Da li su slanina i beli luk stvarno lekoviti?

Tokom zime kada vladaju prehlade, virusi i grip, mnogi posežu za tradicionalnim "lekovima" kao što su beli luk i slanina, verujući da će im pomoći da ublaže simptome.

Međutim, šta o tome kažu naučna istraživanja i stručnjaci?

Brojna istraživanja pokazuju da beli luk zaista može imati pozitivan učinak na imunološki sistem. Prema studiji objavljenoj u Journal of Nutrition, aktivni spojevi u belom luku, posebno organsko jedinjenje - alicin, mogu podstaći aktivnost određenih imunoloških ćelija i pomoći u borbi protiv infekcija.

• Ove vrste riba snižavaju pritisak i holesterol, a bolja su opcija od skupog lososa
• Kvantitet ili kvalitet sna: Šta je bitnije za zdravlje? VIDEO
• Virus koji se širi kao požar puni bolnice u Srbiji: Zakuca vas u krevet i ne popušta

Novije studije takođe pokazuju da redovno konzumacija belog luka može da smanji rizik od određenih vrsta karcinoma. Dodatno, naučnici su otkrili da može pomoći i u regulisanju krvnog pritiska i smanjenju nivoa lošeg holesterola u krvi.

Kada se beli luk zdrobi ili nasecka, stvara se jedinjenje - alicin koji ima antimikrobna svojstva. Istraživanja pokazuju da može da smanji simptome prehlade i gripe, skraćuje trajanje bolesti, pojačava aktivnost NK ćelija (natural killer cells) koje su važne za imunitet, te ima protivupalna svojstva.

Koliko beli luk treba konzumirati?

Studije ukazuju da je optimalna doza svežeg belog luka 2-3 dnevno. Važno je napomenuti da kuvanje može da smanji njegova lekovita svojstva, pa je najbolje konzumirati ga sirovog ili lagano pripremljenog.

Shutterstock/Volodymyr Plysiuk

Da li je slanina stvarno lekovita?

Uprkos popularnom verovanju, nema naučnih dokaza koji bi potvrdili da slanina može da pomogne u prevenciji ili lečenju virusnih infekcija. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da prekomerno konzumiranje prerađenog mesa može biti štetno za zdravlje.

Nedavna istraživanja pokazuju da redovno jedenje slanine može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, visok sadržaj zasićenih masnoća u slanini može da uzrokuje razvoj upalnih procesa u organizmu.

Zašto se veruje u lekovitost slanine?

Verovanje u lekovita svojstva slanine verovatno potiče iz činjenice da sadrži visok udeo proteina, bogata je vitaminima B grupe, te ima visok energetski sadržaj. Međutim, negativni učinci redovnog konzumiranja slanine nadmašuju potencijalne koristi.

• Smrtonosni virus se ne smiruje: Potvrđen u još jednoj zemlji
• Da li su jedno pivo ili rakijica zaista dobri za zdravlje?
• Piskavica: Zdravstvene koristi ove biljke su nenadmašne, podiže čak i libido

 

Šta kažu stručnjaci?

Prema najnovijim istraživanjima, beli luk može biti koristan dodatak ishrani tokom sezone prehlada i gripe, ali nije čudotvoran lek.

Lekar Suzan Perkival s Univerziteta na Floridi naglašava da je njegovo delovanje preventivno i umereno - može pomoći u smanjenju težine simptoma, ali neće sprečiti zarazu.

Dok za beli luk postoje naučni dokazi o njegovom pozitivnom učinku na imunitet, za slaninu takvi dokazi ne postoje.

Najbolja prevencija protiv virusnih infekcija ostaje zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i održavanje higijene. U slučaju bolesti, uvek je najbolje posavetovati se s lekarom umesto oslanjanja isključivo na narodne lekove.

Važno je napomenuti da prirodni lekovi mogu biti korisna dopuna, ali ne i zamena za konvencionalnu medicinu.

Takođe je ključno razumeti da svaki organizam različito reaguje na određene namirnice i dodatke ishrani. Stoga je individualni pristup zdravlju i prevenciji bolesti od izuzetne važnosti.