Na ove simptome hitno reagujte, dve stvari posebno opasne: Moždani udar sve češći kod mladih u Srbiji

Naime, kako je pukovnik profesor Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju u Vojno-medicinskoj akademiji, najmlađi pacijent sa moždanim udarom trenutno ima samo 40 godina. On upozorava da su novi faktori rizika, poput upotrebe droge i sveprisutnog stresa, uzeli maha.

"Najmlađi pacijent u ovom momentu ima 40 godina, ali nema one uobičajene faktore rizika, već zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Mi poslednjih godina imamo situaciju da se sve mlađi pacijenti javljaju Hitnoj pomoći sa problematikom moždanog udara. Javljaju se i neki novi faktori rizika poput zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, kao da je to nešto normalno. Druga stvar je i što smo mnogo prešli na taj neki sedalni način života. Ne krećemo se, radimo nekoliko poslova... A mozak mora bar osam sati da odmara u kontinuitetu. Uz to kada dodamo i sve one druge faktore rizika, koje smo nekada vezivali za starije životno doba, poput poremećaja srčanog ritma, poremećaja sastava i prometa lipida, šećerna bolest se takođe javlja sve ranije... I to je sada trend i nažalost, biće ga sve više i više", kaže dr Raičević.

• Oči mogu da predvide opasnost od moždanog udara FOTO
• Rizik od moždanog udara veći tokom hladnih dana: Hitna reakcija je ključna
   

Kada se obave osnovne analize mi već možemo da vidimo kakav je stil života nekog pojedinca.

"Kada pogledate laboratorijske analize odmah uočavate kakav je stil života jednog pojedinca. U ovom životu punom stresa mi skoro po pravilu imamo veliki broj eritrocita, visok hemoglobin, veliki broj svih ostalih elemenata krvi. Ranije se smatralo da su ti ljudi zdravi, međutim, to nije tako", naveo je Raičević.

"Ta krv je gušća i kao takva teže prolazi kroz male krvne sudove koji su praktično u mozgu... Mi smo na tragu da vidimo da ovaj način života ostavlja traga na biohemijskom profilu i pacijenti su u sve većem riziku, jer mi sve više radimo, imamo manje vremena i u tim situacijama pre svega trpi mozak, jer on troši dve trećine glukoze u organizmu i petinu krvotoka", dodao je on.

Kako prepoznati moždani udar

Postoje jasni znaci koji ukazuju na moždani udar, ističe dr Raičević i dodaje da je posebno rizično vreme za pacijente koji već imaju dodatne faktore rizika.

"Vreme je slava, a i vreme je hladnije. Kada je hladnije, to je dodatni faktor rizika jer tada dolazi do sužavanja krvnih sudova. I kod pacijenata koji već imaju problem sa sužavanjem krvnog suda ili neki poremećaj ritma, i to je još jedan faktor rizika da se razvije pravi moždani udar. Zato apelujem na ljude koji već imaju određena oboljenja da uzimaju svoju terapiju, da žive umerenije, da se odmaraju u kontinuitetu i da poštuju naznake poput:

• tranzitornih ishemijskih napada
• glavobolje
• vrtoglavice
• omaglice
• nestabilnosti
• prolazne utrnulosti polovine tela

Dr Raičević navodi da je bolje primiti čoveka sa određenim simptomima, nego da čekamo da se razvije moždani udar.

"Sa ovim simptomima mi primamo ljude u bolnicu, jer je bolje primiti čoveka koji nije razvio moždani udar, i onda da utvrdimo zbog čega se javlja, nego kada je već razvio. U ovom periodu imamo bar za 20 odsto više pacijenata i sa moždanim udarima, ali sa drugim hroničnim oboljenjima", kaže dr Raičević.

Napominje da simptomi koji prate moždani udar mogu i da izostanu!

"Zapravo oni se jave u nekoj meri, ali mi ih često previđamo. To je na primer osećaj opšteg zamora, omaglice, utrnulost polovine tela, zaplitanje u govoru vrlo kratkog trajanja, kao i neke smetnje vida vrlo kratkog trajanja", objašnjava dr Raičević.

Svaki minut je važan

Moždani udar više nije bolest koja se ne može lečiti. Najbolji rezultati se postižu ako bolesnik stigne u roku od četiri i po sata za trombolitičku terapiju ili šest sati za mehaničku trombektomiju. Raniji dolazak uvek povećava verovatnoću uspešnog ishoda.

"Ako dođemo u prvih sat vremena rezultati lečenja su izvanredni. Ako dođemo u prva četiri i po sata, takođe su zadovoljavajući rezultati. Za mehaničku trombektomiju oni su zadovoljavajući u prvih šest sati. Vreme je u svakom slučaju ključno i zato je jako važno da ne ignorišemo", kaže dr Raičević.

Kako sprečiti moždani udar

Moždani udar se može sprečiti zdravim načinom života i kontrolisanjem postojećih oboljenja, kao što su hipertenzija i dijabetes. Lečenjem ovih stanja medikamentima, broj moždanih udara može se smanjiti za 50 odsto, ističe dr Raičević.

"Usled naglih vremenskih promena mogu se javiti promene tonusa krvnih sudova. Ako čovek ima visok pritisak i uzima ozbiljnu hipertenzivnu terapiju, ako će da bude sa minus deset na plus dvadeset, znači treba razmisliti o korekciji hipertenzije. Tih par dana treba češće meriti pritisak. Ako osoba nema pridružena oboljenja, svakako treba da poštuje svoje godine. Ne treba se baviti nekim ekstremnim fizičkim naprezanjem. Važno je da slušamo svoj organizam", savetuje dr Raičević.