Hipertenzija i kako je držati pod kontrolom

Naime, hipertenzija je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, pogotovo u zemljama u razvoju.

Vrednost krvnog pritiska se izražava u milimetrima živinog stuba (mm/Hg), a hipertenzija se odnosi na povišenu vrednost arterijskog krvnog pritiska, odnosno, sistolnog pritiska većeg od 140 mm/Hg i dijastolnog pritiska većeg od 90 mm/Hg.

Sistola predstavlja kontrakciju srčanih komora i pretkomora, koja za posledicu ima potiskivanje krvi u krvne sudove. 

Posle sistole nastupa dijastola, koja podrazumeva dilataciju srčanih komora i pretkomora, i omogućava punjenje srca krvlju.

Postoje dva tipa hipertenzije: primarna i sekundarna.

Hipertenzija i simptomi

Jedna od najopasnijih stvari u vezi sa hipertenzijom jeste to što osoba koja je ima često nije ni svesna njenog postojanja.

Rezultati brojnih studija sugerišu da gotovo jedna trećina ljudi ne zna da ima visok krvni pritisak.

To je zato što povišen krvni pritisak može biti potpuno asimptomatski, osim ako se ne radi o ozbiljnom slučaju hipertenzije.

Dakle, visok krvni pritisak može da bude prisutan godinama bez ikakvih simptoma.  To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva “tihi ubica”.

Nelečena hipertenzija povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani i moždani udar.

Simptomi hipertenzije mogu biti sledeći:

• glavobolja;

• krvarenje iz nosa;

• umor;

• problemi sa vidom;

• otežano disanje;

• bol u grudima;

• nepravilan rad srca;

• krv u urinu;

• pulsiranje u ušima.

Tipovi hipertenzije

Postoje dva tipa hipertenzije:

1. Primarna/esencijalna

2. Sekundarna.

Esencijalna hipertenzija se razvija postepeno, a tačan uzrok se ne zna i ne može da se utvrdi. Ono što može da se utvrdi jeste da većina ljudi ima ovu vrstu hipertenzije.

Takođe, poznato je da kombinacija različitih faktora može igrati bitnu ulogu za pojavu povišenog krvnog pritiska.

Faktori koji dovode do ovog stanja 

• Genetska predispozicija – Postoje ljudi koji su genetski predisponirani za hipertenziju. Ovo može biti posledica mutacija gena ili genetskih abnormalnosti nasleđenih od roditelja.

• Fizičke promene na nekim organima – Smatra se da promene u radu bubrega usled starenja mogu poremetiti prirodnu ravnotežu tela i metabolizma soli. 

• Životna sredina – S vremenom, nezdrav način života, poput nedostatka fizičke aktivnosti i loše ishrane, mogu da nanesu štetu organizmu, koja dovodi do esencijalne hipertenzije. 

Sekundarna hipertenzija se često javlja brzo i može da dovede do teže kliničke slike nego što je slučaj kod primarne hipertenzije. Stanja koja mogu izazvati sekundarnu hipertenziju su:

• oboljenje bubrega;

• opstruktivna apneja u snu;

• urođene srčane mane;

• problemi sa štitnom žlezdom;

• neželjeni efekti lekova;

• zloupotreba alkohola;

• problemi sa nadbubrežnom žlezdom;

• endokrini tumori.

Izolovana sistolna arterijska hipertenzija

Visok gornji pritisak, a donji normalan, stanje poznato kao izolovana sistolna arterijska hipertenzija, predstavlja specifičan oblik hipertenzije koji često prolazi nezapaženo.

Ovo stanje se u najvećem broju slučajeva javlja među starijom populacijom, iako može pogoditi i mlađe osobe.

Izolovana sistolna hipertenzija je karakteristična po tome što sistolni, odnosno gornji pritisak, prelazi normalne vrednosti, dok dijastolni, donji pritisak, ostaje u granicama normale.

Kao i druge vrste hipertenzije, izolovana sistolna hipertenzija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući srčane bolesti, moždani udar i druge probleme.

Dijastolna hipertenzija

Visok donji krvni pritisak, poznat kao dijastolna hipertenzija, predstavlja značajan zdravstveni problem koji često ostaje neotkriven i nedovoljno razumljiv.

