Ako spavate u ovom položaju možda imate ozbiljan zdravstveni problem

Kardiološkinja dr Rouzi Godeseh objašnjava da potreba za spavanjem u "podignutom" položaju može ukazivati na zatajenje srca, odnosno srčanu insufijenciju stanje u kojem srce više ne pumpa krv učinkovito jer je oslabljeno.

Zatajenje srca najčešće se javlja kada srčani mišić više nije dovoljno snažan za normalno pumpanje krvi. Posledice su hronični umor, oticanje ekstremiteta i teškoće s disanjem, često zbog nakupljanja tečnosti u plućima.

• Očekuju nas strašne posledice promene vremena: "Imamo pacijente od 30 godina"
• Kad treba jesti bademe, a kada semenke od bundeve: Jedno čuva srce, drugo prostatu
• U Srbiji prvi put izvedena revolucionarna operacija

Mnogi pacijenti u ovakvim situacijama lakše dišu ako su lagano uzdignuti, zbog čega im je spavanje na više jastuka ugodnije.

"Neki ljudi sa zatajenjem srca osećaju nakupljanje tečnosti u plućima, što otežava disanje u ležećem položaju", objasnila je dr Godeset za The Sun.

"Ako primetite da su vam potrebni dodatni jastuci ili se budite zbog nedostatka vazduha, posetite lekara. Možda će vam preporučiti ispitivanje", rekla je.

Zatajenje srca često se javlja nakon srčanog udara ili usled dugotrajnog visokog krvnog pritiska i bolesti srca.

Samo polovina pacijenata s dijagnozom zatajenja srca živi duže od pet godina, a čak osam od deset pacijenata dijagnozu saznaje tek prilikom hitne hospitalizacije.

Iako se zatajenje srca ne može izlečiti, rana dijagnoza može smanjiti rizik od ozbiljne bolesti i smrtnog ishoda. Tretmani uključuju ljkove za poboljšanje funkcije srca i hiruške zahvate, poput ugradnje pejsmekera za kontrolu srčanog ritma ili operacije koja poboljšava protok krvi.

Kako prepoznati rane simptome i zaštititi srce

Uz poteškoće s disanjem, simptomi zatajenja srca mogu uključivati dugotrajan kašalj, nadutost, ubrzan rad srca i gubitak apetita. Iako ove tegobe mogu da budu povezane i s manje ozbiljnim stanjima, dr Godeset savetuje da se poseta lekaru ne odlaže.

Da bismo smanjili rizik od bolesti srca, stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu i izbegavanje pušenja.

Samo vežbanje može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za 35 odsto jer reguliše krvni pritisak, smanjuje nivo lošeg holesterola i pomaže da se održava stabilan nivo glukoze u krvi.