Da li možemo da usporimo starenje mozga i sprečimo demenciju? Naučnici otkrivaju

Život ostavlja trag na našem mozgu. Moždane ćelije se tokom godina troše, čineći naš mozak sporijim, zaboravnim i manje pokretnim.

Još uvek nije jasno dolazi li do tog propadanja mozga usled starenja ili genetskih predispozicija.

Kroz niz naučnik članaka, objavljenih u časopisu Neuron, pokušalo se odgovoriti na ta pitanja te kako se, uzimajući u obzir dosadašnje znanje o starenju mozga, može smanjiti opadanje kognitivnih sposobnosti usled starenja i neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera.

Otkriveno je tako da su mnoge fizičke i biološke promene odgovorne za propadanje mozga, što dugoročno utiče na smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Pronalaženje rešenja sve je važnije jer se predviđa da će do 2050. godine 152 miliona ljudi živeti s nekim oblikom smanjenih kognitivnih funkcija.

Šta uzrokuje starenje mozga?

"Osnovni mehanizmi starenja su nam poznati, a kroz molekularna istraživanja u zadnjih 25 godina otkrili smo šta ih pokreće", kaže Kostantino Iadekola, neurolog s Weill Cornell Medical Collegea u SAD-u, koji je vodio istraživanje o uticaju kardio-vaskularnog sistema mozga na starenje tog organa.

Istraživanje je pokazalo da su uzročnici starenja mozga u isto vreme fizički i biološki.

• Alchajmerova bolest mogla bi da bude dijagnostifikovana deceniju ranije: Evo o čemu je reč
• Želite da poboljšate zdravlje mozga? Počnite sa konzumacijom ovih namirnica
• Revolucija u lečenju Alchajmerove bolesti: Otkriven jednostavan i jeftin test

Starenje fizički menja mozak, koji gubi na masi te su vidljive promene u njegovoj strukturi - naš mozak se doslovno smanjuje.

SpeedKingz/Shutterstock

Biološki faktori koji doprinose opadanju kognitivnog zdravlja uključuju oštećenje DNA, Iadekola je to nazvao "upalom na bazičnom nivou" u celom mozgu, te sposobnost mozga da eliminiše štetne materije.

U drugom naučnom članku naglašeno je da s godinama imuni sistem mozga više nije "u formi", što dovodi do narušavanja normalnog funkcionisanja mozga.

U jednom od članaka neuro načnik David Rubinštajn sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji dokazao je da nemogućnost eliminacije štetnih proteina značajno doprinosi starenju te smanjenju kognitivnih funkcija.

Kako starimo, naše moždane ćelije postaju manje učinkovite u eliminaciji štetnih proteina, koji oštećuju ćelije i ometaju funkciju mozga.

Tzv. tau protein je jedan od tih štetnih proteina povezanih s nekoliko neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, demenciju i bolesti povezane s povredama glave, poput hronične traumatske encefalopatije (CTE).

"Nakupljanje tau proteina uzrokuje neurodegenerativno stanje pod nazivom Alchajmerova bolest, pa postoje jasne poveznice između mehanizama razgradnje proteina i neurodegenerativnih bolesti. Međutim, manje znamo o tome kako oni utiču na normalno opadanje kognitivnih funkcija tokom starenja", rekao je Rubinštajn za DW.

Shutterstock/Wirestock Creators

Naučnici još uvek ne razumeju osnove starenja

Nedavno istraživanje je otkrilo da se naučnici koji se bave starenjem ne mogu složiti oko nekih osnovnih pitanja: Šta je starenje? Šta ga uzrokuje? Kada počinje?

"To su pitanja koja kroz istoriju nisu dobila odgovor. O njima se raspravljalo čak i u Bibliji", za DW je rekao Iadekola.

Jedan je to od razloga zašto je časopis Neuron objavio članke - da istakne ono što naučnici još uvek ne znaju.

Rubinštajn kaže da je jedan od problema s kojima se suočava ovo područje prevelik naglasak na proučavanje smanjenja kognitivnih funkcija uzrokovanih patologijama poput moždanog udara, Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti, umesto proučavanja kako zdrav mozak razvije ove probleme.

"Moramo shvatiti koji su uzroci smanjenja kognitivnih funkcija povezani samo sa starenjem, bez uticaja bolesti. Nemamo odgovor na pitanje šta je uobičajen pad kognitivnih sposobnosti na koji ne utiče demencija", pojasnio je Rubinštajn.

Hoćemo li ikada moći da usporimo starenje mozga?

Naučnici su počeli da shvataju kako jačati mozak tokom starenja.

Već je dugo poznato da zdrave životne navike smanjuju rizik od demencije i smanjenja kognitivnih funkcija povezanih sa starenjem. Neke od tih navika su:

• vežbanje i pravilna ishrana
• izbegavanje izloženosti zagađenom vazduhu i pušenju
• podsticanje socijalne interakcije - izbegavanje društvene izolacije i usamljenosti
• lečenje tegoba povezanih s vidom i sluhom

Naučnici poput Iadekole smatraju da, od trenutka kada smo začeti, geni utiču na način na koji naš mozak stari.

"Ishrana, vežbanje, izbegavanje štetnih materija, odnosno prestanak pušenja, imaju velik uticaj na to kako starimo. Međutim, genetika je ta koja iz samih temelja određuje kako ćemo stariti", rekao je Iadekola.

"Rizičnim ponašanjem poput pušenja starenje se može ubrzati, ali izbegavanjem tih rizika ono se može sasvim malo usporiti."

To u biti znači da zdrav stil života ne može promeniti genetske predispozicije za starenje mozga, ali loše životne navike ceo proces mogu da ubrzaju.

Iadekola nije optimističan da će naučnici pronaći lek protiv starenja ili otkriti kako veštački da  produže život.

"Starenje je deo ljudskog života i postoji granica do koje starimo. Ta granica su naši geni. Previše je faktora koji uzrokuju starenje da bismo mogli produžiti život iznad 120 godina", zaključio je.