. Upropasti mi dan. Onda sam poceo da ga ignorisem i da ga ne zalim.
Taj covek ne ide nigde (radijus mu je tri srpske kafane), nista video nije, nisam ga video par godina,ali mislim da ni na odmor nije isao nikada, spremi sam sebi lonac pasulja ili kupusa i to jede 4-5 dana, ni ne pokusava da sebi organizuje neku zabavu za koju ima para,bilo gde i bilo sta,prepun je kompleksa,tmutan,depresivan,ne prati muziku,ne prati filmove,ne prati sport,ne cita knjige,ne prati politiku,nemas sta sa njim da pricas niti on sa tobom...jednostavno,sa psiho strane, totalno osoba za izbegavanje. Totalni zivotni besmisao.

Nemam problema sa depresijom,osim nesto standardno kratkotrajnog, prolaznog tipa,kao i svako sto ima tzv. minus fazu, uglavnog sam veselog duha,ljudi oko mene takodje,ali uhvati me neko nezadovoljstvo s vremena na vreme i imam cesto potrebu da nesto menjam u zivotu, ili da bar stvorim privid,da simuliram primenu da bih se osecao zadovoljnije.
Zato bih ljudima sa depresijom preporucio da probaju bar da simuliraju. Mozda neki hobi koji ce vas povezati sa nekim novim ljudima,odagnati vam misli. Neka radna terapija. Iako su plate bedne probajte da radite nesto bez obzira sto nema kinte ili se lose placa,bar ne morate da se plasite otkaza. A,para nemate,pa nemate. Srescete mozda neke zanimljive ljude koji ce vam iz korena promeniti zivot.
Ja sam tako jednom ,sticajem okolnosti malo iz dosade,malo iz zelje i radoznalosti (nemam ozbiljnih finansijskih problema) poceo da ucim poslasticarski zanat u jednoj radionici. I bilo mi je sjajno iskustvo i druzenje sa tim ljudima em sam i naucio nesto (pa familija i prijatelji prvo na mene kada hoce nesto slatko). Mogao sam da ostanem u toj radionici za dzabe jos ko zna kolilo dugo da me moj primarni posao nije naterao da napustim. Osecao sam se fenomenalno,a radio sam za dzabe dva meseca. Volim taj osecaj zajednistva,zezanja i dobacivanja u toku rada,cepa muzika,ritual zajednickog rucka ili ispijanja kafe. I na kraju vidimo rezultat u gomili kolaca. Divota. :) Odes kuci zadovoljan. Imas osecaj da pripadas negde i jos radis nesto lepo i korisno.

I na zapadu takve stvari rade ljudi koji vec imaju druga zaposlenja,volontiraju,jer traze neki "luft",neku promenu u zivotu,neku avanturu bez da im se plati. Jer ako vec nemate posao,onda da se bar i mozda zabavite sa nekim u toku dana na nekom poslu ili neko volontiranje. Probajte,verujem da moze da vam pomogne da se iscupate i promenite zivot.

Borba za boljim životom NIJE DEPRESIJA. Ko se bori taj nije depresivan. Ko kaže ‘ne mogu više’ nije depresivan. Ko prestane da se bori, ko odustane od boljeg sutra, ko oćuti kad treba da se žali jer ne vidi smisao u priči i želji za boljim sutra, zapravo JE U DEPRESIJI.

Fundamentalna je premisa da standardni ljudski zakoni i emocije nemaju nikakvu validnost niti značenje pred očevidnim animozitetom kosmosa prema čovekovoj generalnoj ništavnosti.

Sto manje vremena ispred tv-,minimalno. Fizicki rad,nevazno koji,neka bude i trcanje,samo da se telo zdravo umori,cajevi,sveza i zdrava hrana,lako dostupna svima,ne mislim na novokomponovana pro*eravanja. Potruditi se da se bude uredan,opeglan i cist,takodje i stambeni prostor. Redovan san,sto vise dnevne svetlosti. Zdrave navike se stvaraju,bude tesko u pocetku ali za dva meseca se i te kako vidi i oseti promena. Naravno,ovo je za blaze oblike,ostali pravac kod lekara,lekovi zaista resavaju problem. i molim ljude koji su napisali komentar da zele da se ubiju,pozovite pomoc,pozovite sos telefon,borite se i srecno

@(Ponekad je smrt spas

zdravstvena zastita u srbiji je besplatna. radio ne radio imas zdravstvenu a to ste neupuceni u vasa prava krivi su nepismeni sluzbenici po raznoraznim institucijama.

Kao osoba koja se već godinama bori sa depresijom i anksioznošću, mogu da se složim sa time da je "stanje u državi" faktor... Ali samo delimično, mene je iskreno oduvek više ubijalo kakvi smo to ljudi? Novac mi stvarno nikada nije bio važan jer ga nisam ni imao, ali mislim da je veći faktor to koliko smo zavidni i sujetni, koliko ne brinemo jedan za drugog. Da ne daj bože neko doživi srčani udar ili ga udari automobil na ulici, hoće li iko prići da pomogne? Možda hoće, ali zato ce svakoga i u svakom trenutku zanimati šta se kuva u vašem loncu.

Kantarion, psihoterapija, negovanje dobrih odnosa sa ljudima, rad na sebi, šetnje, vežbe, to pomaže za anksioznost (koja liči na depresiju)).
Za kliničku depresiju samo lekovi.

(Ostap, 16. novembar 2018 22:51)

Problem Srbije tesko je resiv. Ali su OKP i depresija resivi. Govorim ti kao drug, iz prve ruke. Idi do lekara opste prakse, trazi uput za psihijatra. Nemoj da te odbija rec psihijatar. Ako ides kod radiologa da ti snimi kicmu mozes i do ovog drugog da ti dovede misli u red. I bice sve u redu na kraju. Videces..

