Sirova hrana za početnike - praktičan vodič

Preopterećenost informacijama je generalno veliki problem, pogotovo kada se radi o sirovoj hrani.

Sada kada je sve više ljudi koji sirovoj hrani pristupaju na malo ozbiljniji i razumniji način, nije na odmet napraviti sažet i praktičan vodič, koji će nam pomoći da što lakše prebrodimo tranziciju u kojoj smo se našli svojom voljom. 

Šta je sirova hrana? 

Dijeta sirovom hranom ili osoba koja jede samo sirovu hranu je neko ko jede neprerađenu i nekuvanu hranu, te tako dobija sve hranljive materije

Sirova ishrana se sastoji uglavnom od svežeg voća i povrća, orašastih plodova i semena, klica i morskih algi. Međutim, važno je napomenuti da ishrana sirovom hranom možda neće obezbediti dovoljno proteina, kalcijuma ili esencijalnih masnih kiselina da bi zadovoljila potrebe tela.

Postoje različite varijacije “dijeta” sirovom hranom, sve sa različitim savetima i stepenom do kojeg se hrana može kuvati. U zavisnosti od kategorije sirovih proizvoda koju odlučite da pratite, ona može uključivati mnogo više od svežih proizvoda.

Sirova hrana – zdravstvene prednosti 

Pre nego što uopšte krenete sa sirovom ishranom, savetujemo vam da istražite kako ishrana sirovom hranom može imati koristi za naše telo.

Zaista ne možete pobediti nutritivne prednosti koje nudi neprerađeno voće i povrće. Ono što sirovu hranu čini tako sjajnom je to što je bogata enzimima i biofotonima.

Enzimi su radna snaga vašeg tela. Oni pokreću stotine hiljada hemijskih reakcija koje se odvijaju u celom telu i neophodne su za varenje, apsorpciju hrane i proizvodnju energije. U stvari, enzimi su kritični za većinu metaboličkih aktivnosti koje se odvijaju u vašem telu. Zbog toga mnogi ljudi koji jedu sirovu hranu tvrde da je ista eliksir života.

Pored toga, stručnjaci navode da se ne radi samo o enzimima, već da kada jedete sirovu hranu, povećavate količinu vlakana, vitamina i minerala.

Kako brojni stručnjaci tvrde, u trenutku kada osoba pređe na sirovu hranu, telo prolazi kroz transformaciju. Pored toga, mnogi ljudi koji su na sirovoj ishrane tvrde da se konačno osećaju zdravo, srećno, lakše i energičnije. Pored toga, osećaju i poboljšanje sna.

Kada sve sumiramo, dolazimo do zaključka da sirova hrana ima mnoge zdravstvene prednosti od kojih su ove najučestalije:

• smanjenje upale

• poboljšanje varenja

• poboljšanje zdravlja srca

• pomaže u optimalnoj funkciji jetre

• sprečavanje ili lečenje opstipacije

• čistija koža

• sprečava nedostatak hranljivih materija

• pomaže da se održi zdrava telesna težina

• povećava energiju 

Sirova hrana ima veliki uticaj na kiselinsko-alkalnu ravnotežu u našim telima. Telo može postati previše kiselo zbog zagađivača životne sredine, stresa, prerađene hrane ili nedostatka hranljivih materija, a bolesti tada počinju lakše da se razvijaju.

Ovo je takođe odlično za one koji žele da izgube težinu jer ćete se verovatno osećati siti kada jedete sirovu hranu zbog visokog sadržaja vode i vlakana, tako da vam ovo može pomoći da obuzdate žudnju i jedete manje.

Sirova hrana i nuspojave

Postoje neke stvari kojih treba da budete svesni pre nego što počnete sa sirovom ishranom. Konzumacija sirove hrane tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do nedostatka vitamina. Evo još nekih neželjenih efekata konzumiranja sirove hrane. 

• Štetne bakterije se ne ubijaju kada konzumirate sirovu hranu.

• Ako imate slab probavni sistem, onda vam može biti teško da pratite ovakvu vrstu ishrane 

• Sirova hrana može izazvati upalu vašeg digestivnog trakta

• Sirova hrana može dovesti do nedostatka vitamina B12.

Kako uvrstiti sirovu hranu u svoj jelovnik

Kao što znate, spor ali uporan i postojan pobeđuje u trci. Počnite sa doručkom. Pored toga, potrudite se da stvarate sebi naviku da svakog dana svoj tanjir napunite bilo kojom sirovom hranom koja vas u tom trenutku zanima, poput svežeg povrća, voća ili orašastih plodova.

Umesto šećera počnite da se igrate sa različitim voćnim šećerima. To ćete učiniti tako što ćete u svoju ishranu uvrstiti sveže voće ili suvo voće. Urme su idealna zamena za šećer.

