Prof. dr Kisić o potencijalnoj epidemiji majmunskih boginja: "Vakcinisani su zaštićeni" VIDEO

One su se pojavile u Švedskoj, a zasad u našoj zemlji nema mesta panici jer nema još nijednog potvrđenog slučaja.

Direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" prof. dr Darija Kisić rekla je da u Srbiji od oktorbra 2022. godine do danas nije zabaležen nijedan slučaj majmunskih boginja.

Ona je u emisiji Jutro televizije Prva objasnila da je za sada stepen masovnijeg prenošenja majmunskih boginja nizak, i da je u pitanju DNK virus koji nema sposobnost velikih antigenskih mutacija.

"Virus majmunskih boginja nije nepoznat ljudskoj populaciji. Već 50-ih godina prošlog veka je identifikovan na majmunima, odatkle i potiče njihov naziv. 70-ih godina je uočeno obolevanje kod ljudi, radilo se o jednom dečaku u Kongu, i od tada se on sporadično detektovao isljučivo na području centralne i zapadne Afrike. U Kongu se prvo i endemizovao, a prvi put epidemija van afričkog regiona je zabeležena 2003. godine u Americi, a od 2018. ima ga i u Evopi", navela je prof. dr Darija Kisić.

Podsetila je i da je prvi put u Srbiji virus majmunskih boginja detektovan u junu 2022. godine na Institutu "Torlak" i da je od tada nadzor nad ovim oboljenjem.

"Te 2022. godine u Srbiji smo imali 43 slučaja u našoj zemlji, uglavnom se radilo o slučajevima koji su boravili u zemlji žarišta, i nije bilo prenošenja među zdravstvenim radnicima koji su došli u kontakt sa obolelima. Od oktobra te godine do danas nije zabaležen nijedan slučaj, a radimo kontinuirani nadzor. "Torlak" ima pune kapacitete za pepoznavanje ovog virusa", rekla je direktorka "Torlaka".

Što se tiče samog virusa, prof. dr Kisić je objasnila da on pripada rodu i familiji virusa kao virus velikih boginja, ali da ima blažu kliničku sliku.

"Prenosi se direktnim kontaktom sa lezijama i promenama na koži i sluzokoži, zatim seksualnim kontaktom među osobama koje imaju više partnera i druge polnoprenosive infekcije. Primećeno je da može da prenese sa majke na dete, a kada je u pitanju kapljični put, može, ali je potrebno da postoji duži kontakt licem u lice. Nije toliko potentan za prenošenje tim putem kao virus gripa", navodi prof. dr Kisić:

• Majmunske boginje stigle u Evropu
• Virus postao globalna pretnja, evo kakva je situacija u Srbiji
• Oprez: Jedna vrsta mesa povećava rizik od dijabetesa tipa 2
• SZO proglasila epidemiju majmunskih boginja globalnom zdravstvenom krizom

Indirektan put prenosa je kontaminirana posteljina, odeća... Boginje ne moraju da budu izražene već mogu da budu diskretne, a pojavljuju se  najpre na licu, pa na ekstremitetima a mogu da se pojave i na dlanovima i tabanima. Razlikuju se od velikih boginja jer može da se javi i otok limfnih čvorova obično na vratu, nekada i ispod pazuha.

Limitiran kapljični prenos

Prof. dr Kisić je istakla da prenošenje majmunskih boginja nije jednostavno, jer je limitiran kapljični put, iako se teoretski ne isključuje.

"Sa mikrorganizmima moramo da budemo nekoliko koraka ispred, jer znamo da kada se desi šrenje u humanoj populaciji, onda su nezaustavljivi u početnim fazama. To sa majmunskim boginjama nije slučaj, i za sada je stepen masovnijeg prenošenja nizak, a u pitanju je DNK virus koji nema sposobnost velikih antigenskih mutacija", kaže Darija Kisić koja je potom dala preporuke svima onima koji putuju u žarišta majmunskih boginja.

Preporučila im je da izbegavaju kontakt sa životinjama i sa svim osobama koji imaju bilo kakve simptome bilo koje infekcije, a da ljudi sa simptomima treba da se izoluju u kućnim uslovima, ukoliko nisu za hospitalizaciju.

Vakcinisani protiv velikih boginja zaštićeni

Prof. dr Darija Kisić je navela i da su osobe koje su vakcinisane protiv velikih boginja u 80 odsto otporne na majmunske boginje.

"Na sreću, velike boginje su iskorenjene. Njima nema od 1980. godine, međutim sve one osobe koje su vaksinisane, su otporne. Ipak, pola veka nema vakcinacije protiv njih. Mi smo 1972. godine imali epidemiju velikih boginja i tada je značaj broj ljudi vakcinisan, to su danas sve one osobe koje su u varijabilnoj, osetljivoj grupi", objasnila je prof. dr Kisić.