....dugogodisnja devojka me je na kraju izdala i pokazala kolko joj nista nije bilo bitno. Ne pijem,ne pusim,ne drogiram se,ne varam i ne kockam.
(Pex, 16. novembar 2018 22:30)

Druže, mogu ti reći da će te ostaviti i sledeća devojka. Ali bar ćeš na sistematskom pregledu da izdominiraš.

Samoca i drustvena "neprihvacenost" su uglavnom izvor depresije. Ja npr nikad nisam depresivan kad odem na basket ili u retkim trenucima kada sam na sastanku sa nekom devojkom.

@Dare ne znas ti sta je depresija. To je teska bolest. Nisi ni svestan koliko si srecan zbog toga. Veruj mi, usamljenost i nesretnost su male mace za depresiju.

Mislim da problem nije u današnjem vremenu u egzistencijalnom smislu,negooo...U društvenim mrežama,jurnjavi za novcem,samoživnosti u smislu što da pozovem ovog-onog da mi smeta,gordosti(što da zovem tog i tog a on mene neće),gledanju i praćenju nekih stvari koje ne produhovljuju-naprotiv itd,itd...Bilo je 90-tih mnogo gore vreme al nije bilo tih gore navedenih stvari,pa se depresija javljala,čini mi se samo kod genetski predodređenih osoba.Kad je meni sad teže u psihičkom smislu,tipa povremena depresivnost,anksioznost a živim bukvalno savšeno u odnosu na devedesete onda šta reći!?Ali tad drugari,komšije,uzajamno pomaganje,razumevanje,smejanje na životne daće i nedaće...Nisu pare,nego ovaj jeb...ni kompjuter zbog kog već dva-tri dana izbegavam da pozovem drugara da igramo riziko i smejemo se!

Ljudi, učite, radite na sebi, prekvalifikujte se, polažite za C, D koju god kategoriju, i probajte da se iselite. Grizite, grebite, nemojte odustajati.
(SA, 16. novembar 2018 21:57)

Bato, ko ce pod stare dane da polaze za C ili D kategoriju, novi strani jezik ili sta vec? To mozes da pricas ovoj deci sto idu u srednju skolu. A da se prekvalifikijem ne dolazi u obzir, zavrsio sam osnovnu i srednju skolu, faks, 15 godina ucenja, za moj nivo i koncentraciju i previse. A sto se tice iseljenja, pisao sam na onoj temi o poslu u Ceskoj ali mi naravno redakcija nije pustila komentar ali ponovicu, ( jer kao sto si rekao da ne odustajemo), nije uopste lako naci posao i otpoceti zivot u inostranstvu, pogotovo ako tamo nemamo bilo kakvog poznanika, brata, sestru, ujaka... Tako da iseljenje otpada kao solucija. Najlepse je u svojoj drzavi i svom mestu gde zivimo.

Depresija je samo simptom nezdravog života, depresije nema u Africi i plemenima po dzunglama.
Imam 34 godine, nisam uspeo da stvorim porodicu a kako stvari stoje i neću uspeti.... Hoću ja biti srećna osoba, ne, biću depresivan, usamljen i nesretan kao i do sada.

Probajte samo izlecenje pijuci caj od kantariona. Nemate sta da izgubite samo probajte da pijete po dve solje na dan i posle dve nedelje bi trebalo da osetite boljitak. Pijte 2 meseca i napravite pauzu od mesec dana. Procitajte knjigu od dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije. Srecno

Odete kod lekara opste prakse, i kazete da se osecate lose da hocete kod psihologa, ona vam mora dati papir....i polako, bice vam bolje...

@mile
Da vas šamaraju, to vam je pomoglo? Ok, ima nas raznih.. princip lopatanja ne leči depresiju već joj ide na ruku.

Depresija je normalno stanje sta vam je? Kad preraste u agresiju tj kad narod uzme motku e onda ce trebati lekari ali za one na drugom kraju te motke...

Samo zelim da se ubijem a ne smem...a ovo nikada nece proci, mrzim zivot i ljude!

Nikada ne ostavljam komentare, Ali Sam sad morala. I ja Sam imala teske trenutke u zivotu I uvek Sam skupila snage da gledam napred I da nee pomisljam na najgore. Crpem snagu iz reci moga oca Koji uvek kaze " samo gledaj napred u buducnost I bori se". Nasi roditelji su imali tezi zivot, nisu imali ni da jedu ni da see obuku, a I drustvo u globalu je bilo siromasnije. Zato se ja pridrzavam saveta svoga oca I ne mogu da shvatim kad neko krivi nemastinu I lose stanje u drustvu, neka razmisle jos jednom.... Da dodam, moj otac ima 65 godina I jos uvek radi I bori se, nikakav otkaz, promene I ratovi ga nisu pobedili,on uvek trazi neki izlaz I nadje ga....

@ostap i rs.imke

Kad bih vam napisao šta mene sve muči, tešili biste me, a humorom guram dalje. Nemate pojma, a kukate

Ostap- misli o familiji I toj zeni ,molim Te ko boga zovni ljude Tu da ti pomognu, da,si uzmes zivot,to nije odgovor

Odmah na pocetku, ne vredi cekati jer nema sta da cekate.

Nikada! Depresija je 1 vid bolesti duše, i stoga ne ume da je leči lekar svojim lekarskim metodama. Dušu ume da leči samo duhovnik, vernik. Kako? Da pogrešne, lažne, štetne, stavove prema sebi i svetu oko sebe, odbaci i na njihovo mesto "instalira" ispravne, istinite stavove. Tako se jedino može izlečiti. Ostale metode samo uspevaju da ublaže simptome ili pruže privid izlečenja.

