Nagle promene vremena opasne po zdravlje: Evo kako da se sačuvate

Ovako nagle promene vremena mogu značajno uticati na naše zdravlje, često dovodeći do sezonskih bolesti ili pogoršanja hroničnih zdravstvenih problema.

Bilo da se radi o naglom padu temperature, porastu vlažnosti ili promeni kvaliteta vazduha, ove promene mogu da oslabe naš imunitet i sposobnost tela da se prilagodi.

Glavobolje i migrene

Glavobolje ili migrene povezane sa vremenskim prilikama su prilično česte, a njihova težina može varirati od osobe do osobe. Ako otkrijete da ste osetljivi na promene vazdušnog pritiska ili vlažnosti, pokušajte da ugasite svetla u prostoriji, pa čak i da zaspite. Tople ili hladne obloge koje se stavljaju na glavu i vrat takođe mogu pomoći, kao i male količine kofeina u ranim fazama migrene.

Vaš lekar vam može dati lekove za olakšanje i preporučiti promene u načinu života. Važne su i dnevne rutine - vežbanje, rutina pre spavanja i obroci u isto vreme svaki dan. Pre svega je važno da ostanete hidrirani, regulišete izložđenost stresu i vodite dnevnik tako da vremenom možete uočiti obrasce.

Kardiovaskularni problemi

Nagle promene temperature mogu uticati i na kardiovaskularni sistem. Izlaganje niskim temperaturama može izazvati suženje krvnih sudova, povećanje krvnog pritiska i veće opterećenje srca. Ovo može biti posebno opasno za ljude sa već postojećim srčanim oboljenjima. Važno je pratiti krvni pritisak, izbegavati nagle promene temperature i tražiti medicinsku pomoć ako su prisutni simptomi kao što su bol u grudima, kratak dah ili palpitacije.

Bolovi u mišićima i zglobovima i povrede

Poznato je da vremenske promene dovode do pogoršanja upale, simptoma artritisa i bolova u zglobovima. Hladniji vazduh može podstaći ukočenost zglobova. Topliji vazduh može da umiri bolove - ali takođe podstaći će vas da izađete napolje i pa su i mogućnosti povreda češće. Dakle, iako se bol u zglobovima umiri, budite obazrivi tokom boravka na otvorenom i tokom fizičkih aktivnosti. 

Lekovi bez recepta mogu privremeno ublažiti bolove, a lagane vežbe mogu pomoći u ublažavanju artritisa i upale zglobova. Kretanje je ključno, samo zapamtite da aktivnost ne mora da bude naporna. Petnaestominutna šetnja napolju je dovoljna za podmazivanje zglobova, povećanje nivoa energije i poboljšanje raspoloženja.

Infekcije gornjih disajnih puteva

Bol u grlu i sinusima, prehlada i grip su najčešće bolesti gornjih disajnih puteva koje mogu biti izazvane promenama vremena. Ukoliko ste u osetljviim grupama, seonska vakcinacija protiv gripa može biti od pomoći kao i adekvatno oblačenje kako biste pomogli svom telu da održi temperaturu. Takođe, možete dodati i ovlaživač vazduha u svoj prostor kako biste postigli optimalnu vlažnost vazduha. 

Ako se osećate iscrpljeno, nemojte to ignorisati. Razgovarajte sa svojim lekarom i dajte svom telu vremena da se bori protiv virusnih ili bakterijskih infekcija koje se mogu pojaviti. Pijte puno tečnosti, posebno topli čaj sa medom, i ograničite okupljanja dok se simptomi ne poboljšaju. Ako morate da budete u grupi, pokrijte nos i usta kada kijate ili kašljete i često perite ruke. 

Ko je najugroženiji?

Iako vremenske promene mogu uticati na svakoga, određene grupe su ranjivije:

• Deca: Njihov imunološki sistem u razvoju čini ih podložnijim sezonskim bolestima.
• Starije osobe: Pad imuniteta koji dolazi sa godinama kao i pridružena hronična oboljenja čine ih ranjivijom populacijom.
• Osobe sa hroničnim oboljenjima: Osobe sa astmom, artritisom ili kardiovaskularnim oboljenjima su posebno ugrožene.
• Trudnice: Vremenske promene mogu uticati na zdravlje disajnih puteva i izazvati nelagodnost.

• Srbiji preti bolest koja obara s nogu: Očekuje se haos posle praznika, 20.000 obolelih nedeljno
• Srbijom haraju tri tipa ove zarazne bolesti: Javlja se iznenada
• Ne jenjava: Porast oboljenja sličnih gripu u Srbiji
• Četvorostruka epidemija: Drastičan skok broja hospitalizovanih

Preventivne mere 

Kako biste zaštitili svoje zdravlje, važno je da poštujete ove preventivne mere. 

Ojačajte imuni sistem - Pijte dosta vode da biste ostali hidrirani i zaštitili prirodne odbrambene sposobnosti organizma. Takođe, uključite u svoje obroke voće, povrće, orašaste plodove i nemasne proteine koji jačaju imunitet.

Obucite se u skladu sa vremenom - Tokom hladnih meseci nosite slojevitu odeću koja zadržava toplotu i sprečava nagle temperaturne promene. Tokom vlažnih meseci nosite lagane, prozračne tkanine da biste izbegli pregrevanje.

Briga o respiratornom zdravlju - Održavajte optimalnu vlažnost u prostorijama da biste sprečili suvi vazduh koji iritira disajne puteve. Kada je kvalitet vazduha loš, boravite u zatvorenom prostoru. 

• Četiri uobičajene navike mogu biti uzroci bolesti srca i visokog pritiska
• Srpski kardiolozi zaprepašćeni brojem mladih sa srčanim problemima: "Puše i sede" VIDEO

Ostanite aktivni - Redovno vežbanje poboljšava imunitet i opšte zdravlje. Zimi, birajte vežbe u zatvorenom prostoru da biste izbegli izlaganje nepovoljnim uslovima.

Dajte prioritet mentalnom zdravlju - Provodite vreme na otvorenom tokom dana da biste poboljšali raspoloženje i regulisali cikluse spavanja. Ako imate sklonost ka sezonskom afektivnom poremećaju, konsultujte se sa svojim lekarom o najboljim opcijama koje vam mogu pomoći.

Kada bi trebalo da se javite lekaru?

Dok se mnogi zdravstveni problemi povezani sa vremenskim prilikama mogu rešiti kod kuće, određeni simptomi zahtevaju medicinsku pomoć.

Konsultujte lekara ako osetite:

• uporni kašalj, pištanje u grudima ili kratak dah
• visoku temperaturu koja traje više od dva do tri dana
• jak bol ili otok u zglobovima
• iznenadni bol u grudima ili vrtoglavica
• pogoršanje simptoma hroničnih stanja poput astme ili artritisa.