Dijastolni pritisak odnosi se na pritisak u krvnim sudovima kada srce miruje između kontrakcija. Iako se većina pažnje obično usmerava na visok gornji krvni pritisak (sistolni), povišeni donji krvni pritisak takođe može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput srčanih bolesti i moždanog udara.

Šta je esencijalna hipertenzija?

Esencijalna arterijska hipertenzija je bolest koju karakteriše povišen krvni pritisak. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, predstavlja porast arterijskog krvnog pritiska, sistolnog iznad vrednosti 140 mmHg i dijastolnog iznad 90 mmHg.

Koja je razlika između esencijalne hipertenzije i hipertenzije prvog nivoa?

Ako je gornji pritisak između 130 i 139 mmHg, ili je donji između 80 i 89, to je hipertenzija prvog stepena.

I u ovom slučaju lekari preporučuju promenu ishrane i načina života i mogu prepisati neki lek za pritisak, ukoliko procene da postoje faktori rizika od ateroskleroze, odnosno srčanog ili moždanog udara.

Ipak, ono što nas interesuje jeste kolika je razlika između esencijalne hipertenzije i hipertenzije prvog nivoa.

Kada neko ima hipertenziju prvog stepena, nju ne mora da koriguje lekovima. Dakle, u ovom slučaju se ne uvodi terapija, još uvek.

S druge strane, kod esencijalne hipertenzije se uvek uvodi terapija. 

Kako hipertenzija utiče na trudnoću?

Hipertenzija  u trudnoći spada među češće komplikacije trudnoće i može se javiti u 5–10 odsto slučajeva.

Postoje 4 tipa hipertenzivnih poremećaja u trudnoći i podela je nastala na osnovu toga da li je visok pritisak već postojao, ili se razvio u trudnoći.

1. Gestacijska hipertenzija – Postoji kada se visok pritisak javi nakon 20 nedelja trudnoće. U tom slučaju nema porasta proteina u urinu, ili drugih znakova oštećenja organa. U nekontrolisanim slučajevima može doći do daljeg pogoršanja sa razvojem preeklampsije.

2. Hronična hipertenzija – U ovom slučaju visok pritisak je postojao i pre trudnoće, ili je počeo pre 20 nedelja trudnoće, ali često zbog odsustva simptoma teže je odrediti kada je nastao.

3. Hronična hipertenzija sa superponiranom preeklampsijom – U ovom slučaju postoji hronična hipertenzija, koja se u trudnoći dalje pogoršava, sa pojavom proteina u urinu i drugih hipertenzivnih komplikacija.

4. Preeklampsija – Najčešće se javlja kod visokog pritiska koji nastaje posle 20 nedelja trudnoće i povezana je sa znacima oštećenja raznih organskih sistema, uključujući bubrege, jetru, krv, mozak. Nelečena preeklampsija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i kod majke i kod bebe. Danas se zna da preeklampsija može postojati i bez prisustva proteina u urinu.

Jedna od podela stadijuma hipertenzije 

• Povišen krvni pritisak – kada je sistolni pritisak između 120 i 129 mm Hg, a dijastolni ostaje ispod 80 mm Hg.

• Stadijum 1 hipertenzije – kada je sistolni pritisak između 130 i 139 mm Hg, ili dijastolni između 80 i 89 mm Hg.

• Stadijum 2 hipertenzije – kada je sistolni pritisk 140 mm Hg, ili više, ili dijastolni pritisak 90 mm Hg, ili više.

Nakon 20 nedelja trudnoće ukoliko su vrednosti pritiska preko 140/90 mm Hg evidentirane 2 ili više puta u razmaku od 4 h ili više, bez drugih organskih oštećenja, može se postaviti dijagnoza gestacijske hipertenzije.

Uzroci nastanka povišenog krvnog pritiska u trudnoći:

• genetska predispozicija;

• imunološki poremećaji;

• pušenje;

• deficit kalcijuma;

• gojaznost u trudnoći.

I hipotenzija i hipertenzija mogu proći neopaženo, bez ikakvih simptoma. Zato je važno da idete redovno na sve prenatalne preglede.

