Neprimetan simptom kod dece dok spavaju ukazuje na ozbiljan problem

Šoana Dajet iz Ostina prolazila je kroz godine pogrešnih dijagnoza od strane lekara, koji nisu uspeli da utvrde uzrok naizgled nepovezanih simptoma njenog sina Taba.

Tab nije govorio sve do polaska u vrtić, jedva je spavao i ispoljavao je iznenadne ispade nepredvidivog ponašanja.

Gospođa Dajet je sumnjala da je u pitanju autizam, a jedan lekar je dijagnostikovao dečaku od sedam godina, poremećaj pažnje (ADHD). Drugi lekar je sugerisao da je sve to u njegovoj glavi.

Tek kada je gospođa Dajet upućena kod specijaliste, porodica je konačno dobila odgovore: Tab je disao na usta - i to je bio jedini problem koji je zapravo prouzrokovao sve druge probleme.

Usled toga su mu primećene neizrazite jagodice, povučena vilicu i uvučena brada - što su karakteristični znakovi hroničnog disanja na usta.

Ovo se dešava kada neko prvenstveno unosi kiseonik kroz usta, umesto kroz nos. Međutim, to može imati razorne posledice po razvoj dece jer ograničava količinu kiseonika koju telo može apsorbovati i koristiti. Takođe, ograničava količinu kiseonika koja stiže do mozga, što može usporiti neurološki razvoj.

Ako je dovoljno ozbiljno, disanje na usta otežava i spavanje, što je od presudnog značaja u ranim fazama rasta deteta.

Disajni putevi postaju suženi, što dovodi do hrkanja, šmrkanja ili iznenadnog buđenja. Disanje na usta može promeniti položaj jezika, što je važno za razvoj lica.

Ako se ne leči, deca mogu razviti ravnija lica, manje izražene jagodice i opuštenije oči. Takođe, mogu imati niži tonus mišića lica i šire zubne lukove.

Disanje na usta može dovesti i do suvoće usta, što može smanjiti količinu pljuvačke i povećati rizik od karijesa i gingivitisa.

Između 10 procenata i polovine dece ima ovu naviku, u različitim stepenima ozbiljnosti. Većina je preraste, prema izveštaju Nacionalne biblioteke medicine.

Nakon promene lekara primarne zaštite, gospođa Dajet je upućena kod specijaliste za uho, nos i grlo, koji je utvrdio da Tab pati od dvostruke upale uha.

Rečeno joj je da su mu adenoidi – male žlezde iza nosa – pokrivali 90 odsto nosnog disajnog puta, onemogućavajući ga da diše kroz nos.

Nakon uklanjanja adenoida, njegovi simptomi su se poboljšali – ali to je bio samo deo problema.

Saradnjom sa stomatološkim timom, porodici je propisan uređaj sličan štitniku za usta koji se koristi u sportu, a koji tera jezik da pravilno funkcioniše uz nepce, što ljude prisiljava da dišu kroz nos.

Postoji mnogo razloga zašto dete može pribegavati disanju na usta umesto kroz nos, ali jedno moguće objašnjenje koje stručnjaci daju je meka ishrana u ranom životu.

Rana meka ishrana sprečava rast mišićnih vlakana, što slabi jezik i utiče na razvoj usta. To dovodi do većeg zbijanja stalnih zuba, prema istraživanju koje je sproveo doktor Džejms Sim Volas, stomatolog.

Istraživanja su takođe povezala disanje na usta kod dece sa povećanim rizikom od ADHD-a, mokrenja u krevet, tonzilitisa, adenoida, astme i alergija.