Meni je tako svaki dan....

@ OTPISANI 16.53
Poslednjim rečenicom si prolio svo mleko. Stav da ti probleme zadaje ljudski OTPAD oko tebe pokazuje tvoju umišljenost, visokoumnost, nadmenost, gordost. A bolest ustvari ima smisao da upravo TAJ stav promeni. Svaka bolest, a pogotovo psihička.
*
SVAKOG čoveka moramo tretirati kao brata, i poštovati obličje pred kojim je sazdan. Ili ćemo se voleti,

mnogi nadju lek u veri
molitve molitve
pos post crkva nedeljna liturgija

U kakvim kilavim vremenima zivimo. Lupi sebi samarcinu otrezni se.

Ja mislim da je u većini slučajeva depresija iskrvljena slika o realnosti. I za to nije samo pojedinac kriv već i društvo tj pre svega mediji koji daju pogrešnu sliku o realnosti. Većina ljudi misli da je puno para jednako sreća. A depresije ima najviše u razvijenim zemljama. Sve je postalo banalizovano zbog toga ljudi lako gube smisao života a to je okidač za depresiju. U srbiji jeste teško ali to su stvari koje ne mozemo da promenimo. Ali mozemo da krenemo od sebe. Evo mog recepta ustani, pusti muziku, skuvaj nešto lepo, pozovi nekog, uvek će biti nekog da saluša. Ne troši vreme na internetu za rijaliti već pronađi neki besplatni kurs. Nemaš posao u struci kreni od nečeg drugog. I tako malo po malo i najvažnije uživaj u svemu tome.

Vi koji ozbiljno verujete u tablete, vi stvarno niste normalni. Ti znacis pribegavas tabletama da bi se osecao bolje.?? Bez tableta si niko i nista.?? Te tablete ili lekovi su prefinjena droga. Nista nema na cistu svest i cist razum. Aj budi dobar bez toga, suoci se sa svojim strahovima bez bilo kakve pomoci sa strane, ako to uspes, e onda si prava faca. Nije dzaba Dzozer Marfi u knjizi "Moc Podvesti" lepo napisao:"Doktor ranu samo previja,a Bog leci". Zakljucak: lekovi i tablete su sumo trenutno resenje, nikako trajno !

@Dare

Depresije nema u džunglama zato što nema ko da je dijagnozira.

Kakav bre stres? Ne vidim nijedan razlog da se ljudi stresiraju i upadaju u depresiju.

Zivimo u eri sizofrenije za koju je kriva anarhija medija. Postavio bi pitanje novinarima zasto objavljaju ovakve clanke? Pisite o sreci, veselju i uspehu, ne budite sotonin sluga. Ova rubrika je masina za sirenje sizofrenije. Kakva depresija? Sto bi reko moj deda, uzmi motiku po okopaj njivu i procice te te bubice. Sto kazu, rad oslobadja. Ko o cemu, vi o bolestima. Ko misli da je bolestan pravac kod doktora.

A nije lepo Jakovljeviću da budem lud, a da ja to neznan.
Jakovljeviću Jakovljeviću...

@(Lady, 17. novembar 2018 22:42)

Jel ti stvarno vjerujes da tablete mogu da izljece dusu?

Depresija je proizvod stanja u drzavi koju su politicari kreirali.
(NoName, 16. novembar 2018 23:07)

Manemoj a kako to da politicari nisu depresivni?

Prozak je keva...

Depresija od pasulja i kupusa.

@(Ponekad je smrt spas

zdravstvena zastita u srbiji je besplatna. radio ne radio imas zdravstvenu a to ste neupuceni u vasa prava krivi su nepismeni sluzbenici po raznoraznim institucijama.

Cepajte radzu. Isti efekat ima kao antidepresivi samo sto deluje odmah.(posle 15-20 min.)

Depresija je proizvod stanja u drzavi koju su politicari kreirali.

Zivimo u eri sizofrenije za koju je kriva anarhija medija. Postavio bi pitanje novinarima zasto objavljaju ovakve clanke? Pisite o sreci, veselju i uspehu, ne budite sotonin sluga. Ova rubrika je masina za sirenje sizofrenije. Kakva depresija? Sto bi reko moj deda, uzmi motiku po okopaj njivu i procice te te bubice. Sto kazu, rad oslobadja. Ko o cemu, vi o bolestima. Ko misli da je bolestan pravac kod doktora.

Depresija je samo simptom nezdravog života, depresije nema u Africi i plemenima po dzunglama.
Imam 34 godine, nisam uspeo da stvorim porodicu a kako stvari stoje i neću uspeti.... Hoću ja biti srećna osoba, ne, biću depresivan, usamljen i nesretan kao i do sada.

Ljudi jedini i sigurni lek protiv depresije je težak fizički rad na selu ili bavljenje sportom.
Svi su se pozatvarali u stanove koji su sivi i depresivni.
Ljudi,sela su prazna i plaču za depresivcima.
Imati seoski mir i mukotrpan rad u smislu poljoprivrede može doneti rezultate u vidu zdrave hrane i zdravog života.
A gde su još i kućni ljubimci!?
Naselite sela i pobegnite od zagadjenih gradova.

