U Srbiji od srčanih bolesti dnevno umre 130 ljudi: Doktor posebno upozorava na jednu fatalnu naviku VIDEO

O ključnim faktorima rizika, kao i značaju prevencije za TV Prva govorio je kardiolog prof. dr Petar Seferović.

"Kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti prevencijom. Faktori rizika su neraskidivo vezani sa prevencijom. Svako od nas mora da zna koliki mu je krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi, kao i telesna težina. Barem jednom godišnje morate da proveravate krvnu sliku, posebno šećer, holesterol i funkciju bubrega. Pacijenti takođe moraju da znaju i svoju porodičnu anamnezu. To su stvari koje se lako mogu kontrolisati, samo mora da postoji svest o prevenciji", objašnjava dr Seferović i dodaje:

"Nažalost, kardio-vaskulanrni problem se pokazuje kao iznenadna smrt u mladim godinama, a to je najčešće pokazatelj da u porodici ima te sklonosti. Mi se toga najviše plašimo jer dolazi kao grom iz vedra neba. Simptomi uvek postoje, ali ljudi ih najčešće zanemaruju. Izuzetno je opasno misliti ono čuveno neće mene", poručuje doktor.

• Kardiovaskularne bolesti su svetski ubica broj jedan: Evo kako da zaštitite srce VIDEO
• Obratite pažnju na stopala: Simptomi bolesti koja se smatra "tihim ubicom" mogu se uočiti na njima
• Pet navika koje mogu uzrokovati probleme sa srcem

Kardiolog je otkrio i kada je idealno vreme da se počne sa prevencijom, kao i izuzetan značaj fizičke aktivnosti.

"Nikada nije rano da se počne sa prevencijom, samo bez opsesivnog proveravanja svog zdravstvenog stanja. Fizička aktivnost je izuzetno važna. Kao što doručkujete i perete zube, tako morate da imate i fizičku aktivnost. Kada se celokupan dijapazon tih stvari postavi na svoje mesto i postane vaš način života - vi ste pobedili", ističe prof. dr Seferović.

Pušenje i gojaznost izuzetno štetni

Prof. doktor Seferović istakao je i jednu stvar koja može biti fatalna po zdravlje, a to je pušenje.

"Jedna izuzetno opasna stvar je pušenje. Ja sam u svojoj praksi imao situaciju da je samo pušenje faktor rizika i da dođe do srčanog udara, samo zbog konzumiranja cigareta", istakao je doktor.

Gojaznost je još jedan faktor koji može biti izuzetno štetan po kardiovaskularni sistem.

"Smatra se da je gojaznost bolest. Kada shvatite da vam je teško da vežete pertle, da se sagnete, to je znak da može doći do kardiovaskularnog oboljenja", poručuje doktor.

Simptomi kardio-vaskularnih bolesti

"Simptomi kardiovaskularnih bolesti su pre svega bol u grudima, posebno pri fizičkom naporu. Ako se bol javi tokom fizičkom napora, tokom stresa, na hladnoći, posle obroka to ukazuje na neku vrstu koronarne bolesti, odnosno suženja arterija na srcu. Nepoznate aritmije su još jedan simptom koji može da se javi. Mi imamo izvanredne mogućnosti da to dijagnostikujemo i rešimo, zato obavezno treba da se javite lekarima. Prevencija je ključna", ističe Seferović.

Stres još jedan okidač, a posebmo akutni

"Hronični stres je mnogo lošiji nego akutni. Ako ste hronično izloženi stalnim stresovima ili nezadovoljni svojim dostignućima to nikako nije dobro", objašnjava doktor.

Prof. doktor Seferović ističe i da su Srbiji aposloutno dostupne sve terapije, kao i da smo ušli u sam vrh evropske kardiologije, ali i medicine.

Više o ovoj temi pogledajte u videu.