Hladna su vam stopala? To može da bude znak ozbiljnog zdravstvenog problema

Visoki holesterol poznat je kao "tihi ubica" jer često nema očiglednih simptoma sve dok ne uzrokuje komplikacije poput bolesti srca ili moždanog udara. Međutim, jedan od mogućih znakova visokog holesterola je periferna arterijska bolest (PAB), stanje koje nastaje zbog smanjenog protoka krvi u nogama i stopalima.

Kod PAB-a dolazi do nakupljanja plaka u arterijama nogu i stopala, što je poznato kao ateroskleroza. Ovo stanje sužava ili potpuno blokira arterije, smanjujući protok krvi i uzrokujući osećaj hladnoće u stopalima.

• Stopala su vam hladna čak i leti? Ovo su četiri moguća uzroka
• Ovaj omiljeni topli napitak snižava holesterol i čuva srce
• Pulsirajući šum u ušima: Kada je razlog za brigu

Uz nedovoljnu cirkulaciju, tkiva u nogama i stopalima ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranjivih materija što može uzrokovati brojne simptome i povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema, poput srčanog i moždanog udara.

Osim hladnih stopala, PAB može uzrokovati i druge simptome. Neki od njih su gubitak dlaka na nogama i stopalima, utrnulost ili slabost u nogama, krhki nokti na nogama koji sporo rastu, čirevi ili otvorene rane na stopalima i nogama koje ne zarastaju, promena boje kože na nogama (noge mogu postati bleđe ili poprimiti plavičasti ton), sjajna koža, erektilna disfunkcija i gubitak mišićne mase u nogama.

Simptomi PAB-a obično se razvijaju polako, ali ako se iznenada pogoršaju, to može biti znak ozbiljnog problema koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kako se dijagnostikuje PAB?

Lekar može da postavi dijagnozu na osnovu fizičkog pregleda, razgovora o simptomima i sprovođenja testa indeksa gležanj-nadlaktica (ABPI). U nekim slučajevima, ABPI se sprovodi nakon fizičke aktivnosti, poput trčanja na traci ili vožnje bicikla, kako bi se vijelo kako vežbanje utiče na cirkulaciju.

Iako ne postoji lek za perifernu arterijsku bolest, simptomi se mogu ublažiti promenama u načinu života i primenom lekova. Stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost, ishranu bogatu vlaknima i niskim udelom zasićenih masnoća, prestanak pušenja, kontrolu telesne težine i umerenu konzumaciju alkohola. Osim promena u načinu života, lekari često propisuju lekove za snižavanje  holesterola i antihipertenzive za kontrolu krvnog pritiska.