Nikada ne ostavljam komentare, Ali Sam sad morala. I ja Sam imala teske trenutke u zivotu I uvek Sam skupila snage da gledam napred I da nee pomisljam na najgore. Crpem snagu iz reci moga oca Koji uvek kaze " samo gledaj napred u buducnost I bori se". Nasi roditelji su imali tezi zivot, nisu imali ni da jedu ni da see obuku, a I drustvo u globalu je bilo siromasnije. Zato se ja pridrzavam saveta svoga oca I ne mogu da shvatim kad neko krivi nemastinu I lose stanje u drustvu, neka razmisle jos jednom.... Da dodam, moj otac ima 65 godina I jos uvek radi I bori se, nikakav otkaz, promene I ratovi ga nisu pobedili,on uvek trazi neki izlaz I nadje ga....

U kakvim kilavim vremenima zivimo. Lupi sebi samarcinu otrezni se.

Nikada! Depresija je 1 vid bolesti duše, i stoga ne ume da je leči lekar svojim lekarskim metodama. Dušu ume da leči samo duhovnik, vernik. Kako? Da pogrešne, lažne, štetne, stavove prema sebi i svetu oko sebe, odbaci i na njihovo mesto "instalira" ispravne, istinite stavove. Tako se jedino može izlečiti. Ostale metode samo uspevaju da ublaže simptome ili pruže privid izlečenja.

Fundamentalna je premisa da standardni ljudski zakoni i emocije nemaju nikakvu validnost niti značenje pred očevidnim animozitetom kosmosa prema čovekovoj generalnoj ništavnosti.

Kakav bre stres? Ne vidim nijedan razlog da se ljudi stresiraju i upadaju u depresiju.

Depresija je sve ovo oko nas u ovoj zemlji !!!Nismo normalno društvo i to moramo da priznamo i to ponajvise treba da zahvalimo ovim ....a na vlasti

Cesto razmisljam o samoubistvu. Kocnica je ljubav prema jednoj zeni. Zavrsio sam fakultet, nezaposlen sam, zivim sa majkom, dok sam u losim odnosima sa bratom i ocem koji je alkoholicar. Da slag na torti bude lepsi, cini se da imam i OKP sa prisilnim ponavljanjem. Primer: Ako nesto ne ponovim nekoliko puta umisljeno ce mi se dogoditi. Nekada prodju sati i sve cesce mi se dogadja da ne mogu da se pomerim sa jednog mesta. Nakon toga samo legnem, ako nekim cudima stignem do kreveta, i ne pomeram se. Svako novo ustajanje je novo prisilno ponavljanje. Jednom sam popio cak 150 gutljaja vode, imao sam osecaj da cu se ugusiti. Zeni koju volim ovo ne smem da kazem, sigurno je da bi me odbila, jer je takodje sigurno da posedujem psihicki problem/e. A sve je pocelo sa nemastinom i nezaposlenoscu. Hvala ti Srbijo moja.

mnogi nadju lek u veri
molitve molitve
pos post crkva nedeljna liturgija

I tako, odlucis da krenes kod lekara i shvatis da nemas zdravstvenu knjizicu, ni novca da je overis, i padnes u jos vecu depresiju.

Depresija je proizvod stanja u drzavi koju su politicari kreirali.
(NoName, 16. novembar 2018 23:07)

Manemoj a kako to da politicari nisu depresivni?

U našem društvu i našoj "državi" glavni okidač je nemaština. Nemaš posao, živiš sa roditeljima, nema neke pozitivne perspektive, ili ako radiš u većini slučajeva radiš za male pare (sve ispod 80 000 je komedija), malo slobodnih dana, nemaš neku mogućnost za formiranje porodice, u kreditima si, nemaš za neka zadovoljstva tipa letovanje, skup i kvalitetan bicikl, ne možeš na aktivne vikende...

Ne kažem, mali procenat u Srbiji živi lepo i kvalitetno, i to je činjenica, ali je isto tako činjenica da ogroman procenat ljudi živi jako loše u svakom smislu. Ne bi toliki bili na lekovima za smirenje svih vrsta da nam je iole OK. Druga stvar, ljudi koji su ovde u depresiji (ili nekom sličnom stanju, nije ni sve to depresija, jer depresija je jako ozbiljna stvar koja se ponekad i lako poteže) u inostranstvu, kada dođu do normalne plate, stana, auta, imaju osećaj da vrede, da njihov posao i rad mogu da budu adekvatno plaćeni... bukvalno prodišu i preporode se.
Svi koji ne mogu ovde da organizuju život tako da imaju osećaj da vrede i ne mogu sebi da obezbede osnovne i pristojne stvari poput samostalnog života, normalne ishrane (i to je tema o kojoj se malo govori, jer mi kao narod imamo užasnu ishranu koja je dobrim delom uslovljena malim primanjima), mogućnosti da kvalitetno provedu slobodno vreme... moraju da rade na iseljavanju. Ljudi, učite, radite na sebi, prekvalifikujte se, polažite za C, D koju god kategoriju, i probajte da se iselite. Grizite, grebite, nemojte odustajati.

Zdravstveno nemam, porodica mi se raspala,novca da stvorim svoju obican covek bez pomoci primarne porodice nema, dugogodisnja devojka me je na kraju izdala i pokazala kolko joj nista nije bilo bitno. Ne pijem,ne pusim,ne drogiram se,ne varam i ne kockam.Nemam nikakvu zelju za zivotom jer je sav trud ,nadnja i planovi su bili uzaludni.

Probajte samo izlecenje pijuci caj od kantariona. Nemate sta da izgubite samo probajte da pijete po dve solje na dan i posle dve nedelje bi trebalo da osetite boljitak. Pijte 2 meseca i napravite pauzu od mesec dana. Procitajte knjigu od dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije. Srecno

....dugogodisnja devojka me je na kraju izdala i pokazala kolko joj nista nije bilo bitno. Ne pijem,ne pusim,ne drogiram se,ne varam i ne kockam.
(Pex, 16. novembar 2018 22:30)

Druže, mogu ti reći da će te ostaviti i sledeća devojka. Ali bar ćeš na sistematskom pregledu da izdominiraš.