Ako žudite za desertom, postoji mnogo kreativnih načina da i dalje uživate u stvarima kao što su sladoled od jagoda,  pita od oraha, sirovo vegansko testo za kolače…  

Sirova hrana i dijabetes

Dijeta sirovom hranom postala je jedan od najnovijih trendova u ishrani, uz pomoć kojih ljudi žele da ublaže simptome svojih hroničnih bolesti. Takav je slučaj i sa dijabetesom tip 2. Svi znamo koja je osnova sirove ishrane. Zašto mnogi tvrde da ista može da pomogne u smanjenu nivoa šećera u krvi?

Sirova hrana se obično smatra zdravom jer zadržava hranljive materije koje se gube u procesu kuvanja. Studije sugerišu da se visina šećera u krvi može držati pod kontrolom unošenjem određenih promena u način života, a to su navike u ishrani.

Za dijabetičare, sirova hrana može biti korisna na različite načine.

Uz pomoć sirove ishrane dijabetičari se klone svih mogućih dodataka šećera i konzervansa koji kada se konzumiraju izazivaju nagle skokove šećera u krvi.

Sirova hrana poput povrća, voća, orašastih plodova i semenki, sokova od povrća i salata je bogat izvor vlakana i može vas zasiti dugo vremena. Ova neprerađena hrana takođe zadržava mnogo vitamina i minerala koji bi takođe mogli biti korisni.

Od srčanih bolesti, problema sa vidom, problema sa bubrezima i moždanog udara do amputacije donjih ekstremiteta, dijabetes uključuje mnoge zdravstvene rizike za pacijente pogođene ovom hroničnom bolešću. Veruje se da su dijabetičari koji imaju tip 2 mogu da održe HbA1c oko 6 upravo uz pomoć sirove hrane.

Sirova hrana i rak

Iako bi dijeta sirovom hranom po svoj prilici bila daleko bolji izbor, bar kada je u pitanju prevencija raka, nijedna naučna studija nije objavila dokaz da sama ishrana može da dovede do remisije raka dojke u odsustvu konvencionalnog medicinskog tretmana.

Dakle, ishrana zasnovana na sirovoj hrani eliminiše neke od okidača za pokretanje raka. Ona takođe povećava koncentraciju nekih jedinjenja za koja se zna da su povezana sa manjim rizikom od raka dojke kada se konzumiraju u ishrani. Međutim, u većini slučajeva, drugi faktori takođe igraju ulogu u započinjanju i razvoju raka.

Na primer, izloženost zračenju grudnog koša (posebno u kasnom detinjstvu), rana menstruacija, visok rast, broj dece i da li su bila dojena i genetska predispozicija – sve to može uticati na rizik od raka. Nijedan od ovih faktora se ne može promeniti ishranom nakon dijagnoze i nije razumno pretpostaviti da ishrana može prevazići njihove efekte kada se rak razvije.

Kuvana ili sirova hrana

Konzumiranje sirove hrane ima niz prednosti koje su podržane naučnim studijama, a koje se kreću od trajnog gubitka težine, povećanja nivoa energije i smanjenja nivoa holesterola. Studije pokazuju da ishrana sirovom hranom ima veći nivo antioksidanata i u osnovi smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Međutim, kuvana hrana ima bolju svarljivost i takođe vodi računa o antinutrijentima koji se nalaze u sirovoj hrani, čime se poboljšava apsorpcija hranljivih materija. U našem svakodnevnom životu imamo tendenciju da jedemo mešavinu kuvane i nekuvane hrane. Dok se povrće kuva, salate se jedu sirove. Mnogi od nas jedu proklijala zrna, brokoli, papriku, sireve.

Koja je zapravo ishrana bolja za naše zdravlje? 

Odgovor je da su i kuvana i sirova hrana dobre i da imaju prednosti i mane. Dakle, držite se svoje tradicionalne hrane, bilo da je kuvana ili nekuvana, kažu mnogi nutricionisti.  Postoji toliko neverovatnih  recepata za sirovu hranu  koje možete isprobati. Bićete zapanjeni koliko kreativni možete biti sa voćem i povrćem.

Sirova hrana – jelovnik

Dijeta sirovom hranom je u osnovi dizajnirana sa konceptom lako svarljive hrane bez gubitka hranljivih materija. Za razliku od prerađene hrane koja je pasterizovana, homogenizovana i napunjena hemijskim stabilizatorima, sirova hrana je neprerađena i stoga zadržava potrebne hranljive materije i enzime.

Ishrana sirovom hranom ima prednosti kao što su nizak holesterol, problem sa upalom, poboljšano varenje, čista koža.

Ukoliko rešite da probate sirovu hranu, vaš jelovnik mora da sadrži sledeće:

• Sokove od povrća i voća

• Sve vrste voća (hrana od citrusa može biti dobar izvor vitamina C)

• bademe i orahe

• Ekstra devičansko i maslinovo ulje

• Bademov puter

• Kikiriki puter