Simptomi visokog pritiska u trudnoći 

• Naleti vrućine praćeni crvenilom lica, vrata ili gornjeg dela grudnog koša

• Oticanje šaka ili stopala

• Glavobolja

• Kratak dah

• Abdonimalni bol

• Mučnina

• Povraćanje

• Promene u vidu

Ukoliko sumnjate da imate neke od navedenih simptoma, trebalo bi odmah da se obratite lekaru kako biste sprečili eventualne komplikacije i poremećaje, kako kod vas, tako i kod bebe.

Šta izayiva visok donji pritisak?

Dijastolna hipertenzija ili visok donji pritisak, može imati različite uzroke, koji se mogu kategorisati kao primarni ili sekundarni.

Primarni uzroci 

• Genetika – Nasledni faktori mogu uticati na nivo krvnog pritiska. Ako su članovi vaše porodice imali nizak donji krvni pritisak, postoji velika verovatnoća da ćete i vi imati slične simptome.

• Starost – Starije osobe mogu biti podložnije dijastolnoj hipertenziji, posebno u odnosu na ortostatsku hipotenziju, koja je povezana sa naglom promenom položaja tela.

Sekundarni uzroci 

• Dehidracija – Nedostatak tečnosti u telu može dovesti do smanjenja krvnog volumena i niskog donjeg krvnog pritiska.

• Gubitak krvi – Ozbiljan gubitak krvi usled povreda ili unutrašnjeg krvarenja može dovesti do dijastolne hipertenzije.

• Infekcije – Teške infekcije, poput sepse, mogu izazvati pad krvnog pritiska.

• Trudnoća – Krvni pritisak može opasti tokom trudnoće zbog povećanja krvnih sudova i promena u cirkulaciji.

• Srčani problemi – Problemi sa srcem, poput niskog srčanog udara, srčane insuficijencije ili aritmije, mogu izazvati nizak krvni pritisak.

• Endokrini poremećaji –  Poremećaji štitaste žlezde, nadbubrežne žlezde ili hipofize mogu uticati na regulaciju krvnog pritiska.

• Lekovi – Neki lekovi, poput diuretika, beta-blokatora, antidepresiva i lekova za Parkinsonovu bolest, mogu sniziti krvni pritisak.

• Nutritivni nedostaci – Nedostatak vitamina B12, folata ili gvožđa može dovesti do anemije, koja može izazvati nizak krvni pritisak.

• Ortopedski uzroci – Ortopedski problemi kao što su kompresija kičmene moždine ili Parkinsonova bolest mogu dovesti do posturalne hipotenzije.

Koje su posledice nelečene hipertenzije?

Osobe koje dugo vremena imaju nelečen visok krvni pritisak, često nemaju nikakve simptome, jer se organizam adaptirao.

Međutim, šteta koju hipertenzija čini velikim i malim krvnim sudovima svih organa je ogromna.  Kaže se da ljudi ne umiru od hipertenzije, već od njenih posledica.

A posledice su dramatične i ozbiljnje.

Posledice dugogodišnje nelečene hipertenzije su: akutni infarkt miokarda (srčani udar), infarkt mozga (moždani udar ili šlog), hronična bubrežna insuficijencija (popuštanje i slabost bubrežne funkcije sve do stadijuma kada je potrebna dijaliza).

Kako sniziti visok pritisak?

Postoje dva načina za snižavanje krvnog pritiska.

• Promena načina života (telesna težina, vežbanje, ishrana, so, kofein i alkohol), ako bilo šta od ovog može da se promeni.

• Uz pomoć lekova.

Na sledeće stvari posebno obratite pažnju.

• Ako ste gojazni – smršajte.

• Redovna fizička aktivnost 

• Hranite se zdravo

• Ograničite unos soli

• Smanjite broj kofeinskih napitaka

• Alkohol uzimajte u umerenim količinama

Koji su najbolji načini za skidanje visokog pritiska prirodnim putem?

Ukoliko vam lekar još uvek nije uveo terapiju za lečenje hipertenzije, možete probati da na prirodan način spustite krvni pritisak.

U tome vam mogu pomoći sledeće stvari.

• Beli luk

• Hibiskus

• Bosiljak

• Đumbir

• Cimet

• Peršun

• Borovnica

• Laneno seme

• Glog

Pored toga, najbolji načini za snižavanje krvnog pritiska oslanjaju se na dugoročne promene načina života, poput usvajanja zdrave ishrane, prestanka pušenja i fizičke aktivnosti.