Ljudi, učite, radite na sebi, prekvalifikujte se, polažite za C, D koju god kategoriju, i probajte da se iselite. Grizite, grebite, nemojte odustajati.
(SA, 16. novembar 2018 21:57)

Bato, ko ce pod stare dane da polaze za C ili D kategoriju, novi strani jezik ili sta vec? To mozes da pricas ovoj deci sto idu u srednju skolu. A da se prekvalifikijem ne dolazi u obzir, zavrsio sam osnovnu i srednju skolu, faks, 15 godina ucenja, za moj nivo i koncentraciju i previse. A sto se tice iseljenja, pisao sam na onoj temi o poslu u Ceskoj ali mi naravno redakcija nije pustila komentar ali ponovicu, ( jer kao sto si rekao da ne odustajemo), nije uopste lako naci posao i otpoceti zivot u inostranstvu, pogotovo ako tamo nemamo bilo kakvog poznanika, brata, sestru, ujaka... Tako da iseljenje otpada kao solucija. Najlepse je u svojoj drzavi i svom mestu gde zivimo.

U komentarima naravno dominira povezivanje depresije i novca sto je apsurd. To moze biti slucaj ali su ljudi depresivnk i zbog samoce, nedostatka ljubavi, zdravstvenih problema, ljubavnih problema itd. Sve je to individualno.

Što pre to bolje.
Naravno, živeći u Srbiji teško je na vreme poznati Depresiju, jer smo odgajani Titovim radnicima od akcije i pionirima; pa se moguć nedostatak bitnih moždanih žlezda, koje služe za energiju i volju, te ostalih psihičkih komplikacija - smatra sve lenjošću!
Naravno, i to treba razumeti jer nemamo standard EU dražava i dovoljno velike plate i štek sa kojim ne znamo šta ćemo; ovako, bez para, u dugovima i večnoj borbi za bolje sutra, svaku psihičku bolest smatramo odustajanjem i nekom slabošću! Namerno pišem znak uzvika jer 90% Srba su zatucani, šatro patriotsko otrovani i crno vaspitani ljudi, koji nemaju osećaja ni za Boga kom se mole, a kamoli za čoveka...
Bitno je da budete uporni da nađete psihijatra koji vam najbolje odgovara i terapiju koja najbolje deluje u vašem slučaju. Ne klonite ako se čini da ''nema leka''.
Ima, samo je pitanje sreće i vere, iako je vera poslednje što blica u svesti depresivne osobe. Niko ne zna šta je svrha života, ne ona površna, nego ona unikatna - zašto bilo šta umesto ništa; ali ovo smo što smo, nepitani u ovom u čemu jesmo, pa se moramo boriti makar u inat sudbini.
POzz

Strah od smrti i nada u bolje drži depresivnu osobu u životu, tj u bolu. Neke obe te činjenice, neke samo jedna, ali na kraju ma koliko odlagali nema tog prijatelja, majke, oca, sestre ili brata - koji će vas razumeti i trpeti do kraja; Jer na samom kraju morate da se suočite sa životom, i bez lekova ili sa lekovima pobedite to Zlo koje dišemo svi svaki dan, oduvek, zauvek, nepitani, a zove se Život!
Ili ga prihvatite, ili ga ugasite zauvek.

Još 1621. godine jedan engleski književnik je zapisao: Ako postoji pakao na zemlji, naći ćete ga u srcu depresivnog čoveka!
Ispunjeni, ostvareni, bogati i spokojjni ljudi takođe padaju u depresiju kao i oni koji ne žive u tako jakoj ekonosmkoj sredini.
Te ''osnovne'' ljudske potrebe, kao posao koji volite, velika plata, zdrava porodica - nisu uslov da izbegnete depresiju-
Ona može biti da kažemo biološka, nedostatkom odrećenih žlezda, ćelija i td; i psihička, kada recimo izgubite voljenu osobu i mnoštvo drugih slučajeva nepravde koju život servira svima bez pardona.
Ali najčešća je ona kada jednostavno ne vidite sebe u ovom što pojmimo kao život.
Ni srećnog ni tužnog. Prosto vas guši čist planinski vazduh, prosto vam kolju utrobu svi ovi neizbežni i realni zakoni, pravila i život koji jeste takav kakav jeste. Religija, naravno ne nudi pomoć. Medicina je toliko daleko od rešenja da je Rak prema depresiji kao kijavica...
Teško je to shvatiti. Razumeti. Nemoguće je u stvari. Pišem o istinskoj depresiji a ne o potištenosti, smoru ili nekom periodu kad ste ''nekako tužni i bezvoljni''...
Kada se bude saznao odgovor o smislu života, tada će se pronaći i lek za depresiju, dotle će depresivci živeti na silu zarad drugih, ili će vršiti samoubistvo, jer treće opcije nema.

Ovde kad smo tmurni je normalna pojava, nenormalno je kad smo presrecni, 'verovatno je na drogi nekoj'.

Za ove koji depresiju povezuju s parama.

Licno znam momka oko 30 godina (van Srbije,ali je nas),radili smo zajedno par godina, koji sada ima svoj biznis i sigirno imovinu u vrednosti od oko pola miliona dolara. Od cega je bar pola u kesu. Ostalo su dva stana u okolini Cikaga +vrednost privatnog biznisa koji mu nedeljno donosi ne manje od 10 000 dolara neto. Da,10 000 dolara nedeljno. Ima ubedljivo najvise para od celog drustva koje se na poslu kao nesto druzilo.

