Pazite šta jedete: Evo kako se širi Q-groznica i ko je najugroženiji

Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Crne Gore u četvrtak, zaražene osobe žive na poljoprivrednim farmama u opštini Danilovgrad. U trenutku testiranja nisu prijavili tegobe, ali su naveli da su u prethodnih mesec dana imali simptome koji odgovaraju ovom oboljenju.

Šta je Q-groznica?

Q-groznica je bakterijska infekcija koja može izazvati ozbiljnu bolest nalik gripu. Neki ljudi mogu patiti od dugotrajnih zdravstvenih problema, a bakterija se prenosi sa životinja, uglavnom goveda, ovaca i koza.

Bakterija Cokiella burnetii izaziva ovu bolest,  i obolevanje se mora prijaviti nadležnima. Dijagnoza se postavlja prema simptomima i laboratorijskim testovima, koji otkrivaju antitela protiv Cokiella burnetii.

Ova groznica uobičajena je za životinje, a često se prenosi na ljude koji se bave stočarstvom ili veterinom. Ukoliko se ne vodi dovoljno računa o higijeni, bakterija može napasti čoveka, a do prenosa infekcije može doći i pri konzumiranju sira od nekuvanog mleka ili samog mleka koje nije prošlo kroz proces pasterizacije, istakao je za B92.net virusolog Milanko Šekler.

"Ova groznica nije ništa neoubičajeno, posebno za sever Crne Gore ili jugozapad Srbije, gde se ljudi masovno bave stočarstvom. Ova bakterija je svuda rasprostranjena, osim možda na Novom Zelandu i veterinari se stalno bore sa njom. Mora se voditi računa u radu sa stokom kako bakterija ne bi prešla na čoveka, posebno kada je higijena u pitanju, ali i u konzumaciji mlečnih prozvoda. Najčešće pri saniranju abortusa kod životinja ili operacija se ova bakterija može preneti na ljude sa životinje, za koju veterinari ni ne znaju da je zaražena. Takođe, ne bi se smelo konzumirati sirovo mleko ili prozvodi od sirovog mleka, jer je i to jedan od vidova zaraze", priča dr Šekler za naš portal i dodaje da se bakterija Cokiella burneti takođe prenosi i kontaminiranim materijalom. Najčešće se širi udisanjem kontaminiranih čestica, ali se može preneti i ubodom krpelja, dok je direktan prenos između ljudi retkost.

Klinička slika

Inkubacija bakterijske infekcije traje dve do tri nedelje, a zatim naglo raste temperatura praćena jezom, groznicom, bolovima u mišićima i zglobovima i jakom glavoboljom. Bolesnik se žali na umor, preznojavanje i mučninu. Tek krajem prve nedelje se javljaju simptomi u  respiratornom traktu, u vidu suvog nadražajnog kašlja, oskudnog iskašljavanja koje može biti i sa sukrvicom.

Intersticijalna pneumonija (zapaljenje pluća), koja se javlja kod oko polovine obolelih, može biti praćena oštećenjem jetre, s povišenim vrednostima aminotransferaza.

Kod jednog broja inficiranih, bolest može da protekne sa slikom oštećenja srca, u vidu perikarditisa (zapaljenje srčane kese), miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića), koji imaju progresivan tok i lošu prognozu; zatim sa slikom gripa, meningitisa, encefalitisa, tromboflebitisa.

Hronične infekcije mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući umor i probleme sa srcem.

Najugroženiji su ljudi koji rade sa životinjama (veterinari, farmeri), trudnice, osobe s oslabljenim imunitetom i srčanim problemima. Prethodna infekcija obično daje imunitet, ali ponovna infekcija različitim sojevima bakterija je retka.

Kako se leči Q-groznica?

Q-groznica se leči antibioticima (npr. koriste se tetraciklini, hloramfenikol, eritromicin, hinoloni u trajanju 14 dana). Hronična Q-groznica zahteva dugotrajno lečenje, dok se simptomi kao što su groznica i bol mogu ublažiti antipireticima i analgeticima.

Trenutno ne postoji vakcina za ljude koja je široko dostupna. U nekim zemljama se vakcina za stoku koristi za smanjenje rizika od prenošenja na ljude.

Preventivne mere kojima se može smanjiti rizik od infekcije 

•     Nošenje zaštitne opreme
•     Često pranje ruku
•     Vakcinacija stoke
•     Pravilno upravljanje objektima za životinje
•     Dezinfekcija kontaminiranih područja
•     Termička obrada životinjskih proizvoda
•     Izbegavanje sirovog mleka
•     Obrazovanje radnika.