Kako sniziti loš holesterol?

Sniziti vrednost LDL holesterola, kao i njegovo održavanje u preporučenim vrednostima nije uvek lako. Čak i uz pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i svakodnevno uzimanje lekova - statina, mnogi ljudi i dalje teško svoj LDL holesterol drže pod kontrolom.

 Kako sniziti holesterol?

•     Uzimanje svih lekova prema preporuci lekara, najvažniji je korak koji možete preduzeti kako biste kontrolisali LDL holesterol. Nemojte nikada da prestanete sa uzimanjem lekova bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom.
•     Lečenje povišenih masnoća u krvi ne zavisi samo od izmerenih vrednosti pojedinih lipida u krvi (LDL, HDL, ukupni holesterol ili trigliceridi), već i od ostalih faktora rizika koje bolesnik ima, kao i eventualnih pridruženih bolesti.
•     Ljudi sa već postavljenom dijagnozom kardiovaskularne bolesti ili koji su u visokom kardiovaskularnom riziku (zbog prisutnosti jednog ili više faktora rizika, kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija ili već potvrđena bolest) treba redovno da se kontrolišu i leče po potrebi.
•     Porazgovarajte sa svojim lekarom, koji će na osnovu anamneze, koja podrazumeva i vrednosti Vašeg holesterola, odrediti kardiovaskularni rizik, zatim korake koje je potrebno preduzeti.
•     Pristup svakom pojedincu je individualan i ne postoji jedan obrazac za sve osobe.

udra11/Shutterstock

Važnost sniženja holesterola

Povišen holesterol je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Četiri od pet osoba sa aterosklerotskom kardiovaskularnom bolesti ne dostižu ciljne vrednosti LDL holesterola. Snižavajući holesterol, snižavate rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Prilagođavanje ishrane

Hrana može imati važnu ulogu u zdravlju srca. Povrće, voće i žitarice imaju nizak udeo holesterola i zasićenih masti, a neke čak mogu pomoći u sniženju količine holesterola koje se apsorbuju u telu.

S druge strane, prerađena hrana i hrana sa visokim procentom masti i holesterola može povećati vrednost LDL holesterola. Sa lekarom treba razgovarati o načinu ishrane, koju hranu treba jesti više, a koju bi trebalo izbegavati.

Već čitav niz godina pravilna ishrana se preporučuje za širu javnost, a naročito za osobe sa povećanim rizikom od nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti.

 Ako imate povišen holesterol, trebalo bi da se držite ishrane sa:

•     povećanim unosom povrća i voća
•     celog zrna žitarica
•     mahunarki
•     zdravih izvora proteina (nemasni mlečni proizvodi, nemasna živina (bez kože), riba/plodovi mora i orašasti plodovi)
•     netropska biljna ulja.

Potrebno je ograničiti unos slatkiša, gaziranih pića, pića zaslađenih šećerom, kao i crveno meso. Ovaj način ishrane treba prilagoditi odgovarajućim kalorijskim i ličnim potrebama.

Unos kalorija treba prilagoditi kako bi se izbeglo gojenje. U slučaju prekomerne težine, neophodno je smanjenje telesne mase do preporučenih vrednosti.

Dnevni unos holesterola trebalo bi da iznosi do 300 miligrama za zdrave osobe, odnosno do 200 miligrama kod povišenih vrednosti LDL holesterola.

Potrebno je smanjiti unos masti na najviše 30 odsto od ukupnog energetskog unosa, a unos zasićenih masti ispod 10 odsto ukupnog unosa energije.

Uvrstite fizičku aktivnost u sastavni deo svog života, koristite stepenice umesto lifta, izađite iz autobusa nekoliko stanica pre odredišta i prošetajte ostatak puta. Fizička aktivnost je izvrstan način za smanjenje stresa i kontrolu telesne težine, koji su takođe dva faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Ako posao uključuje konstantno sedenje i višečasovni rad za računarom, fizička aktivnost mora da se nađe na vašoj "to-do" listi. Bilo koji oblik vežbanja je delotvoran u borbi protiv visokog holesterola.

To može biti brzo hodanje, vožnja bicikla, joga ili tenis. Svakako je važno da bude neka aktivnost koja prija i koja ne opterećuje. Naravno, to ne znači da odjednom treba da istrčite maraton, pronađite aktivnost u kojoj uživate. Možete vežbati i u udobnosti svog doma ukoliko niste ljubitelj otvorenih prostora. Bitno je da zadržite naviku kretanja.

Odrasle osobe bi trebalo da se bave aerobnim aktivnostima barem 3 do 4 puta nedeljno, u trajanju od 30 minuta, prosečno. Brojni naučni dokazi iz različitih istraživanja pokazuju da aktivne osobe imaju manji rizik od težih oblika kardiovaskularnih bolesti i smrti u poređenju sa osobama koje nisu aktivne.

• Kako izgleda otkazivanje bubrega: Simptomi po fazama i saveti
• Pulsirajući šum u ušima: Kada je razlog za brigu
• Oglasio se "Batut": Nove informacije o gripu u Srbiji

Medikamentno lečenje

Osim dobrog odabira hrane i redovne fizičke aktivnosti, najbolja stvar koju možete učiniti kako biste upravljali svojim LDL holesterolom i očuvali zdravlje srca jeste da sledite svoj plan lečenja.

Inhibitori apsorpcije holesterola smanjuju njegov unos u organizam iz hrane.

Ostale inovativne terapije

Poslednjih godina na tržištu su i lekovi koji se primenjuju u obliku potkožnih injekcija, a deluju tako da povećavaju uklanjanje viška holesterola iz krvi. Svakako porazgovarajte sa svojim lekarom koji će nakon detaljnog kliničkog pregleda i dijagnostike odlučiti koja je terapija najbolja za Vas.