Ljudi,taj covek je toliko pun nekog defetizma i negativne energije da se sa njim,od ljudi koje ja znam, vise niko ne druzi. Koliko mi se samo puta desilo da dodjem na posao u fenomenalnom raspolozenju,naspavao sam se,napolju svanuo prelep dan,sunce me probudilo "udarajuci" direktno u moj prozor,dorucak,kafa,sunce...dodjem na posao vidim njega "polumrtvog",smrknutog kao da mu je sve zivo pomrlo,vuce se kao prebijen,kao da ide na streljanje...i meni se momentalno ogadi zivot. Upropasti mi dan. Onda sam poceo da ga ignorisem i da ga ne zalim.
Taj covek ne ide nigde (radijus mu je tri srpske kafane), nista video nije, nisam ga video par godina,ali mislim da ni na odmor nije isao nikada, spremi sam sebi lonac pasulja ili kupusa i to jede 4-5 dana, ni ne pokusava da sebi organizuje neku zabavu za koju ima para,bilo gde i bilo sta,prepun je kompleksa,tmutan,depresivan,ne prati muziku,ne prati filmove,ne prati sport,ne cita knjige,ne prati politiku,nemas sta sa njim da pricas niti on sa tobom...jednostavno,sa psiho strane, totalno osoba za izbegavanje. Totalni zivotni besmisao.

Nemam problema sa depresijom,osim nesto standardno kratkotrajnog, prolaznog tipa,kao i svako sto ima tzv. minus fazu, uglavnog sam veselog duha,ljudi oko mene takodje,ali uhvati me neko nezadovoljstvo s vremena na vreme i imam cesto potrebu da nesto menjam u zivotu, ili da bar stvorim privid,da simuliram primenu da bih se osecao zadovoljnije.
Zato bih ljudima sa depresijom preporucio da probaju bar da simuliraju. Mozda neki hobi koji ce vas povezati sa nekim novim ljudima,odagnati vam misli. Neka radna terapija. Iako su plate bedne probajte da radite nesto bez obzira sto nema kinte ili se lose placa,bar ne morate da se plasite otkaza. A,para nemate,pa nemate. Srescete mozda neke zanimljive ljude koji ce vam iz korena promeniti zivot.
Ja sam tako jednom ,sticajem okolnosti malo iz dosade,malo iz zelje i radoznalosti (nemam ozbiljnih finansijskih problema) poceo da ucim poslasticarski zanat u jednoj radionici. I bilo mi je sjajno iskustvo i druzenje sa tim ljudima em sam i naucio nesto (pa familija i prijatelji prvo na mene kada hoce nesto slatko). Mogao sam da ostanem u toj radionici za dzabe jos ko zna kolilo dugo da me moj primarni posao nije naterao da napustim. Osecao sam se fenomenalno,a radio sam za dzabe dva meseca. Volim taj osecaj zajednistva,zezanja i dobacivanja u toku rada,cepa muzika,ritual zajednickog rucka ili ispijanja kafe. I na kraju vidimo rezultat u gomili kolaca. Divota. :) Odes kuci zadovoljan. Imas osecaj da pripadas negde i jos radis nesto lepo i korisno.

I na zapadu takve stvari rade ljudi koji vec imaju druga zaposlenja,volontiraju,jer traze neki "luft",neku promenu u zivotu,neku avanturu bez da im se plati. Jer ako vec nemate posao,onda da se bar i mozda zabavite sa nekim u toku dana na nekom poslu ili neko volontiranje. Probajte,verujem da moze da vam pomogne da se iscupate i promenite zivot.

Koji prijatelji I porodica da ti pomognu ? A sta ako nemas prave prijatelje I izgubis porodicu ili ne mogu da ti pomognu ako ih imas. Treba se obratiti strucnjacima koji treba da prepisu antidepresive bez kojih se ne moze dok osoba ne ojaca!

Odete kod lekara opste prakse, i kazete da se osecate lose da hocete kod psihologa, ona vam mora dati papir....i polako, bice vam bolje...

Samo zelim da se ubijem a ne smem...a ovo nikada nece proci, mrzim zivot i ljude!

Depresija je normalno stanje sta vam je? Kad preraste u agresiju tj kad narod uzme motku e onda ce trebati lekari ali za one na drugom kraju te motke...

Bolovao sam od depresije, a nisam bio ni svestan, onda sam postao alkoholičar ali to je mač sa dve oštrice, kad si pijan sve je ok osim toga što si pijan ali si pozitivan, međutim alkoholno dejstvo kad prođe depresija se pojača, a i vremenom tolerancija na alkohol jača. Ni lake droge mi nisu bile strane u toj priči, sve je bilo crno iako sam imao love, divnu decu, ženu.... U mojoj duši, mislima, nazovite kako hoćete sve je bilo loše, ništa mi ne pričinjava radost, svađam se sa ljudima, gužva u saobraćaju je dovoljna da poludim... Na kraju sam došao do količine od pola L rakije i normalno obavljam dnevne aktivnosti, uveče pakao u glavi. Elem, tada sam imao 35 god, otišao sam kod psihijatra, na predlog jedinog pravog prijatelja, razgovor sa psihijatrom mi je otvorio oči, ispoštovao sam terapiju, malo sam se borio sa željom za alkoholom ali posle 6 meseci sam se vratio. Sad imam 42 god, depresija je prošlost, umem da osetim sreću, uživam u deci, poslu, kad je gužva u saobraćaju ja razmišljam o nekim hobijima itd, ne pijem više terapiju. Shvatio sam da se nije svet promenio nego ja, to je u suštini dovoljno da promeniš svet. Svima koji imaju problem želim da se vrate što pre.

