Svaki četvrti građanin Srbije boluje od neke reumatske bolesti, ni bebe nisu pošteđene

Lapčevićeva je navela da od 1,8 miliona, oko sto hiljada boluje od artritisa, autoimune upale zglobova i istakla da artritis najčešće pogađa mlađu populaciju, najčešće između 15 i 50. godine i to češće žene.

"Kod reumatoidnog artritisa četiri žene, jedan muškarac. Jedino kod ankilozirajućeg spondilitisa na četiri muškarca ide jedna žena, a kod sistemskog eritemskog lupusa na devet žena ide jedan muškarac", ukazala je ona.

Poručila je da je rana dijagnostika veoma važna, kako za građane da prepoznaju prve znake bolesti, tako i za izabrane lekare.

• Reumatolog otkriva šta doručkuje svako jutro za zdrave zglobove
• Menja analgetike: Umesto tableta, pojedite ovu voćku i ublažite bol

"Kada im se građani obrate sa svojim tegobama, da prepoznaju da je reč o artritisu, da pacijente hitno upute kod reumatologa i to prioritetnim uputom - bez zakazivanja", istakla je Lapčevićeva i dodala da u ovom slučaju ne sme da se gubi vreme.

Objašnjavajući da je osnovna karakteristika svih reumatskih bolesti bol, a kojim ima dve stotine, istakla je da je kod degenerativnih reumatskih bolesti, kao što su koksartroza, gonartroza, spondiloza, bol prisutan u pokretu, dok je kod artritisa u miru.

"Tokom spavanja budi ih bol iz sna. Ujutru je najtipičniji bol kod artritisa, to je veoma jak, nepodnošljiv, specifičan i praćen jutarnjom ukočenošću", navela je ona dodajući da ta ukočenost traje pola sata, sat, a nekada i čitavo prepodne.

Za razliku od degenerativnih, gde jutarnja ukočenost traje do 10 minuta, kod artritisa traje i satima navodeći da su to dva kardinalna znaka koja upućuju da se radi o artitisu.

Lapčevićeva je napomenula da se artritis ne nasleđuje direktno, već se predispozicija za ovu bolest nasleđuje, a da li će pacijent da oboli, zavisi od faktora rizika.

"Pre svega, ženski pol, infekcije, virusne, bakterijske, parazitarne, stresovi, akutni, hronični. Zatim, preterana fizička i psihička opterećenost građana, znači jako je važno odmeriti se. I jedini od tih faktora koji je promenljiv, a koji je vrlo bitan, je pušenje cigareta", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, dokazano je da pušači češće oboljevaju od ove bolesti ako u porodici imaju obolele od artritisa, kao i da je njihovo lečenje mnogo teže.

Ponovila je da se bolest najčešće javlja između 15 i 50. godine, ali da se bolest može javiti i u prvoj godini života.

"Imamo u udruženju pacijente koji boluju od prve, druge godine, treće svog života, ali pubertet je rizičan. Mladi najčešće imaju tegobe sa zglobovima kolena. I roditelji, kada osete da deca štede koleno, treba prvo da isključe artritis. Izabrani pedijatar je taj koji to treba da prepozna, a za odrasle, to je specijalista opšte medicine i izabrani lekar", napomenula je Lapčevićeva.

Dodala je i da se stomatolozi i ginekolozi u svojoj praksi susreću sa faktorima rizika, kao i početnim simptomima bolesti, kao i da neretko oftalmolozi postavljaju dijagnozu, jer se na oku događaju promene koje oni mogu da uoče.

Kada se deca razbole, to je stres, kako za njih, tako i za roditelje i savetuje ih da svoje strahove ne prenose deci, da nemaju prevelike zahteve, da ih ne opterete, ne teraju da nešto rade ukoliko ne mogu, već da ih podrže, kao i da aktivno učestvuju u njihovim daljem lečenju.

Objasnila je da kada pedijatar posumnja na artritis, pacijenta šalje kod reumatologa pedijatra koji postavlja konačnu dijagnozu i započinje specifično lečenje.