Čim osetite depresiju, idite bez oklevanja kod lekara. Ne očekujte da će rešiti problem, a i spremite se za izolaciju. Kako? Pa ako okolina sazna da ste otišili u neku od ustanova za mentalno zdravlje, vi ste sebi potpisali presudu i to bez prava na odbranu. Kada vaša okolina to sazna, znajte da ćete biti odbačeni od iste, jer primitivna srpska sredina, razmišlja na način, "ma ko zna šta budali može da padne napamet, bolje da se ja sklonim od njega"...Drugo, ako za to saznaju poslodavci, ako slučajno tražite posao ili to otkrije psiholog u razgovoru, verovatnoća da ćete naći posao je ravna nuli. Takođe, vaš partner odnosno partnerka ako za to sazna, u većini slučjeva će diči ruke od vas i naći "upotrebljivog" partnera, jer vi postajete OTPISANI. To je nažalost realnost, pa vam ostaju jedino roditelji i eventualno brat ili sestra ukoliko ih imate. Spremite se na veliku samoću, a ona je najveći prijatelj depresije, tako da ćete i uz pomoć lekara, teško iz nje izaći. Šta hoću da kažem. Ako imate depresiju, ili neku sličnu mentalnu bolest, bićete žigosani od strane društva, tako da se spremite na veliku izolaciju od okoline. Oporavak i zbog toga postaje jako težak, čak i ako je uspešna psihoterapija i ako lekovi deluju. Muka nastupa onda, kada terapija ne deluje, kada lekar nema odgovore, a dešava se sve ovo što sam prethodno opisao. To je jako teško izdržati, ali je dobra prilika za raščišćavanje u životu, da konačno ljudski otpad koji vas okružuje, uklonite iz svog života!

Depresija ne bira zrtve... bolesni su i bogati i siromasni.. to je bolest savremenog doba, posledica otudjenosti.. preziveli su ljudi i mnogo teza vremena nego sto je danasnje ali nisu gubili volju i zelju za zivotom.. danas se na zalost propagira narcisoidnost i samodovoljnost koja polako ljude uvlaci u izolovanost.. danas ljudi ne znaju prvog komsiju, razvode se od bracnog druga zato sto nije odgovorio njihovim “ocekivanjima”, ne pada im na pamet da bilo kakvu “zrtvu” ni za najblize a kamoli za prijatelje ako ih uopste imaju
U, pa se posle cudimo sto na kraju stigne stigne depresija...

@ostap i rs.imke

Kad bih vam napisao šta mene sve muči, tešili biste me, a humorom guram dalje. Nemate pojma, a kukate

Vi koji ozbiljno verujete u tablete, vi stvarno niste normalni. Ti znacis pribegavas tabletama da bi se osecao bolje.?? Bez tableta si niko i nista.?? Te tablete ili lekovi su prefinjena droga. Nista nema na cistu svest i cist razum. Aj budi dobar bez toga, suoci se sa svojim strahovima bez bilo kakve pomoci sa strane, ako to uspes, e onda si prava faca. Nije dzaba Dzozer Marfi u knjizi "Moc Podvesti" lepo napisao:"Doktor ranu samo previja,a Bog leci". Zakljucak: lekovi i tablete su sumo trenutno resenje, nikako trajno !

Kantarion, psihoterapija, negovanje dobrih odnosa sa ljudima, rad na sebi, šetnje, vežbe, to pomaže za anksioznost (koja liči na depresiju)).
Za kliničku depresiju samo lekovi.

Samoca i drustvena "neprihvacenost" su uglavnom izvor depresije. Ja npr nikad nisam depresivan kad odem na basket ili u retkim trenucima kada sam na sastanku sa nekom devojkom.

Depresija je mračni tunel iz koga se teško izlazi. Zato - na vreme kod doktora.

Sto manje vremena ispred tv-,minimalno. Fizicki rad,nevazno koji,neka bude i trcanje,samo da se telo zdravo umori,cajevi,sveza i zdrava hrana,lako dostupna svima,ne mislim na novokomponovana pro*eravanja. Potruditi se da se bude uredan,opeglan i cist,takodje i stambeni prostor. Redovan san,sto vise dnevne svetlosti. Zdrave navike se stvaraju,bude tesko u pocetku ali za dva meseca se i te kako vidi i oseti promena. Naravno,ovo je za blaze oblike,ostali pravac kod lekara,lekovi zaista resavaju problem. i molim ljude koji su napisali komentar da zele da se ubiju,pozovite pomoc,pozovite sos telefon,borite se i srecno

Cepajte radzu. Isti efekat ima kao antidepresivi samo sto deluje odmah.(posle 15-20 min.)
(Pera Detlic 2, 16. novembar 2018 22:51)

Alkohol je depresiv,znam po sebi.
Ne lozi ljude.

Kada me je tadasnja verenica, posle 5 godina veze, ostavila i otisla sa drugim, poceo sam da se osecam depresivno... Tad nisam imao posao, ziveo na grbaci roditelja, imao visak kilograma... U prva dva meseca sam izgubio 20kg kombinacijom stresa i intezivnog trcanja sa redukovanom ishranom... U narednih godinu dana sam dao "apsolventskih" 11 ispita i zavrsio fax, odselio se od mojih i fizikalisao 5 meseci u Bg-u, sastavljao kraj sa krajem, da bih se potom zaposlio u struci... Danas sam stabilna licnost zahvaljujuci podrsci svoje porodice i jednoj frazi koju sam neprekidno ponavljao u svim tim teskim trenucima:"Bori se"...

Borba za boljim životom NIJE DEPRESIJA. Ko se bori taj nije depresivan. Ko kaže ‘ne mogu više’ nije depresivan. Ko prestane da se bori, ko odustane od boljeg sutra, ko oćuti kad treba da se žali jer ne vidi smisao u priči i želji za boljim sutra, zapravo JE U DEPRESIJI.

Bila sam oko nedelju dana u nekom stanju slicnom depresiji. Totalna bezvoljnost, apsolutno nista u cemu sam ranije uzivala me nije zanimalo, samo sam lezala bez ikakve motivacije za bilo cim, nisam jela. Korak po korak vratila sam se u normalan zivot, ali od tada pomisljam na to kako je ljudima koji se stalno tako osecaju i koliki je to pakao. Ne predlazite fizicki rad i slicno kao resenje, situacija je mnogo kompleksnija od toga. Svima koji se bore od ove opake bolesti od srca zelim da uspeju da je prevazidju

Depresija od pasulja i kupusa.

@(Lady, 17. novembar 2018 22:42)

Jel ti stvarno vjerujes da tablete mogu da izljece dusu?

Odmah na pocetku, ne vredi cekati jer nema sta da cekate.

Kao osoba koja se već godinama bori sa depresijom i anksioznošću, mogu da se složim sa time da je "stanje u državi" faktor... Ali samo delimično, mene je iskreno oduvek više ubijalo kakvi smo to ljudi? Novac mi stvarno nikada nije bio važan jer ga nisam ni imao, ali mislim da je veći faktor to koliko smo zavidni i sujetni, koliko ne brinemo jedan za drugog. Da ne daj bože neko doživi srčani udar ili ga udari automobil na ulici, hoće li iko prići da pomogne? Možda hoće, ali zato ce svakoga i u svakom trenutku zanimati šta se kuva u vašem loncu.

(Ostap, 16. novembar 2018 22:51)

Problem Srbije tesko je resiv. Ali su OKP i depresija resivi. Govorim ti kao drug, iz prve ruke. Idi do lekara opste prakse, trazi uput za psihijatra. Nemoj da te odbija rec psihijatar. Ako ides kod radiologa da ti snimi kicmu mozes i do ovog drugog da ti dovede misli u red. I bice sve u redu na kraju. Videces..

Ostap- misli o familiji I toj zeni ,molim Te ko boga zovni ljude Tu da ti pomognu, da,si uzmes zivot,to nije odgovor

Pišite dragi ljudi, i ovo je jedan mali ali značajan izduvni ventil, samo izbacite to iz sebe, anonimno, bez osude i predrasuda. Svi smo mi manje/više u živom blatu. Ne predajte se, molim vas!

Mislim da problem nije u današnjem vremenu u egzistencijalnom smislu,negooo...U društvenim mrežama,jurnjavi za novcem,samoživnosti u smislu što da pozovem ovog-onog da mi smeta,gordosti(što da zovem tog i tog a on mene neće),gledanju i praćenju nekih stvari koje ne produhovljuju-naprotiv itd,itd...Bilo je 90-tih mnogo gore vreme al nije bilo tih gore navedenih stvari,pa se depresija javljala,čini mi se samo kod genetski predodređenih osoba.Kad je meni sad teže u psihičkom smislu,tipa povremena depresivnost,anksioznost a živim bukvalno savšeno u odnosu na devedesete onda šta reći!?Ali tad drugari,komšije,uzajamno pomaganje,razumevanje,smejanje na životne daće i nedaće...Nisu pare,nego ovaj jeb...ni kompjuter zbog kog već dva-tri dana izbegavam da pozovem drugara da igramo riziko i smejemo se!

Meni je tako svaki dan....

@mile
Da vas šamaraju, to vam je pomoglo? Ok, ima nas raznih.. princip lopatanja ne leči depresiju već joj ide na ruku.

Prozak je keva...

Ja mislim da je u većini slučajeva depresija iskrvljena slika o realnosti. I za to nije samo pojedinac kriv već i društvo tj pre svega mediji koji daju pogrešnu sliku o realnosti. Većina ljudi misli da je puno para jednako sreća. A depresije ima najviše u razvijenim zemljama. Sve je postalo banalizovano zbog toga ljudi lako gube smisao života a to je okidač za depresiju. U srbiji jeste teško ali to su stvari koje ne mozemo da promenimo. Ali mozemo da krenemo od sebe. Evo mog recepta ustani, pusti muziku, skuvaj nešto lepo, pozovi nekog, uvek će biti nekog da saluša. Ne troši vreme na internetu za rijaliti već pronađi neki besplatni kurs. Nemaš posao u struci kreni od nečeg drugog. I tako malo po malo i najvažnije uživaj u svemu tome.

@Dare

Depresije nema u džunglama zato što nema ko da je dijagnozira.

A nije lepo Jakovljeviću da budem lud, a da ja to neznan.
Jakovljeviću Jakovljeviću...

@Dare ne znas ti sta je depresija. To je teska bolest. Nisi ni svestan koliko si srecan zbog toga. Veruj mi, usamljenost i nesretnost su male mace za depresiju.

@ OTPISANI 16.53
Poslednjim rečenicom si prolio svo mleko. Stav da ti probleme zadaje ljudski OTPAD oko tebe pokazuje tvoju umišljenost, visokoumnost, nadmenost, gordost. A bolest ustvari ima smisao da upravo TAJ stav promeni. Svaka bolest, a pogotovo psihička.
*
SVAKOG čoveka moramo tretirati kao brata, i poštovati obličje pred kojim je sazdan. Ili ćemo se voleti,